Много је индиција које указују да би недељама најављивана борба против корупције на крају могла да се сведе на неку врсту „спортског риболова“, у коме пецарош свој плен пољуби и врати назад у воду. Или на обрачун унутар СНС-а, са појединцима који ионако нису виђени за Вучићев нови покрет. Права штета нанета ЕПС-у не мери се милионима, већ милијардама евра.
Милораду Грчићу, још увек председнику градске општине Обреновац, припала је та част да одигра главну улогу првог мангупа из сопствених, напредњачких редова у новом, акционом трилеру, срачунатом да код публике створи утисак да је коначно почела борба против криминала и корупције, баш онако као што је најавио главни режисер, неформални шеф СНС-а, лидер будућег покрета „за народ и државу“ и председник Србије Александар Вучић.
Бивши в. д. генералног директора ЕПС-а, ухапшен је 12. фебруара, са још 14 осумњичених, који се терете да су највеће предузеће у власништву државе оштетили за милион евра. Већина осумњичених је, међутим, брзо пуштена да се бране са слободе, што је било довољно да неки правни стручњаци такву борбу против корупције упореде са спортским риболовом, који се своди на то да пецарош уловљену рибу пољуби и пусти назад у воду.
1739374934 1739371173831156.мп4 снапсхот 00.30.002
Хапшење Милорада Грчића Фото: МУП Србије
Образлажући разлоге за хапшење и привођење осумњичених, главни тужилац Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду Ненад Стефановић рекао је да ће против њих бити спроведена истрага „због постојања основа сумње да су злоупотребили службени положај и овлашћења у вези са јавним набавкама и оштетили ЕПС за више од милион евра, за чији износ су прибавили противправну имовинску корист“. Стефановић је, такође, истакао да се поједини окривљени терете и за давање и примање мита у виду новчаних поклона и за прања новца, а на конференцији за новинаре најавио је да ће „Тужилаштво, такође, наложити покретање финансијске истраге против сумњивих и са њима повезаних лица“.
Аматеризам или зла намера главног тужиоца
Управо та најава Ненада Стефановића за тужитељку истог тог Вишег јавног тужилаштва у Београду Бојану Савовић била је, како каже за Радар, шокантна.
„Сматрам да је она одраз или чистог аматеризма или још горе, зле намере. Финансијске истраге се не најављују, већ се воде тајно, јер се новац на рачуну само једним кликом може преместити на неке друге рачуна. Такође, финансијске истраге се воде пре, а не након хапшења осумњичених и то док осумњичени још увек не знају да су под истрагом. Имовина се заплењује на дан хапшења, јер у тренутку хапшења, сва лица која имају овлашћења за располагање рачунима окривљених (најчешће су то супружници, блиски сродници, али и пословни партнери) у моменту сазнања за хапшење могу отуђити новац или испразнити сефове. Овакве најаве могу бити упозорење свим повезаним лицима да сакрију вредне ствари, новац који чувају у кешу, слике, уметнине, злато и друге драгоцености“, објашњава Бојана Савовић за Радар.
Правни експерти подсећају да члан 18 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописује да су сви подаци у вези са финансијским истрагама поверљиви и да представљају тајне податке. Дакле, не само конкретни подаци из финансијских истрага, већ и подаци који су са њима повезани. Уосталом, објашњавају, довољно је неком криминалцу да кажете да се против њега води финансијска истрага или да ће се водити, да он на основу те информације склони на сигурно место сву своју имовину.
Јавност тешко да ће икада сазнати да ли је ова „несмотреност“ главног тужиоца ВЈТ у Београду омогућила људима блиским осумњиченима да испразне њихове рачуне, пре него што су они блокирани, али је очито јасно зашто се у нормалним околностима о томе не прича на конференцијама за новинаре. Осим ако властима и није толико стало до резултата колико до „уметничког дојма“.
Пукла напредњачка тиква
С тим у вези није наодмет подсетити да сам Грчић шест дана пре хапшења није ни слутио шта ће му се десити. Тог 6. фебруара у 21.24 он је на званичном Фејсбук налогу Општинског одбора СНС-а Обреновац објавио да је „данашња посета поверенице Градског одбора СНС-а Београд Ане Брнабић нашем Општинском одбору, донела значајне разговоре о будућности наше земље и предстојећим плановима о унапређењу наше земље“. Шест дана касније, на истом налогу није објављена ни вест о Грчићевом хапшењу. Данима уназад објављују само изјаве Александра Вучића и формалног председника СНС-а Милоша Вучевића, као да њихов дојучерашњи шеф није заглавио у притвору.
