Прочитај ми чланак

Ђорђевић: Отворени Балкан је отварање простора за Велику Албанију

0

Председник покрета Ослобођење Млађан Ђорђевић критиковао је данас у писаном саопштењу иницијативу „Отворени Балкан“, назвавши је „отварањем политичког и географског простора за остварење великоалбанског државног пројекта“.

„Вучић потписује отварање граница са Албанијом, иако је свестан да је управо он Бриселским споразумом створио граничне прелазе између Србије и Косова и самим тим направио ситуацију у којој Србија и Албанија више немају физичку границу“, каже Ђорђевић.

Тај, како га је он назвао, „логички проблем“, сада се решава прављењем заједничке државе Албанаца.

„На заједничкој седници влада Албаније и тзв. Косова недавно у Елбасану, потписано је укидање граничних контрола. Дакле проток између Албаније и Србије омогућава се кроз интеграцију Косова у Албанију“, објашњава лидер Ослобођења.

Према његовим речима, ради се о „сулудој политици режима у Београду“.

„Албанци раде на уједињењу, а ми им то омогућавамо. Прошлог децембра је влада Србије предала управљање електроенергетским системом на северу Косова компанији из Тиране“, подсећа Ђорђевић.

Он је додао да ће пројекат „Отворени Балкан“, поред стварања Велике Албаније, омогућити и слободан проток „криминала, дроге, прљавог новца, али и економских миграната“.

„То је отворена безбедносна претња за Србију. А постоји још један аспект – депопулисани југ Србије биће на изволите Албанцима са Косова и из Албаније, који ће сада моћи да улазе и купују земљу и некретнине без ограничења“, упозорава председник покрета Ослобођење.

Он је подсетио да у Нишу, али и у Новом Пазару већ постоје читаве зграде купљене новцем из Приштине.

Ђорђевић је такође упитао зашто део пројекта нису Црна Гора или БиХ.

„Па јасно је зашто, зато што би онда Срби чинили окосницу тог пројекта – овако то остаје великоалбанска конструкција, под покровитељством Вучићевог великог пријатеља Сороша Млађег“, каже Ђорђевић, алудирајући на честе састанке председника Србије и сина Џорџа Сороша.

Он је додао да би Влада Србије, уместо „одрицања Косова у корист Велике Албаније“, у сваком односу са Тираном прво морала да инсистира на „решењу судбине више стотина Срба који су 1999. године одведени преко границе и никада се нису вратили“.