Прочитај ми чланак

Да ли Вучићева обећана плата од 1.000 евра стиже кад и летећи аутомобили

0

Подугачка је листа свих прекршених обећања Александра Вучића, а на тест је ставио још једно - да ће просечна плата у Србији у мандату нове владе достићи 1.000 евра, односно да ће бити за око 400 евра већа него сада. И не само то. У Србији ће, како обећава Вучић, плате расти брже него у Канади, Америци, Словенији и Немачкој, мада је јасно да чак и уз то убрзање о њиховим зарадама можемо само да сањамо.

Одавно смо заборавили на најаву Александра Вучића да ће се у Србији производити летећи аутомобили или, не тако давно, да ће лекаре заменити роботи.

Да ли је и просечна плата од 1.000 евра у рангу таквих обећања?

Вучић каже да верује да до те цифре можемо да дођемо у мандату нове владе, те да ће плате код нас расти брже него другде – брже него у Канади, Америци, Словенији и Немачкој…

“До краја мандата следеће владе просечна пензија мора да буде 500 евра. То једино може пореметити велика светска криза”, рекао је Вучић.

Коментаришући његову изјаву, Даница Поповић, професорка Економског факултета, ирнонично каже да се слаже са тим.

“Он ће да живи вечно и да влада вечно, једног дана ћемо ми до те цифре доћи. Ако не дођемо брзо, ми ћемо бити криви, јер ћемо радити нешто против њега и његове племените владе, ове или неке која буде изабрана”, наводи Поповић за Нова.рс.

Упитана да ли Србија може до просечне плате од 1.000 евра у мандату следеће владе, она наставља у истом тону:

“Све може. Нација трпи све, микрофон трпи све, Срби трпе све. Докле ће људи пристајати да им неко тако отворено пере мозак”.

Са друге стране, бивши гувернер Дејан Шошкић наводи да се судећи по званичним статистичким подацима јасно види да је Србија не само једна од најсиромашнијих земаља Европе, већ је и једна од најспорије растућих земаља у Европи у последњих 10 година.

“Истовремено, у последњих 10 година, економски раст у нашој земљи је био више него дупло спорији у односу на период од 2001 до 2011. и уз то, ниво инвестиција у Србији је већ годинама уназад испод нивоа потребног за озбиљније убрзавање привредне активности. Посебно су ниске инвестиције у њиховом најважнијем делу, који истовремено највише зависи од снаге институција и владавине права, а то су домаће приватне инвестиције. Отуда, не постоје реални предуслови за битније убрзавање стопе привредног раста у земљи”, закључује Шошкић.

Он каже плате грађана треба пратити према њиховој реалној куповној снази тј. према потрошачкој корпи, а не према страним валутама. Како истиче, ако имамо инфлацију која је (упркос замрзавању цена) већа од осам одсто и ако је курс евра фиксиран, тада плате могу да номинално расту у складу са инфлацијом и изражено у еврима.

“Али без раста њихове реалне куповне снаге, тј. без раста стандарда. Раст зарада изражених у еврима не значи нужно и релани раст зарада. Ако инфлација настави да расте у условима фиксног курса, наставиће се и раст плата изражено у еврима, али то неће представљати нужно и раст животног стандарда грађана. Битан реални раст животног стандарда могућ је само уз битан реални раст економске активности, а за то не постоје реалне основе. Истина, једним делом, раст животног стандарда (па и реални раст плата) могућ је и без битног раста економске активности у земљама у којима постоји негативан природни прираштај и велико исељавање становништва из земље”, наводи Шошкић.