Мало зна о политици, још мање о томе која је функција посланика у Скупштини. Јако се интересује за тему Косова, али опет на питање како теку преговори, не би имао много да каже. Бори се за демократију, а није спреман на дијалог као пристојан начин боре за политичке циљеве и власт – тако просечан Србин види политику данас, а оно што га највише тишти поред недовољно високих плата је незапосленост.

То су резултати до којих је дошао Центар за истраживање, транспарентност и одговорност ЦРТА уз подршку Ипсос Стратегиц Маркетинга у оквиру истраживања под називом „Учешће грађана у демократским процесима у Србији“ које се спроводи шесту годину за редом.

Шта зна о политици и коме (не)верује?

Ако бисмо покушали да конструишемо профил просечног Србина и његових политичких ставова, знања и веровања, морали бисмо поћи од његовог интересовања за политику. Више од половине испитаника према овом истраживању рекло је да ништа или мало зна о српској политици (52 одсто). Још је гора ситуација када је реч о познавању републичке владе где 57 одсто испитаника ништа не зна о њиховом раду, а најалармантније је познавање програма политичких партије, где је 74 одсто испитаника рекло да не зна ништа о тој теми.

За политику су најмање заинтересоване жене и генерације које сада имају од 18 до 29 година, а сама незаинтересованост за политику упадљиво је порасала у последњих 15 година.

Просечан Србин најмање поверења по свему судећи има у посланике у Скупштини Србије, па само 13 одсто испитаника сматра да посланици у Скупштини заступају интересе обичних грађана, док само 10 одсто сматра да су посланици доступни грађанима који желе да их контактирају, а 64 одсто готово да ништа не зна о њиховом раду.

Кафанска политика

То просечног Србина, међутим, не спречава да у кафани, кући, на улици, месари или пекари – дебатује о политици (о којој готово ништа не зна или је не разуме) и износи своје мишљење на ту тему. Међутим, чини се да је и такав вид исказивања свог политичког опредељења као и култура дијалога значајно замрла, па је у последњем испитивању проценат грађана који се тако боре за свој политички став пао са 37 на 24 одсто и најнижи је у последњих шест година.

Проблем толико ниског интересовања просечног Србина за политичке теме вероватно лежи у чињеници да он начелно мало верује да може да утиче на одлуке власти и мењање ствари којим није задовољан, свега 12 одсто испитаника верује да може својим ангажовањем томе допринети.

Демократија или „чврста рука“?

Мишљење да нас „само чврста рука може извући из кризе“ постепено опада као доминантно у Срба, а расте подршка демократији као најбољем политичком систему.

У погледу подршке демократији нема међугенерацијских разлика, али, истраживање ЦРТЕ показује да подршка политици „чврсте руке“ упадљиво расте са годинама старости. Док мање од трећине грађана између 18 и 29 година сматра да нас само „чврста рука“ може извући из кризе, у то верује више од половине грађана преко 60 година.

Такође, у „чврсту руку“ верује више од половине грађана са најнижим образовањем (56 одсто), а само 28 одсто са вишим и високим образовање.

– Образовање је увек било у спони са ауторитарношћу, тако да не чуде резултати истраживања. И док они који подржавају „чврсту руку“ су јединствени у свом ставу и сматрају да је потребно само да имамо вођу и следимо га неприкосновено, са друге стране они који се залажу за демократију најчешће подржавају начело демократије као такво, али су им ставови врло разуђени по том питању, па неретко иако се залажу за њу, мисле да демократија не може много тога да промени – каже Стојиљковић и додаје за крај да је симптоматично да се менталитет у Срба тешко мења, па не чуди да би се, према његовим речима, просечан Србин и његови политички ставови, али и политичка сцена могли и даље описати приповеткама Радоја Домановића из 19. века.

Шта га највише занима и који су му проблеми?

Највећи проблем са којим се Србин у овом тренутку суочава, према поменутом истраживању је незапосленост, што је одговорило чак 49 одсто испитаника. На другом месту је низак стандард, што је видело као водећу бригу 28 одсто испитаника, док се на треће место пробило питање Косова о чему сведочи одговор 25 одсто испитаника.

Занимљиво је поменути да је за тему Косова интересовање изразило 40 одсто испитаника, док са друге стране знатно већи проценат, њих 61 одсто изјавило је да о тој теми јако мало зна.

– Годинама је оно што грађане највише мучи управо низак стандард изапосленост, односно незапосленост у раскораку са оним што заузима прво место на политичкој сцени и у јавности – објашњава овакве резултате истраживања за „Блиц“ Зоран Сојиљковић, професор на Факултету политичких наука који додаје да већином имају „циничан однос“ према политичким појавама.

Оно што просечног Србина највише интересује јесу теме које су везане за његову општину – избори за скупштину општине у којој живи, као и рад локалне самоуправе.

Свега 28 одсто грађана сматра да у њиховом месту постоји неко ко брине о решавању њихових проблема, али са друге стране ни грађани сами нису спремни да се ангажују у иницијативама за њихово решавање.

Годинама проценат оних који учествују у решавању проблема и доношењу одлука на локалу учествује мали проценат испитаника – од седам до 13 одсто.

Релативно мали број испитаних чак изражава жељу да утиче на одлуке власти у општини у којој живи, али у односу на проценат има тренд раста, док је још мањи број њих који желе да учествују у одлучивању на нивоу државе.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: Blic

Ознаке: политика, политички профил, Србија