Прочитај ми чланак

Даница Драшковић: “Признајмо да смо агресори и злочинци који су убијали и силовали“

0

Писмо Данице Драшковић упућено хрватском порталу „Политика.хр“

И шта сад? Већ дванаест година развлачимо поразе, не признајемо да смо криви, да смо злочинци, агресори, да смо у туђе земље слали војску и криминалце, убијали, пљачкали, палили, рушили, силовали. 

На адресу електроничке поште уредништва портала Политика.хр стигао нам је текст којег је како се наводи написала Даница Драшковић. Ми га објављујемо као и све до сада, комплетно без цензуре, а морамо напоменути да је написан у деветом мјесецу текуће године.

„Не може са нама ништа милом већ само силом, поново је видела Европа и послала нам ултиматум. Или овако, или никако, кажу Ангела Меркел и њена партија, што значи цела Европа а и Америка, узалуд се тешимо да то није тако.

Јесте и биће, морамо испунити свих седам тачака из захтева за наставак преговора о чланству у ЕУ, а нарочито седми, који је нов, свеж, додат „већ познатима“ шест захтева, како каже наша влада.

Он је додат сутрадан након посете Александа Вучића Немачкој и он је то покушао да спречи, али није успео.

Па наравно да није, доста је већ и Немцима и Енглезима и Американцима и нама грађанима ове јадне земље, тог врћења празних прича српских власти већ дванаест година после Милошевића, којег су морали бомбардовати да би престао терор над Албанцима на Косову, и тако, силом, зауставили злочине и прогон, и он је потписао капитулацију.

После њега Ђинђића, Коштуницу, Тадића, нису бомбардовали да реше косовски чвор, иако су они сви водили Милошевићеву политику и доносили одлуке какве би и он доносио да је остао на власти.

Стрпљиво су чекали да се нешто промени и да Србија призна реалност на Косову, коју је сама створила, али ништа се није мењало.

Нова, једва дочекана напредњачка власт, која је пре избора обећала промене и те политике и зато добила пуну подршку Европе, пала је одмах на истом питању врдајући обећањима да ће испунити све што је претходна влада потписала и ништа више.

А то више је тема и у Берлину и у Бриселу и сада нема погађања. Ако хоћете код нас и са нама у Европу, будите прво Европљани код вас.

Доста је било мржње, потпишите и ви сада уговор са Албанцима да сте суседи, људи, да ћете сарађивати и економски и политички цивилизовано, у миру. Не видим у том захтеву никакав проблем за Србију.

Па ваљда то хоћемо, ваљда је доста сукоба, страдања, паљења царина, постављања балвана и барикада, убијања војника страних држава, ваљда нећемо још.

Ратовали смо доста. Ишли смо у Словенију, Хрватску, Босну, па најзад на Косово. И шта смо урадили?

Поражени свуда, истерани смо из Словеније, Хрватске, из Босне и наравно и са Косова. Оставили смо крваве злочиначке трагове за собом који се сада откривају по Хашком трибуналу, на суђењима нашим политичким и војним командантима.

И шта сад? Већ дванаест година развлачимо поразе, не признајемо да смо криви, да смо злочинци, агресори, да смо у туђе земље слали војску и криминалце, убијали, пљачкали, палили, рушили, силовали.

Хоћемо да то продамо свету као патриотизам, одбрану народа и територија, али не иде. Сурова истина гробља на том путу од Книна, Вуковара, Сребренице, Сарајева до Косова, хладњаче пуне албанских цивила по језерима Србије, полицијски полигони пуни сакривених, пренетих са Косова, лешева Албанаца, опљачкане банке, порушене куће, растурене породице, то су трагови наше срамоте који говоре на свим језицима света и јасно описују удружени злочиначки подухват, баш како су рекли хашки тужиоци.

Европа је у свему у праву, ми смо у свему криви и морамо прихватити не седам него и седамдесет седам захтева да нас приме у чланство и да будемо бар мало амнестирани за све што смо радили и урадили у задње две деценије.

Седам тачака је седам сламки спаса за Србију, избављења и оздрављења, повратка у цивилизовани свет. Свих седам је у нашем интересу, ниједан није на штету ни народа ни државе.

Да спроведемо реформу правосуђа и борбу против корупције, па то ваљда сви желимо, не треба нико да нас тера. Да казнимо оне који су напали немачку амбасаду 2008. године, наравно да треба, то су нереформисане службе безбедности које су нападале и убијале и грађане Србије и морају се привести правди.

Како можемо негирати геноцид у Сребреници када је Влада Републике Српске на својој седници усвојила и оверила списак од 7.800 побијених муслимана у Сребреници по имену и презимену, и тиме прихватила почињени злочин као неспорно дело њене војске и политике. Да се повуку паралелне структуре власти са севера Косова.

Па наравно да морају и треба одмах да се повуку, на то их обавезује Резолуција 1244 Уједињењх нација, у коју се кунемо свакодневно, тражимо да је сви поштују осим нас.

По Резолуцији смо се обавезали још 1999. године да у року од само неколико дана повучемо са целог Косова сваку власт Србије, и војску и полицију и судове и локалну самоуправу, и нисмо то урадили.

На северу Косова бира се паралелна локана власт и борави преко хиљаду припадника служби безбедности Србије, које имају специјалне задатке. Да пале Јариње, праве барикаде, заједно са криминалцима шверцују робу, нафту, храну и шта све не.

Да организују терористичке акције којима застрашују, рањавају и чак убијају Србе по Косову, са циљем да провоцирају сукобе са Албанцима, да онемогуће мир.

Захтев да влада у Београду утиче на Србе са севера Косова да сарађују са Еулексом и Кфором, такође је прихватљив и лако спроводљив јер знамо сви да њима Београд диригује и политички и финансијски, па је лако променити налоге, они морају слушати или ће их променити.

Да ли ће ове захтеве прихватити нова власт Србије зависи од тога да ли имамо српског Де Гола данас. Сумњам да имамо јер за то су потребни велика храброст, истински патриотизам и политичка далековидост, што је све имао Де Гол, а не верујем да има неки актуелни српски политичар.

Када су ме пријатељи питали у сличним ситуацијама свих ових година шта ће бити, увек сам им говорила да замисле шта је најгоре решење и одлука за народ и државу и то ће бити. И било је увек.

Сада је најгора одлука да се не прихвате и не испуне захтеви Европе, јер је то потпуно страдање и хазарски пут Србије. Тако ће и бити.“

Политички активиста Даница Драшковић

Иван Раос // ПОЛИТИКА.ХР

 

(Вести нет)