(Марина Рагуш)

Вјечеслав Тететкин, посланик Државне думе Руске Федерације и шеф друштвеног комитета за одбрану Војислава Шешеља:

“Рак и хитна операција Шешеља ме подсећа на случајеве саполитичким лидерима земаља Латинске Америке који су одједном, један за другим,почели да обољевају (и умиру) од рака“

Изговор да се Шешељ разболео од рака врло је повољна да се он, грубо говорећи, убије. Пошто судије до сада нису у стању да га осуде, оне су израдиле план да га се једноставно отарасе. У том погледу имају две алтернативе: или да га ослободе, или да га не ослободе. Али могу да га ослободе само у случају ако он умре у затвору. Бојим се да посленици Трибунала воде ствар ка другом, жалосном крају,“ изричит је посланик Државне Думе

Заиста драматична иузнемирујућа вест која је дошла из Хага, да је лидер српских радикала хитно упућен на операцију дебелог црева и да постоје индиције да је реч о канцерогеном обољењу потресла је (макар слободарски део) светску јавност, али не и – српску, а поготово оне који су на власти. С часним изузетком Расима Љајића који је догађања око Шешеља назвао – скандалозним…

Први су се огласили Руси који годинама (једини) кроз Савет безбедности (Виталиј Чуркин) као и кроз друге међународне институције и форуме апелују на квалификовану јавност да у Трибуналу у Хагу постоји притвореник који је већ једанаест (!) година у притворској јединици!

Само та чињеница довољан је аргумент да се докаже политичка природа ударне песнице новог светског поретка-МКСЈ.

Он пресуђује по правилима најјачих земаља западне хемисфере, а не према праву давно устоличеном да очува међународни поредак на окупу.

Тако је и опасан политички противник западне империјалне „елите“ др Војислав Шешељ политичком одлуком прозападне (петооктобарске) српске политичке „елите“ у ствари прогнан из Србије у Хаг.

„То што се Шешељ налази у затвору већ једанаест година, то је већ сама по себи срамна чињеница. Ништа осим негодовања сва његова дејства не могу да изазову. А актуални случај са Шешељом ме подсећа на случајеве са политичким лидерима земаља Латинске Америке који су одједном један за другим почели да обољевају од рака. У сваком случају, на јужноамеричком континенту распрострањена је сумња да је смрт Уга Чавеса од рака везана за нека спољна дејства. Тако да, ако се полази од искуства венецуеланског председника, имам осећај да када нису постигли потпуно поткопавање Шешељевог здравља, са њим су извели неке манипуације које су довеле до онколошког обољења,“ инсистира Вјечеслав Тететкин, руски посланик државне Думе и шеф друштвеног комитета за одбрану др Шешеља у интервјуу за Глас Русије[1].

Ја ћу предузимати све како бих посетио Шешеља у затвору и лично сазнао у ком стању се он налази, схватио шта треба да се учини да се не допусти жалостан крај,“ закључио је Тететкин

Нема особе која је пратила ток суђења лидеру српских радикала, а да није закључила да је Војислав Шешељ маестрално демонтирао не само сведоке тужилаштва већ и поставку самог Трибунала у Хагу.

Показао је све процесне недостатке класичног политичког процеса; кадровску слику већа и тужилаштва која је најблаже речено права травестија.

Коначно, с лакоћом је прекаљени заточеник савести показао позадину позорнице на којој се одигравао прави кафкијански процес.

Оптужени Јозеф К. био је др Шешељ (подједнако као и сви пресуђени лидери српске политичке, војне и полицијске сцене) прави егзекутори били су „јастребови“ западних обавештајних служби.

Звучи претенциозно?

Добро.

