Прочитај ми чланак

Данас је 11. Септебар – Честитамо ко слави!

0

Након дугих 20 година окончани су рат у Авганистану и америчка војна окупација те државе. Као непосредан повод за војну интервенцију без дозволе Савета безбедности УН искоришћени су терористички напади од 11. семптембра, који су шокирали не само грађане САД, навикнуте да ратове до последње капи туђе крви воде далеко од својих граница, већ и читав свет.

До данашњег дана није поуздано утврђено ни ко су директни извршиоци напада на више америчких градова, нити, што је још важније, ко је прави налогодавац и ко је, када се све сабере и одузме, имао највише интереса за овакав напад.

Како бисмо утврдили модус операнди, најбоље је да се вратимо на простор БиХ, неколико година пре рушења кула близнакиња. Према сведочењу Хакије Мехољића полиције Сребренице, Алија Изетбеговић је њему и другим лицима пристутним на састанку у Сарајеву током рата, предочио предлог председника САД Била Клинтона да „четници“ уђу у Сребреницу и побију пет хиљада муслимана што би довело до војне интервенције НАТО трупа. Можемо се присетити и Рачка, Маркала али и других инсценираних инцидената широм планете који увек тумачени и коришћени у складу са
дневно политичким потребама администрације САД, по правилу ради покретања интервенција НАТО пакта којима су уништаване читаве државе и нације али које су осигуравале војне и економске интересе агресора.

У прилог томе да некадашњи „светски полицајац“ када су у питању крупни финансијски интереси, не штеди ни своју децу, говори и податак да је током америчке окупације Авганистана живот изгубило више од две хиљаде четири стотине шездесет припадника америчке војске, а да је више од двадесет хиљада рањено. У пројекат са званичним циљем уништења Ал-Каиде и талибана, Америка је уложила невероватних 5,9 хиљада милијарди долара. Новац је потрошен делом на цивилну инфраструктуру али пре свега на војну технику која је, по свему судећи, нетакнута и максимално функционална,
прешла у руке терориста. Верујемо да су талибани захвални Америци као најдарежљивијем страном инвеститору који им је омогућио да из пустиње пређу у градове и то бесплатно опремљени најсавременијом војном технологијом. На бројним снимцима из афганистанских градова могу се видети снимци војника Ал-Каиде у америчким униформама али и како користе хеликоптере, авионе, оклопна возила и другу војну опрему последње генерације. Индикативна је и чињеница да су борци Ал-Каиде, осведочени крволоци и терористи, показали невиђену толеранцију не ометајући ни на
који начин веома успешну евакуацију преко 140 хиљада припадника америчке војске, цивила и локалног становништва. Неко би се запитао да ли је евакуација живе силе плаћена остављањем комплетне војне технике и опреме.

Вест да су у талибани формирали привремену Владу која ће Афганистаном управљати у складу са њиховим накарадним тумачењем шеријатског права које искључује права жена, деце, националних мањина али и других верских заједница, наводи нас да резултате Америчке политике како према Авганистану тако и према остатку света дефинишемо цитирајући најпознатијег америчког дипломату Хенрија Кисинџера који је рекао „Бити амерички непријатељ је опасно, али бити амерички пријатељ је погубно!“

Док тероризам не само опстаје већ се и убрзано развија на свакој територији на коју је америчка чизма крочила у протеклих 20 година, од Косова до Афганистана, на другој страни можемо посматрати и анализирати ситуацију у Сирији, где се борбу против Калифата Исламске државе, од 30. септембра 2015. године, активно укључила и Руска Федерација. Из ове интервенције којом је спречено обарање режима Башара ал Асада и потпуна девастација Сирије, морамо извући одређене закључке који сасвим сигурно иду у прилог тези да је Русија, под вођством Владимира Путина, постала можда и најјача војна сила на планети земљи, али и да је, сасвим сигурно, ставила тачку на униполарни свет створен распадом СССР.

Након пет година присуства у Сирији, Москва је 2020. године прогласила потпуно уништење ИСИС-а на сиријској територији, а пре неколико дана нас је обрадовала вешћу да је на југу Сирије у рејону Албалд пало и последње терористичко упориште. Русија је чврсто стала уз режим у Дамаску који је био на удару Запада, сачувала га на власти и самим тим, сачувала владавину права и осигурала основне људске слободе незамисливе у државама у којима САД бомбама шириле демократију.

Дакле, за разлику од других, Русија не ствара терористе, не обучава их, не донира им војну технику као што то раде Американци са тзв. војском Косова, не инвестира у инфраструктуру коју ће препустити терористима. Москва их, како је то једном рекао Владимир Путин, шаље Богу.