Прочитај ми чланакНовоформирани покрет “Ослобођење” Млађана Ђорђевића, још једна је у низу организација десног центра које су се појавиле на политичком небу Србије. Да је десница у Србији итекако будна, али и да чека конкретнију политичку артикулацију, потврђује њихова разједињеност и чињеница да немају велику подршку међу гласачима, сматрају аналитичари.
Ипак, заједнички проблем свих странака које пирпадају десници је разједињеност и чињеница да нису довољно препознатељиве гласачима.
Двери: Окосница недовољно снажног десног центра
Тренутно најпрепознатљивија организација десног центра је покрет Двери. Захваљујући активностима њиховог лидера Бошка Обрадовића, што оних екстремних и агресивних, то и оних “гандијевских”, ова организација у делу опозиције препозната као окосница десног центра.
Овај покрет био је део Савеза за Србију и као остали чланови ове коалиције је бојктовао изборе. Према речима Дејана Бурсаћа, истраживача Института за политичке студије, учешће у СзС уопште није годило симпатизерима Двери.
“Овај покрет и даље тражи себе на том путу демократски оријентисане деснице. Али, делује да њиховим гласачима није пријало кокетирање са Савезом за Србију. Од кад је Демократска странка Србије несалвно завршила своју причу, нико није успео да заузме место демократске деснице”, објашњава Бурсаћ
Демократска странка Србије: Суноврат некада најмоћније партије
Чињеница да је Демократска странка Србије и даље једна од најутицајнијих десно оријентисаних, демократских партија, најбоље илуструје колико је десни центар у Србији слаб, упркос парадоксу да их је све више новооснованих.
Суноврат Демократске странке Србије отпочео изборним неуспехом 2014. године, кад је остао испод цензуса са 4,24 одсто освојених гласова. Након изборног дебакла странку напушта лидер и оснивач Војислав Коштуница и од тог момента ова странка нема стабилну подршку.
На последњим изборима, где је цензус спуштен на 3 одсто, ДСС је у оквиру коалиције Метла 2020 освојио свега 2,25 одсто гласова. Лидер ове странке Милош Јовановић чак је најавио да ће можда доћи и до промене имена странке.
“Они нису успели да помире две вештачки супростављене приче – демократску и националну.“Код нас је та подела веома дубоку укорењена у бирачко тело – или сте демократски проевропљанин или сте антидемократски националиста, а између нема ништа. Убеђен сам да би се неким континуираним и паметним приступом гласачима могло објаснити да те две приче нису непомирљиве”, објашњава Бурсаћ један од узрока због чега је ДСС изгубио подршку.
Народна странка: Тежња за копирањем ЦДУ
Народна странка, на чијем челу је бивши министар иностраних послова Вук Јеремић, данас чине и некадашњи истакнути чланови ДСС попут Синише Ковачевића и Санде Рашковић Ивић. Попут Двери, ни ова политичка оргнаизација није учествовала на претходним изборима због раније прокламованог бојкота. Након изласка на биралишта, у јавност су долазиле информације да је део чланства ове странке незадовољан статусом у СзС, те да траже начин како да изађу из њега како би се јасније програмски профилисали.
“Народна странка ће, по промени режима и успостављању демократије и владавине права, у Србији бити оно што је ЦДУ у Немачкој”, описао је Јеремић начин на који ће убудућем периоду деловати његова странка.
Да је могућност програмског профилисања отворена по изласку из СзС, односно формирањем “лабаве” коалиције назване Удружена опозиција Србије, у недавном интервјуу за Нова.рс је потврдио и потрпедседник Народне странке Мирослав Алексић.
“Народној странци је лакше сад да се програмски профилише, јер ће све странке које чине Удружену опозицију Србије моћи да делују самостално. Наша странка жели да јача своју препознатљивост и инфраструктуру, јер тиме јачамо и Удружену опозицију Србије”, рекао је Алексић за наш портал.
Говорећи о потенцијалу ове странке, Бурсаћ наводи да је реч о партији којој је тешко да структурно изнесе причу о којој је она окосница демократског десног центра.
Још од председничких избора, они су имали висока очекивања, а онда је њихов лидер Вук Јеремић неславно окончао кампању са делеко слабијим резултатом од првобитно пројекотваног. Видимо да они такође имају бројне кадровске и структурне проблеме”, наводи Бурсаћ.
Покрет Млађана Ђорђевића: Непознаница за све
Како су раније известили извори Нова.рс, покрет “Ослобођење” опозиционог активисте Млађана Ђорђевића, званично ће почети са радом у наредних месец дана. Како нам је речено, Ђорђевић, који је иначе био и саветник бившег председника Бориса Тадића, већ неколико месеци обилази Србију и разговара са бившим и активним члановима како владајућих, тако и опозиционих странака у жељи да окупи све оне који су незадовољни стањем на обе стране политичког спектра.
Његов покрет, према доступним подацима из Агенције за привредне регистре, основан је 9. јула 2020.
Иако је непознаница ко ће све чинити покрет Млађана Ђорђевића, оно што се већ зна, јесте да ће он бити проруски оријентисан, имајући у виду повезаност бившег саветника Бориса Тадића са руском страном.
“Њега је власт оптуживала да стоји иза протеста и да је повезан са руском ‘дубоком државом’, што је он демантовао. Ђорђевић има пријатељске односе и унутар Српске православне цркве, где је у одличним односима са епископима Јоаникијем, Порфиријем, док је и у кумовским односима са митрополитом Амфилохијем”, наводи извор Нова.рс близак Ђорђевићу.
Фали организација, новац и – медији, медији, медији
Општи утисак је, сматра Бурсаћ, да је основни проблем свих ових политичких организација успотављање снажне структуре широм земље.
“Лако је то учинити у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, где имате донекле економски независно грађанство, па можете да градите причу са људима. У мањим местима је то проблем”, поручује Бурсаћ.
Поред снажније структуре, овим покретима и странкама, истиче Бурсаћ, потребне су стабилније финансије и приступ медијима, што оне, како каже, не поседују.
“Председнички избори су за две године, можда би се њихове идеје могле артикулисати ако би се око неке личности окупио одређени број гласача. Зато је потребан веома паметан рад на терену и приступање гласачима који имају навику да код нас гледају ствар црно бело – или сте националиста или продемократски европљанин. Прича да ви изаберете идеолошку позицију, па да гласачки код вас сами дођу уопште ‘не пије воду’ у пракси”, истакао је Бурсаћ и додаје да се већина Срба налази на позицији десног центра, али да је проблем што СНС користи гласаче који припадају том спектру, јер им приступа кроз социјалне политике и причу како је Вучић ‘чувар Србије’.
“СНС веома успешно експлатише позицију једне странке која и нема неку одређену идеологију и самим тим узима велики број гласача са десне позиције”, наглашава Бурсаћ.