Хајде да се присетимо, тек, неких навода Флоренс Арман, некадашње портпаролке Трибунала у Хагу. У књизи „Мир и казна“, Артманова је навела:

1) Како од самог оснивања Трибунала америчка и британска обавештајна служба утичу на рад тужилаштва: „Двадесетдва функционера Пентагона и ЦИА са читавом опремом стигла (је) у тужилаштво да му помогну. Војни аналитичари, правници, у ствари, обавештајци, обављали су стратешке послове у Трибуналу све време служећи својим владама…“

2) Изјаву Џејми Шеја, некадашњег портпарола НАТО:

„ Будите уверени да смо ми (НАТО) и Трибунал једно…“ и „сигуран сам да ће Луис Арбур (некадашњи главни тужилац Трибунала) оптужити само особе југословенске националности, никог другог“.

Шеј је ово изјавио поводом злочина над Србима на КиМ.

3) Да је за потребе тужилаштва формиран и специјални „војно-аналитички тим-МАТ.

„Американци и Британци су похрлили да обезбеде ово висококвалификовано особље које им омогућује да из даљине контролишу стратегије кривичног гоњења. Произашли из најбољих обавештајних служби и оставши лојални према својој влади, војни аналитичари су без сумње били међу најспособнијим члановима Трибунала“;

4) Да је тужилац у предмету против Слободана Милошевића, Џефри Најс дугогодишњи агент британске тајне службе MI6, Бил Стабнер, главни саветник некадашњег главног тужиоца Ричарда Голдстона, агент војне обавештајне службе САД, коначно,

5) Да је тајна операција НАТО-а, која је довела до ликвидације више Срба оптужених од Хашког трибунала, носила назив „Ћилибарска звезда“[2].

Све ово је написала некадашња портпаролка хашког Трибунала, Флоранс Артман и ником ништа!

Није било никакве званичне истраге поводом навода некога ко је радио за Трибунал, није било никакве званичне реакције, рецимо Србије, а требало је.

То што се Шешељ налази у затвору већ једанаест година, то је већ сама по себи срамна чињеница. А актуални случај ме подсећа на случајеве са политичким лидерима земаља Латинске Америке који су одједном један за другим почели да обољевају од рака

Макар због тога што су у Хагу држављани Србије-невини док се не докаже супротно.

Сама књига не само да представља индиције у политичку природу Трибунала, већ и да претпоставимо да је дошло до истраге једна од сведока била би Артманова иначе и саветник Карле дел Понте (некадашњег главног тужиоца у Трибуналу).

Сведоцима подједнаког ранга у изношењу доказа и вишег можемо додати судије (Хархоф) које су тврдиле да је на њих вршен притисак, тужиоце (Карлу дел Понте) који су, такође, потврђивали политички притисак на рад Трибунала!

Да ли је потребно даље наводити, како би (п)ојачали тврдње с почетка текста?

„Уз то Шешељ, бранећи своја права у Трибуналу, прибегао је штрајку глађу, који је и тако веома поткопао његово здравље. Он се већ тада налазио на самрти. Само интервенција међународне заједнице, између осталог и руских посланика Државне думе, натерала је Хашки трибунал да испуни Шешељеве услове, због чега је он прекинуо штрај глађу,“ истакао је Тететкин.

За њега, као и уосталом за све оне који прате рад Трибунала у Хагу, с позиција права и правде, истина је једноставна колико и сама тежина поражавајућих чињеница.

Када Хаг не може да пресуди, савремене технике тихе ликвидације притвореника ступају на сцену:

„Код мене већ не изазива никакве сумње квалификација хашких лекара. Овај случај има пре не медицински, већ политички карактер. Када су руски лекари прегледали Милошевића у Трибуналу, дошли су до закључка да је тактика његовог лечења погрешна. На пример, висок притисак од којег је патио бивши председник Југославије, покушавали су да спусте, али никако не и да уклоне узроке обољења. Тачније, трудили су се само да уклоне симптоме болести, а не саме изворе. Милошевић је сам категорички одбијао да легне у хашку болницу, сумњајући да се неће односити према њему као према пацијенту, већ као политичком затворенику, и да могу да га тамо једноставно убију. И ово негативно искуство са Милошевићем показује да никакво поверење хашка политичка, и ја то подвлачим, медицина, не изазива.