Има, међутим, индиција да је у међувремену између обреновачких и београдских напредњака пукла тиква. Чедомир Симић, који ради као инжењер у ЕПС-у, за Радар наводи да су му познаници из СНС-а, који су присуствовали недавном доласку Ане Брнабић у Обреновац, потврдили да су пале и неке тешке речи и да је до размирица дошло јер је повереница за Београд хтела да на чело ОО СНС-а Обреновац постави Мирослава Чучковића, градског менаџера Београда и бившег председника Општине. „Она им је на бројне увреде запретила Дарком Глишићем, председником Извршног одбора СНС-а и Вучићевим кумом“, каже Симић.
Саговорник Радара који је желео да остане анониман тврди да је управо Глишић, као главни оперативац странке, пре првих хапшења већ разговарао са некима од оних који ће у овој „недељи борбе против корупције“ бити ухапшени. Неки су то прихватили, свесни да су део „ушура“ задржавали за себе, попут Грчића, али било је и оних који су га „одували“, док се један од бивших високих функционера бранио тврдњом да је „шеф“ све знао и да је радио уз његову сагласност.
Исти извор тврди да ова „пародија од хапшења“ превасходно има за циљ да се разбије заостала инфраструктура коју су унутар СНС-а својевремено, за своје потребе, градили Небојша Стефановић и Горан Весић, и да се са велике сцене склоне Александар Шапић и још неки кадрови који нису Вучићу по вољи и које није ни планирао да укључи у свој будући покрет. „Суштински, све што се дешава нема везе са успостављањем правне државе, већ се ради о међусобном разрачунавању унутар СНС-а и покушају додатног дисциплиновања тајкунског лобија, који му је први окренуо леђа. Али, мале су шансе да ће овом акцијом бити обухваћене и неке велике `зверке`, калибра Звонка Веселиновића, Милана Радоичића, Николе Петровића, Драгољуба Збиљића и других јунака Скај преписке“, наводи саговорник Радара.
Кумовска посла
Поред Грчића, прошле недеље ухапшен је и Александар Папић, сувласник прорежимског Објектива и близак сарадник бившег министра Небојше Стефановића. Инспектор Слободан Миленковић, који је са сарадницима открио Јовањицу, у службеној белешци, по којој ни МУП ни тужилаштво нису озбиљно поступали, навео је да су му Папић и његов садашњи бранилац у случају ЕПС, Владимир Ђукановић, нудили мито од 100.000 евра и напредовање у служби ако заташка случај највеће плантаже марихуане у Европи.
Опозиција је, пак, објавила наводно Папићево писмо Вучићу, у коме се описује како је цена земљаних радова на путу Рума-Шабац-Лозница расла и коме је та разлика била намењена. „Основна вредност за тај посао је 50 милиона евра. То су тржишне цене за које је договорено да се увећају на 75 милиона евра, с тим што од тих 25 милиона 10 милиона иде за странку, 15 милиона за Звонка (Веселиновића), мене и подизвођаче.“ У писму се наводи да је једном од подизвођача, фирми Ракета, уплаћен аванс од милион евра, од чега је 200.000 наводно ишло министру Синиши Малом.
Као власник Алкантара инвеста, Папић је 2015, као једини понуђач, купио хотел у Врњачкој Бањи испод реалне цене, а убрзо је из државног буџета добио субвенцију за реновирање хотела, који је потом продао. Кумство Папића и Стефановића није их спречило да се, када је бивши министар полиције и одбране запао у немилост, међусобно оптужују ко је већи мафијаш. Тада је на страну Папића стао његов садашњи адвокат Ђукановић, а оптужбама против Стефановића придружила се и Дијана Хркаловић, бивша државна секретарка МУП-а. Бивши министар узвратио је тврдњом да је „Папић преко фирме Тим систем, коју контролише, исплаћивао Ђукановићу месечну апанажу од 240.000 динара“ и да „за то постоје докази“.
Пре тога Стефановић и Папић блиско су сарађивали, а о њиховим сумњивим пословима јавно је говорио Његомир Килибарда, бивши власник хотела Шумадија. Он тврди да је Папић био посредник када га је Стефановићев отац, приликом куповине хотела Шумадија, преварио за 300.000 евра.
