Досије Мишковић: Од “тајкуна и лопова”, до ситног преступника

21:11 21.09.2020.

Суђење власнику "Делта холдинга" Мирославу Мишковићу, које би ускоро требало да се правоснажно оконча пред Апелационим судом у Београду, остаће уписано у новијој историји српског правосуђа као један од најконтроверзнијих случајева, али и као први "правосудно-самомаркетиншки" пројекат председника републике Александра Вучића, који је на овај начин покушао да убеди јавност да ће испунити своја предизборна обећања и коначно се обрачунати са "тајкунима и лоповима који су опљачкали народ". Спектакуларно хапшење, притварање, милионско јемство, одузимање пасоша, притисци и смена судије, страни посматрачи, одбацивање оптужби, али и две осуђујуће првостепене пресуде, најкраћи су резиме свега оног што је пратило овај маратонски поступак, чији је крајњи исход и даље упитан и неизвестан.

Да је случај Мирослава Мишковића био први који је владајућој СНС, а посебно председнику Александру Вучићу послужио како би фотељу првог потпредседника владе заменио премијерском и што боље се учврстио на власти, било је очигледно од самог почетка, као и чињеница да власник “Делте” неће бити једини (контроверзни) бизнисмен који ће послужити у те сврхе. Након притварања “највећег тајкуна”, уследила је и афера “највећег нарко-дилера чије име нико не сме да спомене”, (Драгослав Космајац) као и мистериозна предаја одбеглог нарко-боса Дарка Шарића, која до данас није у потпуности расветљена и јасна. Да су реклама и самопромоција, а не спровођење закона и борба за правду и интересе грађана били примарни циљеви ових спектакуларних акција, најбоље потврђује чињеница што су се ове, али и многе друге “политичке” оптужнице с тешком муком држале пред судовима, због климавих, па чак и непостојећих доказа.

YouTube

Многа суђења су се управо због тога завршавала фијаском, а рачуни за неуспелу службу праводсуђа политици, испостављани су, као и обично, грађанима. Да ли ће се то десити и у случају Мишковић биће познато након жалбене седнице која ће се десет радних дана одржавати пред већем Апелационог суда. Поступак безмало траје пуних осам година, а пратиле су га бројне контроверзе и нелогичности, које су озбиљно довеле у питање независност правосуђа и право на фер и поштено суђење.

Хапшење и боравак у ЦЗ

Мирослав и Марко Мишковић ухапшени су 12. децембра 2012. заједно са још неколико сарадника, као и власником Нибенс групе Милом Ђурашковићем. Мишковићи су осумњичени за малверзације са путарским предузећима, а након саслушања одређен им је притвор. Неколико месеци уназад , Вућић је отворено говорио да постоји могућност да Мишковић буде приведен, а на дан када су му дефинитивно стављене лисице на руке, јавности је у свом стилу поручио: “Нико, па ни Мишковић, не може да победи Србију”. Вест о хапшењу пратила је информација да је власник Делте током хапшења рекао полицајцима да “Вучић неће дочекати гостовање на РТС”, због чега му је појачано обезбеђење, али су те претње касније демантоване. Упркос чињеници да су докази од почетка били климави, Мишковић је у притвору провео 224 дана, односно седам месеци.

Оптужница, јемство, кућни притвор

Шест месеци након хапшења, тужилаштво је против Мишковића подигло оптужницу због наводних малверзација приликом приватизације путарских предузећа, у периоду од 2005. до 2010. године, којима су она оштећена за 16,95 милијарди динара, а буџет Србије за 472 милиона динара. Оптужницом су обухваћени и Мишковићев син Марко, као и Мило Ђурашковић, власник „Нибенс корпорације“, и на терет им се ставља кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву и пореска утаја. За оба дела запрећена је казна до 10 година затвора. Мишковићев бранилац више пута је нудио јемство како би бизнисмен изашао из притвора, али је све предлоге суд одбијао. На крају је понуђен износ од 12 милиона евра, највећи у историји правосуђа, што је у јулу 2013. обезбедило Мишковићу боравак у кућном притвору. Одузет му је пасош, блокирана лична и компанијска имовина.

Суђење, притисци и смена судије

Суђење Мишковићу и осталим оптуженим отпочело је пред Специјалним судом на јесен 2013. уз велику пажњу јавности, а оно што је одмах скренуло пажњу било је присуство страних посматрача, што до тад није била уобичајна пракса у Србији. Одбрана је више пута тражила да се Мишковићу укине кућни притвор, али и врати пасош како би због пословних обавеза могао да путује у иностранство, као и да ће гаранција његовог повратка бити управо рекордно положено јемство. Судија Владимир Вучинић, председавајући трочланог судског већа Специјланог суда донео је одлуку да Мишковићу врати пасош, што је изазвало вероватно највећу аферу у правосуђу у минулој деценији. Судија Вучинић је убрзо иступио у јавности изјавом да је бизнисмену вратио пасош јер му то закон омогућава, као и да је због тога трпео енормне притиске, најпре свог претпостављеног, односно председника Вишег суда Александра Степановића. Вучинић је најпре због ове одлуке смењен са места председника Специјалног суда, да би на крају на сопствени захтев био и разрешен судијске функције. Вучинић је каријеру наставио као адвокат, а у разговорима за медије открио је шта је све претходило његовом сукобу са председником суда, али и коначној одлуци да напусти судство.

Спајање поступка, нова судија и прва пресуда

Мишковић је пред ново судско веће , којим је председавала судија Маја Илић, изведен крајем 2014. године, након што је његов поступак спојен са суђењем Милу Ђурашковићу. Пратила су га најпре бројна одлагања због штрајка адвоката, а потом и лошег Мишковићевог здравственог стања. Суду је неколико пута упућивао захтев да му се врати пасош како би могао да путује у иностранство на лечење, али му захтеви нису прихваћени. Првостепени поступак је коначно окончан у јуну 2016. када је Мишковић осуђен на пет година затвора, као и новчану казну од осам милиона динара јер је помогао сину Марку да утаји порез по одбитку од око 320,3 милиона динара, односно око три милиона евра. Истом пресудом, он је ослобођен за малверзације са путарским предузећима због недостатка доказа.

Укидање пресуде и Вучићев перформанс

Годину дана касније, тачније у септембру 2017. Апелациони суд укинуо је првостепену пресуду у делу који се односи на осуђујући део, док је потврдио одлуку Специјалног суда о одбацивању оптужби за малверзације са путарским предузећима. На овај начин, основни део оптужнице је одбачен, па је Мишковић у поновљеном суђењу суочен са много блажом оптужбом, неупоредивом са оном због које је провео седам и по месеци у притвору и због које је положио рекордно јемство. На ову одлуку Апелационог суда бурно је реаговао председник републике Алекснадар Вучић који је у свом стилу поручио судијама “Ево вам тајкуни, нека вам воде државу и нека покраду све што је у међувремену створено.” Крајем исте године отпочео је поновљени поступак.

Друга првостепена пресуда и напредовање судије

Специјални суд је у марту 2019. изрекао другу провостепену пресуду којом је Мишковић осуђен на две и по године затвора, док је његов син Марко осуђен на годину дана кућног затвора. Тек у децембру 2019. уложене су жалбе на ову пресуду, а због ванредног стања и епидемије коронавируса, жалбена седница заказана је тек за 7. септембар. Седница ће трајати 10 радних дана и онада ће Апелациони суд саопштити своју коначну одлуку у овом поступку. Интресантно је да је председавајућа судија Маја Илић, само неколико месеци након изрицања друге првострепене осуђујуће пресуде Мишковићу, изабрана за судију Апелационог суда.