Прочитај ми чланакТужилаштво за високотехнолошки криминал у Београду затрпано је пријавама против особа које на друштвеним мрежама псују, вређају и прете лику и делу председника, али још трагичније је што изгледа да се обрачунавањем са ауторима твитова баве искључиво тајне службе
Након што је потпредседник Народне странке Здравко Понош изјавио да су припадници Безбедносно-информативне агенције (БИА) „скоро четири часа малтретирали и мучили“ њиховог члана Константина Катића јер су сумњали да је на Твитеру подржао Марка Видојковића, који је јавно вређао председника Србије Александра Вучића, јавности је постало јасно да су сви државни ресурси, укључујући и оне тајне безбедносне, укључени у спречавање напада на лик и дело председника, чак и на друштвеним мрежама.
„Без намера да правдам било какве псовке у јавном простору, али бар пола Србије псује ову власт, а псовале су се и друге, када нешто не ваља“, рекао је Понош и додао да се псовање власти некада игнорисало, некада су хапшени, а некада пребијани они који псују власт.
У прилог томе иде и чињеница да је Тужилаштво за високотехнолошки криминал затрпано пријавама против корисника друштвених мрежа, како анонимних тако и именованих, који су на Фејсбуку или Твитеру писали лоше о председнику и његовим најближим сарадницима, што се у највећем броју случајева означава као угрожавање сигурности.
Да се ради о очигледној злоупотреби и само једној у низу предизборних самопромоција председника и необјашњивој потреби да остави утисак особе која је угрожена, потврдио је и добро обавештени извор “Нове”. Он наводи да друштвене мреже уопште нису пред нашим законом дефинисане као јавни простор, па се у складу с тим и не може поступати са садржајима и натписима на Твитеру као нечим што има тежину изговореног јавно.
„Осим што сваки други натпис на Твитеру заврши као кривична пријава на писарници Тужилаштва за вискотехнолошки криминал, тамошњи тужиоци буквално не могу да се изборе с толиком количном предистражних радњи, иако је јасно да се у већини случајева ради о типичном злурадом пискарању, а не стварном угрожавању било чије сигурности“, казао је наш извор који је инсистирао на анонимности.
Он додаје да је најстрашније то што се у све те баналности укључују и тајне службе.
„Испада да се тајне службе баве натписима на Твитеру и прате и прогоне неке кориснике који су нешто написали, а што свакако није угрожавање било чије сигурности“, додаје он.
Иначе, судећи по годишњем извештају Републичког јавног тужилаштва, Посебно одељење за високотехнолошки криминал у 2020. години завело је укупно 4.769 предмета, што је за 25 одсто више у односу на 2019. годину, а тренд раста очекује се и ове године.
Највећи број предмета, као и ранијих година, тиче се кривичног дела угрожавања сигурности које се махом “чини” на друштвеним мрежама . Према сазнањима нашег портала, ради се искључиво о предметима претњи државним функционерима, међу којима је и председник Србије Александар Вучић, што потврђује и најновији случај.
За разлику од експресног реаговања када је реч о претњама упућеним највишим државним функционерима, Тужилаштво за високотехнолошки криминал већ скоро две године води истрагу против узбуњивача из „Крушика“ Александра Обрадовића. Од избијања афере „Крушик“, готово месец дана трајало је ћутање Тужилаштва за високотехнолошки криминал, да би на крају саопштило да се против Обрадовића води поступак за одавање пословне тајне.
Како је тада било наведено, „радећи на позицијама евидентичара и терминера из разлога личне природе он је неовлашћено прибављао податке различитих степена тајности о пословању овог наменског предузећа у намери да их преда непозваном лицу“.
Тужилаштво је навело да је осумњичени те податке, путем рачунарске комуникације, предао страном држављанину, да би та особа један део објавила на интернету. Чињеница је да подаци које је Обрадовић достављао медијима нису били тајни, односно нису били дефинисани као такви. Истрага се већ две године не завршава.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 1, 2021
