Прочитај ми чланакПо ко зна који пут Александар Вучић нам се „историјски“ обратио. Као и увек, изговорио је гомилу бесмислица којима је покушао да фасцинира сендвичарски део јавности. Најгоре од свега је то што је без икаквих Уставних и законских овлашћења поново преузео улогу Владе и баљезгао о томе какву ће државну спољну и унутрашњу политику водити. Тако је парапредседник постао парапортпарол Владе. Лудница!
Његова прва баљезгарија односи се на изречено да „ситуација на АП КиМ носи све кластере“ што је наводни проблем за усклађивањем „са спољном политиком ЕУ“. Као што знамо, постоји 35 поглавља смуљаних у 6 „кластера“ које Србија мора да испуни, т.ј. „затвори“, да би размишљала о евентуалном пријему у ЕУ. Постоји и седми, незванични кластер, а односи се на поглавља 34 и 35, која у суштини треба „затворити“ де јуре признањем „Косова*“. 6 „кластера нема савршено никакве везе са ситуацијом на АП КиМ, тако да њихово призивање у косовску причу представља или дебело злу намеру да се обмане јавност, или тотални дилетантизам. Србија никада неће испунити сва поглавља, односно „кластере“, тако да жвака о „убрзаном ЕУ путу у замену за признање „Косова*“ служи за даљу мужу предприступних ЕУ фондова од чега сви пуне џепове – они тамо и ови овде. Барем у томе су јединствени.
Његова друга баљезгарија односи се на то да наводно „имамо осам нота о повлачењу признања косовске независности“. Па који лудак би такве „карте“ држао у рукаву и чекао? Шта чекаш мајсторе, ако имаш адуте? Јел’ су те газде уштројиле? Постоје и „карте“ у другом рукаву које одмах треба треснути о сто и тиме уништити косовске намере за пријемом у Савет Европе и остале међународне институције у којима чланство носи прерогатив независности: излазак „Српске листе“ из „косовских институција“, повратак 999 војника и полицајаца на спољашње границе Србије у складу са УН Р 1244, повратак свих институција Републике Србије на север АП КиМ – за почетак, протеривање шћиптарских институција са севера АП КиМ, демонтирање њихових новониклих база, излазак свих српских тужилаца, судија и полицајаца из полицијско-правосудног апарата „Републике Косово“. Моментална ревитализација ЗСО формиране 2008, као и једнострано гашење „Бриселског“ споразума из 2013. а у складу са Бечком конвенцијом о уговорном праву. Преузимање контроле над косовским електродистрибутивним чвором преко електронске командне собе у Београду, као и премошћавањем веза на далеководу Рашка-Нови Пазар, до Валача. Одмах после ових „макро“ мера, постоји и читав низ „микро“ мера које се морају одмах применити, а које ће неповратно одувати „косовску независност“ у историју и натерати њих и њихове помагаче да се дозову памети. Посебно подвлачим да пет држава ЕУ не признаје независност „Косова*“ и да то неће учинити све док српски издајници не буду искорачили. То већ десет година отвара простор да се ојача тај блок, али битангама на власти то није пало на памет.
Његова трећа баљезгарија односи се на наводно „добро постављену политику према ЕУ“. Колико је та политика добро постављена види се из „кластера“ и поглавља, где нема никаквог напретка, прецизније – за више од десет година, отворена су 22 поглавља и један кластер, а само једно поглавље, 26, отворено је и одмах привремено затворено, што математички речено значи да за време напредњачке власти нисмо ништа урадили на путу за ЕУ, а услове ћемо теоретски испунити следећег миленијума.
Његова четврта баљезгарија односи се на тврдњу да смо „своју политику поставили добро“. Да, да, толико добро да смо „сатерани у ћошак“ и „нико нам ништа не нуди“. Овакав суштински пацерај води само у два правца – у Лазу, или у Забелу. Z у сваком случају.