Уз то Шешељ, бранећи своја права у Трибуналу, прибегао је штрајку глађу, који је и тако веома поткопао његово здравље. Он се већ тада налазио на самрти. Само интервенција међународне заједнице, између осталог и руских посланика Државне думе, натерала је Хашки трибунал да испуни Шешељеве услове

Изговор да се Шешељ разболео од рака врло је повољна да се он, грубо говорећи, убије. Пошто судије до сада нису у стању да га осуде, оне су израдиле план да га се једноставно отарасе. У том погледу имају две алтернативе: или да га ослободе, или да га не ослободе. Али могу да га ослободе само у случају ако он умре у затвору. Бојим се да посленици Трибунала воде ствар ка другом, жалосном крају,“ изричит је посланик Државне Думе.

Јавност у Србији треба да зна да лидер српских радикала ипак није препуштен самом себи.

Према најави за Глас Русије, Вјечеслава Тететкина Русија спрема свој одговор. Сила која је данас препознатљива по жестокој борби за рестаурацију корпуса међународно правних норми, случај др Војислава Шешеља дићи ће на највиши ниво критике узурпације истог.

Притвореник који се налази једанаест година у притворској јединици; заточеник савести који је штрајком глађу борио једно од основних људских права-право на правично суђење; лидер српских радикала који је из политичких разлога прогнан у казамат који је (изгледа) одлучио да Шешељ, попут Милошевића не дочека пресуду-др Војислав Шешељ није препуштен судбини коју су му наменили корпоративни „јастребови“.

Напротив!

Судећи по резигнацији посланика Државне Думе, последњи догађаји у притворској јединици хашког Трибунала биће и почетак краја још једног „Гвантанама“ у Хагу:

„Ја ћу предузимати све како бих посетио Шешеља у затвору и лично сазнао у ком стању се он налази, схватио шта треба да се учини да се не допусти жалостан крај,“ закључио је Тететкин.

За све оне који су помислили, ето краја…морамо рећи нисмо баш сигурни чијег!

Јер, како видимо у последње време све што започне Русија, она то и заврши.

Спортском терминологијом речено: Техничким нокаутима до жељеног циља.

А циљ у ово случају је јасан-Шешељ мора бити жив!

За почетак….

КОМИТЕТ

Членами Российского общественного комитета в защиту Воислвва Шешеля являются:

Тетёкин В.Н. – депутат ГД

Бабурин С.Н. – д.ю.н., ректор Российского государственного торгово-экономического университета

Болотова Ж.А. – народная артистка России

Бурляев Н.П. – народный артист России

Ганичев В.Н. – председатель Союза писателей России

Гуськова Е.Ю. – д.и.н., руководитель Центра по изучению современного балканского кризиса Института славяноведения РАН

Емельянов М.В. – депутат ГД

Затулин К.Ф. – директор Института стран СНГ

Ивашов Л.Г. – генерал-полковник

Кузнецов М.Н. – д.ю.н., профессор

Мезяев А.Б. – к.ю.н., доцент, заведующий кафедрой международного права Академии управления (Казань)

Милошевич Борислав – общественный деятель

Натансон Г.Г. – режиссёр театра и кино

Плетнёва Т.В. – депутат ГД

Польгуева Е.Ю. – заместитель главного редактора газеты «Советская Россия»

Проханов А.А. – главный редактор газеты «Завтра»

Решетников Л.П. – к.и.н., директор Российского института стратегических исследований

Шумилина М.В. – д.м.н., Центр сердечно-сосудистой хирургии им. Бакулева

Образцова М.Г. – ответственный секретарь

Ознаке: Вјечеслав Тететкин, Војислав Шешељ, Марина Рагуш, руска дума, хашки трибунал