Прочитај ми чланак
Радити свој посао много је теже него бити сваки дан у медијима, али и мудрије, кад знамо како је Тадић прошао са матрицом на којој плива Вучић
Шта то ради Вучић? Рекетира Мишовића, упозорава га или покушава да прикрије и свој став о Косову и чињеницу да је у првих сто дана урадио углавном све погрешно, покривајући све те недостатке медијском хајком на Мишковића?
За тренутак оставите по страни то што не подносите Мишковића и размислите потпуно рационално: Мишковић је потписао неки незаконит папир уколико такав уопште постоји? Бесмислено. Па чему му онда служе сви директори предузећа, који одговарају силним директорима холдинга, који одговарају Мишковићу. Чему онда служе адвокати и најугледније светске ревизорске куће.
Између Мишковића и неког, хипотетички говорећи, незаконитог папира стоји најмење пет хијерархијских степеника. И нигде ту извесно нема Мишковићевог потписа. Дакле, оно што Вучић највише може да има као информацију теоријски јесте да се води нека истрага против неког директора који није ни видео Мишковића, осим на слици и срећан је ако га прими диретор који једном годишње може да види Мишковића у пролазу.
Толико о папирима. Још је горе у погледу хипотетички могућег давања мита. Шта је, као, Мишковић ишао да мити неког у општини да му изврши конверзију земљишта? Па какве су то приче? Све и када би мита било, између оног који даје мито и Мишковића има најмање 15 степеника.
Држим се претпоставке невиности да бих вам показао колико вас такав мој приступ нервира. Онолико колико вас нервира, толико смо се сви привикли на атмосферу хајке и медијског линча. И тачно толико државни органи годинама не раде свој посао.
И, стварно, шта то ради Вучић? У медијски линч је кренуо пре десет дана. Ако је кренуо у медије, што је и иначе (сада заиста, независно од Мишковића, потпуно погрешан приступ – заправо наслеђен од Тадић-Ракић-Хомен варијанте – недопустиво, нарочито за високог представника извршне власти, значи да је у том тренутку морао постојати макар један доказ, подобан за службено процесуирање Мишковића. А ништа се није догодило.
Дакле, или никаквог доказа нема против Мишковића, што је готово извесно (пут до њега може водити само преко процесуирања већег броја одговорних лица на нижим нивоима) или Вучић упозорава Мишковића и даје му време да реагује или просто хоће да га рекетира. Нема другог рационалног објашњења.
Хајдемо сада да обрнемо анализу. Ако докази указују на одговорност Мишковића, онда се надлежним државним органима обезбеде услови да у што већој тајности наставе да раде на предмету све док нису сигурни да су прикупили доказе који ће им извесно обезбедити успех у судском поступку. Зашто Вучић поступа супротно?
И на крају да расправимо још две ствари.
Друштво мора да охрабрује богаташе да буду још богатији. Зато што нема развоја друштва уколико се људска похлепа не стави у погон друштвеног развоја. Најбољи пример је Кина. Никад не би постигла оволико смањење сиромаштва да нису дозволили да Кинез у Кини може бити милијардер. И да га сви уважавају.
И друго, свако хоће да купи џабе. Захтев нас грађана мора бити окренут ка онима који располажу државном имовином, доносе прописе, склапају уговоре – све на штету државе и друштва. Оштрица одговорности мора бити окренута ка њима. А нарочито ка онима који су задужени да гоне такакв криминал (полиција и тужилаштво пре свих), а то не чине. И, наравно, против оних који подмићују представнике државе.
Интерес Србије је да богати људи инвестирају у Србију. Да државни органи раде савесно и по закону. Ако има доказа да Мишковић одговара пред надлежним државним органима, а не у медијима.
А шта би онда радио Вучић? Нарочито због тога што он са хапшењима не сме да има никакве везе. Морао би да се бави државним пословима, од Косова, па надаље, а прво би морао битно себе да промени. Да би уопште могао да одговори захтевима свог стварног посла.
То је, наравно, много, много теже него бити свакога дана безобално у медијима, али мудрије, сада када сви знамо како је Тадић прошао са истом политичком матрицом на којој данас плива Вучић.
Бранко Павловић
