Прочитај ми чланак

др ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: „Мигранти представљају велику претњу за Србију и Балкан”

0

Централна тема гостовања др Драгана Петровића у емисији Интервју на Балкан инфу, код водитеља Теше Тешановића је мигрантски притисак на Србију, српске и друге балканске просторе. У око два и по сата емисије, биле су укључене и друге важне теме, Косово и Метохија, Црна Гора, Република Српска, међународни односи у свету попут сусрета Трампа и Путина, ситуација у Француској, светско првенство у фудбалу у Русији и др.

Талас миграција са Блиског истока, Северне и Субсахарске Африке притиска Европу последњих неколико година. Најфреквентнији је правац Балканске руте, који је претежно копнени, и медитерански правац који је поморски. Балканска рута је претежно копнена, и главни удар долази преко Турске ка Грчкој и Бугарској и даље ка средишњој и западној Европи. Србија се суочава у оквиру транзиције са низом проблема – економских, демографских, социјалних, и мигрантски притисак јој доноси додатне изазове и геополитичке ризике.

Специфичност Србије у односу на мигрантски проблем, је у слабом стању своје економије и стандарда становништва, негативним природним прираштајем и негативним механичким прираштајем због наметнутог од стране атлантистичких сила погрешног неолибералног економско-социјалног модела. Србија има територијални спор око Косова и Метохије, и граничи се са, (и чак има и извесна конфликтна питања), са народима и заједницама муслиманске вероисповести на свом јужном правцу (Албанци, Муслимани, Бошњаци).

У том контексту притисак муслиманских избеглица са Блиског истока, Северне и Субсахарске Африке има и своју геополитичку компоненту. Од пролећа 2016 примирен је притисак Балканске копнене руте, због привременог споразума ЕУ-Турска, али је прилив миграната, иако вишеструко смањен (привремено?), и даље присутан сада преко низа диверзификованих рута, укључујући и ону преко исламског фактора на Балкану (тзв. трансвезалом), али и низа мањих удара преко обала балканских земаља. Црна Гора је такође на удару мигрантског притиска, истина претежно као транзитна земља за сада, и то како дотоком миграната копненим путем, пре свега тзв. „исламском везом“ тако и преко обале дотуром миграната из Италије, северне Африке и др. Најновије престројавање у Немачкој, као и у неким другим важним чланицама Уније, да се мигранти не само више не примају, већ и враћају они без папира у треће земље где су добиле било какву евиденцију и документа, указује на опасност да се на Балкану, а рачунајући и Србију (у мањој мери и Црну Гору, Босну и Херцеговину, Македонију и др.), захваљујући марионетским режимима попут Вучића и Ђукановића, могу сместити мигрантски кампови за прихват привремену и трајну већег броја миграната.

То би на основу вишеструких слабости ових земаља у економско-демографској равни пре свега могао да буде врло озбиљан изазов и за њихову перспективу и чак опстанак у оном облику како данас егзистирају.