За седам и по пута већу штету нанету ЕПС-у још нико није одговарао
Најновија афера има низ својих рукаваца. Индикативно је, међутим, да тужилац Ненад Стефановић терети Грчића и остале да су ЕПС оштетили за милион евра, док већ две године, од фебруара 2023. у месту тапка истрага за 7,5 пута већу штету, нанету истој државној компанији. А управо је главни тужилац ВЈТ непосредно након хапшења шест осумњичених, сменио и у друго одељење преместио тужитељке Јасмину Пауновић и Бојану Савовић, која је и издала налог за хапшење. У јулу 2024. он је за Тањуг рекао да је подигнута оптужница против 10 окривљених због сумње да су прибавили противправну имовинску корист од 7,46 милиона долара и да је „предложено да се Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег суда у Београду огласи стварно ненадлежним за поступање по овој оптужници и да је достави Посебном одељењу за организовани криминал тог суда“.
С обзиром на то да се у јавности спекулисало да је ВЈТ у Београду ту оптужницу проследило Тужилаштву за организовани криминал, Радар је од ТОК-у затражио одговоре на питања да ли је оно прихватило да заступа ту оптужницу и ако јесте да ли је она достављена Вишем суду у Београду и да ли је ступила на правну снагу. „ТОК није примило поменуту оптужницу ВЈТ, па се стога за све тражене информације обратите Вишем јавном тужилаштву и Вишем суду у Београду“, одговорили су из ТОК-а.
Из Вишег суда за Радар наводе да је Више тужилаштво подигло оптужницу против Небојше Мишића, Милана Лукића и других пред Одељењем за корупцију Вишег суда у Београду, које се огласило ненадлежним 6. децембра 2024. и које сматра да би тај предмет требало да преузме Посебно одељење Вишег суда (Специјални суд. На то су, објашњавају из Вишег суда, уложене жалбе, па се предмет налази у Апелационом суду у Београду, који би требало да донесе одлуку. Мишић је, иначе, био главни пројект менаџер у ЕПС-у, а Лукић је испред ЦИП-а био задужен за надзор радова.
Зашто је са списка учесника афере „прислушкивање“ искључен трећи, кључни играч из ЕПС-а
Извори Радара из полиције наводе да је и пре више од деценије било разлога да се Грчић процесуира, али је очито у СНС-у процењено да су гласови, које он може да обезбеди у Обреновцу и међу запосленима у ЕПС-у и Про ТЕНТ-у, на чијем је платном списку скоро 30.000 људи, важнији од борбе против криминала и корупције. За то је користио посебан систем унутрашње контроле, коју је сам успоставио као паралелну структуру већ постојећој интерној контроли у ЕПС-у.
Због хаварије у децембру 2021, када је енергетски систем практично стао, Грчић је био принуђен да поднесе оставку и тек тада је полиција могла да покрене истрагу и унутар ЕПС-а у вези са већ чувеном афером „прислушкивање“. Претурајући по папирима везаним за три уговора, полиција је брзо установила да део наручене и плаћене опреме за потребе унутрашње контроле никада није стигао у магацине ЕПС-а, због чега је полиција инсистирала да потпише одштетни захтев, уз образложење да без тога не може да покрене поступак. Тада се и испоставило да је све те набавке, поред Грчића, надгледао и тадашњи координатор за ИКТ у ЕПС-у Иван Маринковић. Управо он је, уз Грчића и Папића, део тројке којој је притвор продужен на 30 дана.
Тим пре је упућеним у случај ЕПС чудније што истрагом није обухваћен и бивши шеф Сектора унутрашње контроле тог предузећа, сада директор заједничких послова Про ТЕНТ-а Ненад Дилберовић. Инсајдер је, наиме, још у априлу 2022. објавио службену белешку МУП-а, која показује да је полиција још почетком 2021. била званично упозната са тврдњама да се Сектор унутрашње контроле злоупотребљава за прислушкивање. О бројним злоупотребама у ЕПС-у у августу 2023. јавно је говорила и узбуњивачица Наташа Пришић. У видеу, објављеном на друштвеним мрежама, који су пренели и неки медији, она је указивала да је „открила криминал Милорада Грчића, Ненада Дилберовића и Ивана Маринковића и да је спроведена истрага по налогу Тужилаштва за организовани криминал која се тиче прислушкивања у ЕПС-у“.
Чињеница да се, бар за сада, у истрази не спомиње Дилберовић, рађа сумњу да се на тај начин припрема терен да се Грчић, на крају баладе, осуди само за „нехат“ и да му се ублажи казна. Тим пре што су у полицији били убеђени да ће та тројка из ЕПС-а бити ухапшена још у јулу 2022, али је наводно неко у последњи час то стопирао.
