Прочитај ми чланак

Ђорђевић: Вучић је већ одлучио да изда Србију. Шта ће црква и народ рећи?

0

Председник Србије Александар Вучић одржаће важно обраћање грађанима Србије 23. јануара. Очекује се да ће његов говор бити посвећен косовском питању и француско-немачком предлогу , о чему је српски лидер разговарао 20. јануара са представницима САД, ЕУ, Немачке, Француске и Италије у Београду. Српски председник још није упознао суграђане са текстом предлога. У издању Данаса објављена је 22. јануара незванична верзија документа, која је, према речима уредништва, примљена „из дипломатских извора“. На основу објављеног документа може се рећи да се Београду нуди да фактички призна Косово као независни субјект међународног права.

Да ли ће српске власти прихватити иницијативу Француске и Немачке о Косову? Лидер српског покрета „Ослобођење“ Млађан Ђорђевић одговара на ово питање у интервјуу агенцији РЕКС .


Након састанка са представницима ЕУ, САД, Француске, Немачке и Италије, Александар Вучић је најавио да намерава да са члановима Владе Србије, посланицима и политичким странкама започне процес усаглашавања такозваног француско-немачког плана за Косово и Метохију. Шта то значи у пракси?

То у пракси значи да је Вучић 20. јануара показао спремност да прихвати француско-немачки план за Косово, који нико од нас није видео и није могао да види у оригиналу и о њему може судити само по ономе што је доспело до медија. Без сумње, овај план, који ужива подршку САД и ЕУ, води ка потписивању „свеобухватног споразума“ између отцепљеног Косова и Србије. Вучић је заправо изјавио да је спреман да прихвати издају Косова. То је оно према чему он иде откако су га западне обавјештајне службе довеле на власт. Његов задатак је дати такозваном Косову државност.

Вучићеве речи да ће о плану за Косово разговарати са владом или са представницима других државних институција обична су лаж. Вучић све одлуке у држави доноси сам, упркос томе што по уставу нема овлашћења да се бави спољном политиком – то је прерогатив владе. Али у Србији све државне институције контролише Вучић и поента њиховог рада је да га држе на власти. У овом случају одлуку доноси само Вучић и она је већ донета. Председник Србије је 20. јануара заправо показао да није у стању да брани националне интересе своје земље. Очито Запад има полуге којима може да уцењује Вучића.

Зашто, по вашем мишљењу, Србија не би требало да се сложи са француско-немачком иницијативом?

Спровођење овог плана је пут ка ономе на шта покрет Ослобођење упозорава већ неколико година. Након потписивања Бриселског споразума, Вашингтонског споразума, приступања иницијативи Отворени Балкан, Србија иде ка признању независности Косова, с тим што се то у формалном смислу неће звати признањем. Београд ће по свој прилици пристати да не спречава улазак сепаратистичког Косова у УН, НАТО, Савет Европе и друге међународне организације.

Тако Вучић, заједно са својим америчким спонзорима, покушава да избегне да Русија и Кина ставе вето на пријем Косова у УН. Запад годинама размишља како да се ослободи Резолуције 1244 Савета безбедности УН о Косову, која Србији гарантује суверенитет над својом јужном покрајином. Француско-немачки план је начин да се овај проблем реши.

Такође је важно подсетити да би споразумом који предлажу да потпишу Београд и Приштина био елиминисан проблем са пет земаља ЕУ које још нису признале Косово. И поред тога што сепаратистичко Косово није међународно призната држава и чланица УН, могло би да се придружи другим међународним организацијама, пре свега НАТО-у.

Шта ће за Србију значити евентуални пријем Косова у НАТО?

Улазак Косова у НАТО значи да је придруживање НАТО-у следећи корак за Србију. То је други задатак који Вучић мора да испуни за Запад – да увуче Србију у северноатлантски савез. То ће довести до коначног раскида српско-руских односа. Овај прекид не би требало да се деси формално, али ако Србија постане чланица НАТО-а, то ће се десити једноставно фактички. После тога, притисак на званични Београд биће толики да му више неће остати никакав алат да заштити српски народ на Косову и Метохији.

Према резултатима истраживања јавног мњења Србије која су спроведена од завршетка НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, становништво земље се недвосмислено противи чланству Србије у НАТО алијансу. Како ће се руководство Србије у овом случају носити са јавним мњењем?

