Прочитај ми чланакПротести у Србији, напетости у БиХ и на Косову: зашто су у размаку од само петнаестак дана и по други пут разговарали генерални секретар НАТО Марк Руте и председник Србије Александар Вучић?
Протести у Србији, али и догађања у Босни и Херцеговини и на Косову, ипак су привукли пажњу међународне политике. Након вишемесечног игнорисања студентске и грађанске побуне, огласили су се и поједини западни политичари, који су између осталог пружили подршку територијалном интегритету БиХ, али и неку врсту опрезних коментара на талас незадовољства на српским улицама.
Постало је, чини се, донекле јасно да подршка стабилократији Александра Вучића није превелика гаранција за регионалну стабилност и сада су већ учестали директни сусрети појединих међународних званичника са председником Србије.
Србија – фактор нестабилности
Детаљи тих сусрета углавном нису представљени јавности, осим уобичајених фраза о спремности за унапређење сарадње и подршке миру, али је свакако занимљиво да је у размаку од само пар недеља уследио већ други разговор генералног секретара НАТО Марка Рутеа и Александра Вучића.
Како за DW оцењује Душан Јањић из Форума за етничке односе, то је сигуран знак да је прва тема тог сусрета Србија:
„Показује се да се Србија нашла на ивици великог безбедносног ризика и да понашање српских власти доприноси том процесу, што је привукло пажњу и НАТО, јер Србија има и регионални значај. Вероватно ће тема бити употреба/неупотреба звучног оружја и да власт учини све да избегне оружане сукобе са грађанима. Посебно важно је, чини ми се, упозорење да се ставе под контролу паравојне и параполицијске снаге, које су у чврстој вези с организованим криминалом и нарко-бизнисом“, каже Јањић.
У тај контекст наш саговорник ставља и чињеницу да је током претходног разговора с Вучићем, генерални секретар НАТО скренуо пажњу и на решавање случаја Бањска:
„То је не само међународна обавеза Србије. Разоружавање и стављање под контролу такозване цивилне одбране, која се ево видимо активирала и током протеста 15. марта. Систем њеног управљања се мора демонтирати, а тај систем се налази у Србији“, напомиње Јањић.
Дипломатско упозорење Вучићу
Александар Вучић је из Брисела поручио да је са Марком Рутеу разговарао о понашању Кфора и НАТО на Косову, али и о ситуацији у БиХ.
Када је реч о напетој ситуацији у Босни и Херцеговини, Душан Јањић сматра да је Вучић добио „дипломатско упозорење да је време исцурело и да више нема времена за такозване дупле и тродупле игре подршке или неподршке Милораду Додику. То је такође упозорење, и то спада у надлежност Рутеа, да се и тамо не деси нешто попут Бањске. Србија ту мора да покаже да има јасне политичке ставове, а можда и више од тога да покаже како има јасне безбедносне механизме за смањивање ризика“, скреће пажњу Јањић.
Европска комесарка за проширење Марта Кос оценила је састанак у Бриселу са Вучићем као „конструктиван“ и навела да је „разговарано о конкретним корацима на путу Србије ка ЕУ и примени Плана раста за Западни Балкан“. Истакла је и „важност цивилног друштва и независних медија у том процесу“.
Оваква формулација свакако неће наићи на одушевљење у српској јавности, као и претходна скромна изјашњавања представника Европске уније о режиму Александра Вучића. То ће највероватније само даље продубити неповерење према ЕУ у Србији.
Изгубљено поверење
Душан Јањић ипак скреће пажњу да се „пре свега председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен нашла на удару критика због изјава Марте Кос. Видели смо захвалност онима који су наводно заштитили безбедност свих учесника, а сада сви знамо да су они заправо извели напад на грађане“, примећује Јањић.
Александар Вучић с друге стране не може да каже ништа ново о напретку Србије у европским интеграцијама, јер су оне скоро потпуно заустављене, додаје Јањић и каже да је „нова чињеница да Вучићу више нико ништа не верује. Он можда може да покуша да направи неку нову владу која би на папиру била мало више проевропска и експертска, али остаје тај проблем да њему у међународној заједници нико не верује. Та сумња ће постојати све док не дође до неке врсте међународне истраге онога што се дешавало 15. марта у Београду“, сматра Јањић.
Нови политички играч у Србији – побуњени грађани
Ако се већ говори о парадржавним снагама, током протеста у суботу 15. марта у такозваном „парку студената који желе да уче“ било је нагурано неколико стотина маскираних батинаша. Према актуелним сведочењима, озбиљнији сукоби избегнути су уз мало среће и добру организације обезбеђења протеста.
Иако је након протеста изгледало да се парк напушта, на простору Пионирског парка испред Председништва Србије управо се организује ново окупљање са шаторима који изгледају као војни и маскираним цивилима који спроводе нека своја правила уласка и кретања кроз парк, уз полицију која је неми посматрач.
Душан Јањић напомиње да су у том парку „злоупотребљени људи са Косова, али смо ту видели и дефиле Додикових људи, као и људи из Црне Горе. Добро је што се сада ипак реагује, ако се већ није радило на превенцији, како би се спречило да Вучић даље ради на дестабилизацији. При томе међународна заједница ипак мора узети у обзир да постоји нови политички и друштвени играч, а то су побуњени грађани против Вучића. Они тренутно имају највећи утицај на јавност и без њих се ситуација неће вратити у релативну нормалност“, закључује председник Форума за етничке односе.