Окуражен таквим развојем догађаја Маринковић је пресавио табак и тужио тадашњег в.д. генералног директора ЕПС-а Мирослава Томашевића, који га је, након полицијске истраге, у којој је доказана штета ЕПС-у, разрешио са тог и поставио на друго радно место, без ингеренција које је до тада имао. Из извора блиских правосуђу Радар сазнаје да је непосредно након тога и Томашевић поднео кривичну пријаву против Маринковића, који је ухапшен у „пакету“ са Грчићем и још 13 осумњичених да су оштетили ЕПС за милион евра.
Права штета не мери се милионима, већ милијардама евра
За сада ником не пада на памет да било коме суди за то што је Грчић, лошим руковођењем, ЕПС оштетио за милијарду и по евра. То предузеће је, наиме, 2022. годину, док је он њиме руководио, завршило у минусу од 630 милиона евра, а већ следеће, без њега, направило је добит од 970 милиона евра, с тим што је нешто више од 300 милиона уплатила држава као вид помоћи да се компанија стабилизује. Та разлика можда и најсликовитије указује на размере катастрофе, коју је највећој државној компанији нанео власник обреновачког ресторана, печењаре „Фантазија“.
На страну што је и Фискални савет штете од хаварије у ЕПС-у с краја 2021. проценио на између једне и две милијарде евра, а и пре колапса годинама је упозоравао да се не сме толерисати начин на који се води то предузеће. „Сада је на наплату дошло оно што смо годинама упозоравали, а Влада и ЕПС игнорисали“, изјавио је пре три године тадашњи председник Фискалног савета Павле Петровић.
Најгоре од свега је што се, по свему судећи, Грчићев „дух“ после краће паузе вратио у ЕПС. Инжењер Чедомир Симић недавно је за Радар упозорио да ЕПС поново набавља лош угаљ, помешан са камењем и блатом, да би непосредно након тога ЕПС усвојио правилник којим се запосленима забрањује да дају изјаве за медије. Због тога један од радника Термоелектране „Никола Тесла“, који је из разумљивих разлога желео да остане анониман, каже да је за ЕПС милион евра ситница. „Два слична пројекта својевремено су плаћена по милион, а онда је трећи, скоро исти, с тим што има један објекат мање од прва два, плаћен два милиона евра, али је тај тендер лично уговарао Грчић и то са Про ТЕНТ-ом, који често само склапа уговоре, а онда се као подизвођачи ангажују друге фирме, које контролише Грчић. Ко зна колико милиона је овако испумпано из ЕПС-а. Све је лако доказиво, само треба пратити токове новца, који кроз Про ТЕНТ пролази као кроз проточни бојлер“, тврди саговорник Радара.
И Симић каже да је чуо за сличне приче о малверзацијама преко Про ТЕНТ-а. За Грчића са дозом ироније наводи да је „у неку руку локалпатриота, јер су паре које је испумпавао из ЕПС-а већином завршавале у фирмама из Обреновца“ и процењује да је његово хапшење „прави игроказ достојан ријалитија на Пинку“.
Прошле недеље отпуштени Драгослав Љубичић, главни повереник синдиката Независност у Термоелектрани „Никола Тесла“, за Радар каже да је прва крупна афера везана за испумпавање воде у копу Тамнава Запад због поплава 2014, када је Грчић био директор Рударског басена Колубара.
„На том списку је и набавка прислушне опреме новцем ЕПС-а, а не зна се где је та опрема, да ли ради и ако ради ко је сада и за шта користи. Грчић је одговоран и за стални пад производње угља и електричне енергије. За време владавине напредњака изгубљена је годишња производња ЕПС-а, а штета настала због испада свих шест блокова ТЕНТ-а у децембру 2021, по информацијама које сам добио од тадашњег помоћника ресорне министарке је 1,6 милијарди евра“, каже Љубичић и наглашава да ће, ако не реагују на незаконито му уручен отказ, и Норвежане из Управног одбора ЕПС-а сматрати „саучесницима у корупцији“.
Срећа у несрећи је да нека непочинства, у која спада и штета од 7,5 милиона долара нанета ЕПС-у, неће застарети још деценију и по. У међувремену ће надлежни државни органи ваљда добити заиста одрешене руке да се обрачунају са корупцијом и организованим криминалом. Или државе неће ни бити.