Прочитај ми чланакДиректор Србијагаса и функционер СПС Душан Бајатовић објавио је за годину дана три научна рада у специјализованим светским часописима, што је између осталог услов за добијање докторске титуле на Факултету техничких наука у Новом Саду. Како је реч о резултату који би могао да пође за руком само елитним научницима, три научна рада у годину дана, у јавности се поставило логично питање - ко је Бајатовићу писао научне радове. Оно што се може видети је да су на радове уз Бајатовића потписе ставила још петорица професора.
Оно што се може видети у јавно објављеним документима је да је Душан Бајатовић у сва три рада коаутор, а да је у сваком од три објављена потписник ванредни професор на Факултету техничких наука у Новом Саду Александар Анђелковић.
Осим тога он је Бајатовићу и ментор на докторским студијама.
Реч је о младом професору, од око четрдесетак година, који према подацима са Scopus.com има 29 научних радова обављених у научним часописима од 2012. године.
На једном научном раду, Бајатовић је потписан као први аутор, носилац рада, а други је његов ментор, професор Анђелковић.
То што је директор Србијагаса потписан први такође није случајно јер је то такође један од услова за добијање титуле доктора.
На друга два научна рада објављана у специјализованим светским часописима поред Бајатовића и Анђелковића потписани су и професори Данијел Тодоровић, Младен Томић, Ранко Бојанић, Илија Ћосић и Радо Максимовић.
Сви су са Новосадског универзитета, и то углавном са Факултета техничких наука.
Међу њима има и професора који имају иза себе објављене бројне научне радове. Тако је на пример, према подацима Сцопус.цом, професор Илија Ћосић је објавио 61 научни рад, Младен Томић 20…
Оно што је извесно је да иза ових професора стоје бројни научни радови.
Са друштвених на техничке науке
Оно што се зна је да је Душан Бајатовић завршио факултет за менаџмент на Мегатренду. Зато није јасно како је и када стекао знање из техничких наука на којима жели да докторира.
На питање Нова. рс са којим основним студијама је Балатовић конкурисао на докторским студијама одговор са Факултета техничких наука ије стигао. Осим тога питали смо их и да ли је и када директор Србијагаса долазио на факултет да полаже испите.
Подсетимо, академик Душан Теодоровић је у изјави за Нова.рс рекао да не зна засигурно ко је писао радове и дисертацију Бајатовићу, али да има претпоставке које ипак не жели да износи без доказа.
„Оно што сигурно знам је да се Душан Бајатовић до данас није никад бавио никаквом науком било где. За то не постоји никакав траг у светској литератури. О томе да ли се неко бави науком постоје трагови, учешћа на домаћим и међународним конференцијама, публикације у зборницима радова, предавања, семинари, саопштења итд. Значи врло лако можете да утврдите да ли је неко научно трениран. Бајатовић је далеко од тог тренинга“, рекао је наш саговорник.
Како је показала анализа око три милиона објављених научних радова, у последњих 50 година, врхунски професионалци у просеку годишње имају око 2,3 до 2,5 научних радова.
Директор „Србијагаса“ уз својих девет функција које обавља, успео је у 2020. да објави чак три.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 31, 2021