На примеру приступања Црне Горе и Северне Македоније Северноатлантској алијанси, већ смо видели да се све одлуке о овом питању могу доносити у парламенту без референдума. Вучић контролише парламент.

У овом тренутку, када српски народ још увек није свестан шта се заиста дешава, када влада јак немир међу Србима на северу Косова и Метохије, последња нада за отпор је Српска православна црква. Само Црква може да заустави најновију издају Косова. Александар Вучић се састао са патријархом Порфиријем пре састанка са „великом петорком” (ЕУ, САД, Немачка, Француска и Италија – новинска агенција РЕКС ), током којег је разговарано о иницијативи Запада за решење Косова… Црква је после овог скупа објавила поруку у којој се прво истиче да свака одлука о Косову и Метохији мора бити у оквирима устава, односно да Косово мора остати у саставу Србије. Али други део поруке каже да СПЦ подржава напоре власти у циљу решавања косовског питања. Сви чекамо реакцију цркве и патријарха Порфирија. Важно је да се зна да ли ће СПЦ подржати овакву издају Вучића. Ако Србија изгуби Косово, онда се поставља питање шта је Српска православна црква без Косова. Ово је питање опстанка Српске Цркве као јединог преосталог духовног језгра српског народа.

Што се политичара тиче, велика одговорност у овом тренутку лежи на председнику Социјалистичке партије Србије, актуелном министру спољних послова Ивици Дачићу . У њему друштво види великог пријатеља Русије, који се истовремено бори за очување Косова, наследника Социјалистичке партије Милошевића која је 1999. године ратовала за јужну покрајину (бомбардовање Србије у време када су на власти били социјалисти). Такође је важно напоменути да без Дачића Вучић заправо нема моћ.

Стога ће последња Вучићева одлука у вези са француско-немачким планом за Косово у Србији бити својеврсни тест за све странке на политичкој сцени. И за оне који се позиционирају као русофили, и за оне који се изјашњавају да су патриоте, и за проевропљане. Сада ће се видети ко подржава Вучића а коме је спас Косова и Метохије само програм на папиру.

Да ли евентуално потписивање споразума са Приштином значи аутоматско увођење санкција Русији од стране Београда? Да ли су ове две ствари повезане?

То не значи да се то мора догодити аутоматски. Али потписивање споразума са Приштином отвара пут за доношење било каквих одлука у вези са Русијом. Након састанка Велике петорке у Београду, амерички званичник Габријел Ескобар рекао је да ће Заједница српских општина бити формирана упркос жељи или неспремности премијера те сепаратистичке творевине Аљбина Куртија. Ескобар овим речима директно поништава одлуке такозване владе у Приштини. Он у суштини каже да ћемо склонити Куртија ако не жели да сарађује.

Сама Заједница српских општина је превара. Србима то неће дати ништа, али ће дати повода Вучићу да каже да је победио и заштитио српско становништво у региону.

Ескобар је истог дана рекао и да ће Србија имати последице ако се не придружи антируским санкцијама. Овде треба истаћи две тачке. Прво, амерички званичник прети да ће сменити косовску сепаратистичку владу коју су САД признале. Друго: јасно ставља до знања Србији, тачније Вучићу – ако се не придружите санкцијама, биће последица.

Косово и Метохија је главно национално питање. Ово је сложеније питање од увођења санкција Русији. Ако Вучић реши косовско питање онако како Запад жели, онда су потпуно отворена питања придруживања антируским санкцијама или уласка Србије у НАТО.

Раније је специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак рекао да Курти не разуме какве могућности отвара француско-немачка иницијатива. Да ли то значи да се одрицање Београда од Косова може одложити за каснији датум због интереса лидера албанских сепаратиста?

Ово је апсурдна ситуација, али испада да у овом тренутку екстремиста и албански ултранационалиста Курти чини више за српске националне интересе од Вучића. Он не жели да пристане на формирање Заједнице српских општина, пошто је у програму којим је победио на изборима наведено да његова странка ни под којим условима неће дозволити стварање овог удружења. Упркос притисцима САД и ЕУ, он чврсто брани свој програм и тиме одлаже издају Косова од стране српских власти. Колико ће то трајати, не знамо.

Да видимо колико брзо ће Американцима требати да поново смене Куртија. Већ су му једном сменили владу, али је онда опет победио на изборима. Тако да за сада изгледа да лидер сепаратиста који се залаже за уједињење Албаније и Косова и који терорише косовске Србе данас делује у корист Србије.