Пета баљезгарија је да ћемо се „руководити у складу са својим интересима“ све док „жеља неких да униште позицију Републике Србије (не буде) таква да морамо да прихватимо неку другачију реалност“, што ће рећи две ствари – нисмо независни и капитулираћемо под притисцима. То већ знамо, јер Хил и педери су нам недавно показали колико смо независни и како изгледа окупација. Показује нам то и косовска сага у којој Петар Милетић усред Београда у немачкој амбасади потписује уговор и бива овлашћен од немачке Владе да у име и за рачун Куртија из централне Србије ствара нову српску листу која ће прихватити стварање ЗСО на начин који руши српску ЗСО из 2008, а све уз помоћ хрватске SOA и шћиптарског KIA/SHIK.
Шеста баљезгарија односи се на „привлачење страних инвестиција“. Нема никаквих страних инвестиција, већ Вучић користећи се трговином утицајем, довлачи стране компаније, којима онда ми, сви грађани Србије, од свог крвавог пореског новца преточеног у буџет, дајемо на поклон земљиште и инфраструктуру и упумпавамо будџет за плате радницима, док ини сами морају да купују пелене. За ту трговину утицајем, он бива награђен „success fee“- наградом за успех, коју су странци већ урачунали у оно што им ми поклањамо, тако да у крајњем скору заправо опет ми, грађани Србије, плаћамо Вучићеву трговину утицајем. Наравно, профит се износи из земље, а остаје упитно плаћање пореза и доприноса страних компанија. Да поменем и посебан противуставни и противзаконит положај кинеских компанија, које су на територији Републике Србије основале своје екстериторије на којима не важе закони наше државе, а да ствар буде гора, у оквиру тих екстериторија налазе се и њихови државни затвори.
Седма баљезгарија односи се на „повећање пензија, значајно више или двостуко више од међугодишње инфлације“. Познато је да су пензионери опљачкани за процењених 800 милиона еура и да пљачка и даље траје. Повећање пензија никада није пратило проценат инфлације, а диспаритет се посебно увећао оног тренутка када је држава одлучила да примењује нове статистичке методологије и параметре, чиме је заправо извршена највећа од свих државних превара. По најновијој методологији, БДП је збир свих прихода једне државе, укључујући и претпостављен износ прихода са црног тржишта и прања новца, чиме је БДП увећан за најмање 50%, што је процењени учинак свеопштег напредњачког лоповлука. А напредњачка просечна потрошачка корпа на крају ће имати само дршку. Тренутна месечна инфлација је поприлично двоцифрена, тако да се никаква повећања тиме не могу покрити, а држава и свет су одавно ушли у неконтролисано штампање новца, које знамо како ће се завршити. Црвено-црну-јуловску коалицију и хипер-мега инфлацију већ смо доживели.
Осма баљезгарија је „нећемо имати проблеме са кукурузом и пшеницом, имамо довољно бла, бла, бла“. Ко год може да хода до продавнице, одмах ће се уверити да у рафовима нема тога што он тврди да има. Да видимо када ће се поновити редови из њихових претходних времена?
Девета баљезгарија је „јавни дуг износи 53.7%“. Јавни дуг је барем дупло већи, али је опет превара у измењеној методологији обрачуна. Наиме, дугови (читај кредити) који су тренутно у „грејс периоду“, т.ј. доспеће на наплату за неколико година, сукцесивно, нису урачунати у јавни дуг. „Одложено“ задуживање, или „напредњачко“ задуживање, сручиће нам се на главу баш када они буду отишли са власти, па ће нека нова власт вадити кестење из ватре, а народ крв пропишати, док ће се ова багра весело брчкати на неким егзотичним острвима.
И да не набрајам даље, баљезгарије су свакодневне и целодневне. Трајаће све док судови и луднице не почну да раде оно за шта их плаћамо.
Аутор је бивши дипломата УН
