Прочитај ми чланакМило Ђукановић сматра да Црна Гора мора да има сопствену православну цркву како би учврстила свој национални идентитет и супротставила се мешању из Србије.
Ђукановић који води земљу већ три деценије, говорио је о спорном закону о слободи вероисповести због којег на улице редовно излази неколико десетина хиљада верника, а то се дешава неколико месеци пред парламентарне изборе у Црној Гори.
Српска православна црква (СПЦ), чије је седиште у Београду, представља велику већину православаца у Црној Гори. Међутим, њени односи са Ђукановићем, који је 2006. године био заговорник одвајања од Србије, са којом је Црна Гора била заједно скоро 90 година, погоршани су последњих година.
СПЦ је оптужена да је повезана са просрпском и проруском опозицијом владајућој странци – Демократској партији социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића, који доминира политичким животом у Црној Гори од деведесетих година.
Он сматра да Београд користи СПЦ како би се мешао у унутрашња питања Подгорице.
Ђукановић сматра да је СПЦ један од „важних инструмената које користе идеолози национализма велике Србије против Црне Горе, против њене независности, њеног националног, културног и верског идентитета“.
Закон који је усвојен крајем децембра предвиђа да држава преузме контролу над имовином за коју верске заједнице не могу да докажу да им је припадала пре 1918. године. Те године је Црна Гора изгубила своју независност и интегрисала се у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словена.
Текст закона би могао да се односи на велики део од 650 цркава и манастира Црне Горе. СПЦ оптужује владу да жели да јој одузме имовину, а масовне молитве се одржавају два пута недељно, а на тим скуповима се захтева повлачење закона.
„СПЦ користи вешт облик манипулације како би се веровало да држава жели да им одузме свете реликвије“, рекао је Ђукановић и додао да ће цркве и под контролом државе наставити да примају православне вернике.
„То је уцена. СПЦ покушава да користи вернике као начин притиска на државу да би одустала од закона, односно да је присили на капитулацију. То је апсолутно неприхватљиво“, оценио је црногорски председник.
Према његовима речима, Црна Гора треба да има сопствену цркву као начин потврђивања свог националног идентитета 14 година после стицања независности.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 14, 2020
„Вођени смо неспорном потребом да усавршимо духовну, друштвену и државну инфраструктуру како бисмо ојачали свест грађана о сопственом идентитету“, рекао је он и додао да би у Црној Гори требало да постоји аутономна Православна црква која би окупила све православне вернике, „како припаднике српске тако и припаднике црногорске националности“.
Већ 30 година, мала Православна црква Црне Горе, у мањини, покушава да оживи, али она није призната у православном свету. Како се приближавају парламентарни избори заказани за јесен, критичари оптужују Ђукановића да користи ту контроверзу како би скренуо пажњу од економских проблема, масовне емиграције или корупције. Ђукановић, који је скоро у континуитету мењао функцију од премијера до председника, такође је критикован да представља препреку демократији.
Он на то одговара да су бирачи увек могли слободно да се изразе и да су његови противници лоши губитници.
„Варају се моји противници ако мисле да ћемо им учинити услугу и омогућити им власт без избора“, рекао је он и додао да ће Црна Гора, која је највише напредовала у преговорима о чланству у Европској унији, наставити пут реформе.
„Мислим да ћемо моћи да испунимо своје обавезе и да ће Црна Гора моћи да приступи ЕУ 2025. године“, рекао је он и додао да питање датума пријема није приоритет, већ је приоритет успети у европеизацији црногорског друштва.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 14, 2020
