Прочитај ми чланакЧланови Одбора Скупштине Србије за одбрану и унутрашње послове расправљали су данас о извештајима о раду полиције у претходних годину дана, а посебне теме били су то што полиција три године нема директора, спискови "непожељних", хапшење еколошких активиста.
Посебно запажено излагање имао је Александар Павић из Ми снага народа, који је Дачићу показао како је владајући режим издао Космет. Више о овоме погледајте и послушајте у видео прилогу.
Члан одбора и посланик Народног покрета Србије Мирослав Алексић замерио је што је обједињена расправа о годину и по дана рада Министарства унутрашњих послова (МУП) и изразио наду да ће се убудуће расправљати у кварталном периоду.
Алексић је као једну од тема, за коју наводи да није наведена у извештају, рекао да је полиција у Србији „дубоко политизована и да селективно делује“, док се они који указују на те проблеме „налазе на тапету“.
Навео је и да је проблем то што полиција већ три године нема директора што „за собом повлачи да неко други преузима те надлежности, ми имамо помоћника директора, а немамо директора полиције“, казао је Алексић.
Алексић је навео да у извештају нема ништа о томе да ли је и колико полиција учествовала у издавању лажних пребивалишта пред изборе.
„Да ли је учествовала у томе? Ко је учествовао у томе? Тога нема у вашем излагању. Мени је јасно зашто, али морамо да отворимо ту тему“, рекао је Алексић, обраћајући се министру унутрашњих послова Ивици Дачићу.
Оценио је да снаге МУП-а поступају врло одговорно и оштро према протестима грађана, чак је ангажована и Специјална антитерористичка јединица (САЈ).
„Када треба да се спроводи на неки начин присила и застрашивање грађана, полиција ту беспрекорно делује. Ко данас брани грађане Србије на Косову и Метохије? Ко њима пружа заштиту? Избрисани су трагови Србије на Косову и Метохији и на то се ћути“, навео је Алексић.
Одговарајући Алексићу, министар унутрашњих послова Ивица Дачић је одбацио тврдње да полиција поступа селективно, наводећи да реагује на свако кршење закона.
„Никога не застрашује полиција, али ја бих вас подсетио да сви који учествују на политичкој сцени имају и неке обавезе – а то је да поштују закон“, рекао је Дачић.
Одговорио је и на питање о директору полиције, наводећи да ће конкурс бити расписан ускоро, не прецизирајући када.
Дачић се осврнуо и на случај Албанца који је недавно убиво полицајца код Лознице, наводно је побегао из затвора са Косова, наводећи да је он илегално дошао до Бујановца и потом путовао с братовљевим документима.
Навео да немачка полиција никада није одговорила на захтеве Србије да ли је тај убица био у Хановеру код брата, када му је наводно украо документа, као ни словеначка полиција, где се налази организатор превоза те особе.
Члан Одбора и председник странке Србија центар Здравко Понош такође је замерио што се разматра материјал који има осам извештаја на 430 страна, док је министар читав сат говорио само о последњих 20.
„Говоримо о материјалу који смо ми добили у уторак. С обзиром да се ради о кашњењу од годину дана, могли смо да сачекамо још који дан да се спремимо, а не два дана“, навео је Понош.
Упитао је и због чега извештаји нису представљени на време и ко није радио свој посао.
И он је замерио што полиција три годне нема директора јер „то спутава рад МУП-а, који има више припадника него војска. Замислите да војска три године функционише без начелника Генералштаба… Једино објашњење је да неко жели да политизује рад МУП-а“, додао је Понош.
Он се дотакао и спискова по којима су заустављани српски и страни држављани на српским границама, постављајући питање по чијем наређењу је поступала гранична полиција.
„По чијем наређењу се малтретирају грађани ове земље приликом уласка и изласка ове земље? Гранична полиција још увек поступа по тим списковима. То ради и грађанима који нису држављани ове земље. Тај списак има око 300 лица, моје је једно од оних које је умеђувремену прецртано, време је да сва буду прецртана“, навео је Понош.
Министар Дачић је навео да такви спискови постоје у целом свету.
„Ако је проблем само када је реч о неким естрадним звездама, а није проблем што је Хрватска забранила неким нашим министрима да дођу, што је забранила црногорским политичарима српског порекла да дођу… Ви знате да кад неко дође у Хрватску, буде ухапшен због наводних ратних злочина“, навео је Дачић.
Додао је и да је он лично имао проблема када је одлазио у САД.
„Воде ме у Имиграционо, мене као тада министра спољних послова… Рекао сам био да нећу више никад да идем тамо… а идем у УН, не у Вашингтон. Што, јесам ли ја неки криминалац, па сам на листи, или им се не свиђам? Ја вам из свог личног примера потврђујем“, додао је он.
Навео је да све безбедносне структуре имају своје спискове и да не би да било ко Србији држи лекције о томе, али да МУП на таквим списковима нема више никога.
„Друге безбедносне агенције су друго и они ће ваљда послушати ту препоруку председника. Сигуран сам да неко напада Србију због тога више неће бити“, навео је Дачић.
И члан одбора из Зелено-левог фронта Богдан Радовановић је замерио селективно реаговање полиције, наводећи и случајеве које сматра за пропусте, попут мајских масовних убистава из 2023. године о којима није било речи на данашњој седници.
По његовим речима, МУП можда није имао директну одговорност код масовног убиства у ОШ „Владислав Рибникар“, осим шефа београдске полиције Веселина Милића који није одговарао за приказивање списка деце „за одстрел“, док је за масовно убиство у Дубони и Малом Орашју „директна одговорност МУП-а“.
Радовановић је замерио и што се у извештају користе изрази „еколошки или политички криминал“, наводећи да их до сада није видео у таквим извештајима.
„Да ли појам еколошки криминал подразумева онај термин ‘еколошки тероризам’ који користи покрет Копаћемо“, упитао је он.
Министар Дачић је поново одбацио да полиција поступа селективно, наводећи да нема никаквог разлога да бира да ли ће поступати или не.
„Сви поступци су у току и када је наредба суда и тужилаштва ту, ту нема размишљања о свему томе“, навео је Дачић.
Додао је и да се није мешао у терминологију извештаја, наводећи да се Управа криминалистичке полиције бави еколошким инцидентима и еколошким криминалом, док термин политички криминал нема везе са политичким ставовима, већ је везан за политичке догађаје.
