Прочитај ми чланакПредседник Александар Вучић је изјавом да ће бирати сваку реч коју изговори не би ли утицао на смањење тензија, практично признао да су његове изјаве и реторика довеле до тога да симпатизери СНС дословно косе људе на улицама. И не само то, већ и за све друге инциденте и нападе на протестима од пада надстрешнице у Новом Саду и погибије 15 људи.
„Ја позивам све, сам ћу се томе придружити, бирајући сваку реч коју ћу да изговорим у наредном периоду, не бих ли утицао на смањење тензија”, рекао је председник Србије Александар Вучић у објави на Инстаграму, реагујући на стравичан случај када је аутомобил дословно покосио студенткињу на блокади у Рузвелтовој улици.
Он је замолио и оне који “организују противзаконите скупове” да бар неформално обавесте надлежне где ће их организовати, како би полиција могла да им пружи заштиту. Али, о томе ћемо нешто касније.
У овом тренутку неопходно је подсетити на ону Вучићеву изјаву коју је дао након првог оваквог случаја, када је Љубиша Стокић, професор социологије у пензији, исто тако ношен на хауби аута само јер је протестовао.
Тад је председник Александар Вучић буквално “одобрио” овакво понашање.
„Каже неко му је скочио на хаубу зато што је човек хтео да прође. Па, каже, да ухапсимо можда човека који вози аутомобил. Како, бре, да ухапсите човека који није прекршио закон? Он човек ишао својим путем. Јел сте ви сви при свести, бре? Умијте се леденом водом, узмите негде, има хладне воде колико хоћете. Ти си стао некоме на пут рекао му ја сам бог и батина у овој земљи, не дам ти да прођеш. И човек прође. И ти му скачеш по аутомобилу и ти кажеш ухапсите тог што је возио аутомобил. Јел сте ви нормални, бре? У којој земљи то има? Јесте ли чисти сви заједно“, рекао је Александар Вучић у децембру.
У јавности влада мишљење да је управо тад Вучић оваквом изјавом одобрио налетање аутомобилима.
Па су тих дана управо четворица мушкараца у Новом Саду у децембру напали грађане који су мирно стајали на пешачком прелазу. Они су најпре „поршеом“ кренули кроз окупљене грађане, а онда су паркирали возило и дошли да се са њима физички обрачунају.
Последњи случај, због ког је цела Србија на ногама, је управо тешко повређена студенткиња због које је Вучић променио наратив.
Тек што је јесенас уписала Правни факултет, морала је да због стања у држави у којој је рођена блокира рад факултета и тражи кривце за смрти 15 недужних људи. И у једној таквој блокади, бахати возач ју је дословно покосио на тротоару Рузвелтове улице у Београду.
Он је налетео на њу, носио је на крову возила неко време након чега је студенткиња свом силином ударила о бетон, прво главом па целим телом.
Да се вратимо делу Вучићеве изјаве у којој позива студенте да пријављују своје блокаде. Иако већ и врапци на гранама знају да су оне сваког дана на истом месту у исто време.
О пријављивању скупова и полицији
Две слике које најбоље описују начин на који полиција у Србији ради забележене су јуче у Новом Саду.
Тако се на десетине полицајаца за десетак минута поојавило у згради Градске куће у Новом садум коју је опозиција заузела и покушала да блокира до испуњења студентских захтева.
Међутим, кад се неколико сати касније на студентској блокади појавио човек са ножем који је насрнуо на студенте, нигде ниједног човека у униформи.
Професор Правног факултета у Београду Бојан Спаић каже за Нову да је у обавези да полицајци обезбеде свако окупљање, било оно заказано или не.
Цинично позивање на пријаву протеста
“Слобода окупљања је гарантована Уставом РС. У затвореном простору окупљање је слободно и не подлеже одобрењу или пријављивању. По Закону о јавним окупљањима, спонтана окупљања се не пријављују државном органу, а остала јавна окупљања се пријављују у складу са законом. Но обавеза полиције да се стара о безбједности људи и имовине, не зависи од пријаве скупа. И по Закону о јавним окупљањима и по Закону о полицији, полиција је дужна да обезбеди сваки скуп, чак и забрањени скуп ако се такав скуп одржи упркос забрани”, рекао је он.
У овом случају, додаје, позивање на обавезу пријаве скупа је посебно цинично јер се они студентски скупови који нису спонтана окупљања, одржавају већ месецима на раскрсницама испред факултета.
“Противправно занемаривање обавеза заштите људи и имовине од стране полиције на студентским скуповима на затвореном и отвореном довело је до небројених инцидената и угрожавања здравља и живота свих учесника тих скупова. Уосталом, да дјеловање полиције зависи од пријаве скупа, онда на скуповима не би било ни полицајаца у цивилу”, рекао је он.
Додаје да сви пак знамо, а скупови обилују полицајцима у цивилу, бар по томе што је реч о друштвеној групи која је вероватно најотпорнија на модне трендове.
