Председник Србије се на почетку друштвено-политичке кризе и масовних протеста, пре шест месеци, а након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, 1. новембра прошле године, истицао предлагањем студентима, опозицији и, у начелу, критичкој јавности – расписивањем ванредних избора.
Сада, када се о новим изборима све више говори, како на студентским пленумима, међу опозицијом, као и јавношћу која жели разрешење кризе, Вучић релативизује ту идеју, наговештавајући да је могућа, али можда – и, не.
Председник Србије Александар Вучић је током обиласка радова на деоници Прељина-Пожега ауто-пута „Милош Велики“, а током разговора с медијима, упитан да коментарише захтеве дела опозиције и студената о расписивању избора.
Вучић је одговорио да му нико није упутио никакав захтев и да колико зна по Уставу, по Закону о избору народних посланика те изборе расписује „ненадлежна предметна институција“.
„Ја сам их молио да разговарамо још пре пет месеци, шест месеци, кажу: ‘Са ненадлежном предметном институцијом не разговарамо’. Не знам, можда им неко распише, не знам шта мисле и како мисле. Можда и ја распишем, никад се не зна. Али они са мном не разговарају и они од мене не траже и нису тражили ништа, и сигуран сам и да неће тражити. Како да пљуну себи у лице после шест месеци, испало би да су свих шест месеци лагали народ како сам ‘ненадлежна предметна институција’, а онда би да дођу до ‘ненадлежне предметне институције’ да га нешто моле и да нешто траже“, додао је председник Србије.
Зашто је такав случај и где је нестало самопоуздање председника Србије, може да се закључи из чињенице да протести против његовог режима трају већ пола године, као и да су и поред медијских блокада, уз помоћ начина и интензитета студентске побуне, гласови критике успели да стигну и до дела грађанки и грађана који су живели у информационом мраку.
“СНС реагује на кризу у друштву тако што одмах распише изборе”
– Вучић је стално нудио изборе на почетку кризе, јер је то стандардни механизам за разрешење тих криза. У ранијим ситуацијама, а најскорије је то било кад је био оружани инцидент у Бањској, када је он одмах пар дана после расписао парламентарне изборе… Али, не само тада, СНС реагује на кризу у друштву тако што одмах распише изборе, каже за Данас Дејан Бурсаћ, истраживач Института за филозофију и друштвену теорију.
– Он оде на те изборе, победи јер је изборно поље у тој арени веома неуравнотежено. Има неограничен приступ и новцу и медијима, као и институционалну наклоност. Опозиција је доста неорганизована…, СНС тамо победи, добије нови легитимитет и док се цео изборни процес не заврши, људи забораве на изборну кризу – објашњава наш саговорник.
СНС, потом, улази са новим легитимитетом у нови мандат, додаје.
– То је њихова прва, инстиктивна реакција, да пробају да протест крену на ту причу, да пробају да га угуше причом о изборима – каже Бурсаћ.
Међутим, истиче даље, јасно је да је, после овога, рејтинг СНС пао.
– Јасно је да је то и даље високо, према истраживања која видимо и од којих нека можемо чак чути и у јавности – тај рејтинг се смањује. И, избори више нису сигуран терен. О изборима је можда рачунао на почетку ове кризе, али сада му то више није сигуран терен. Ових шест месеци је утицало да део његовог бирачког тела оде у апстиненте, део да одустане од њега, део, можда мали, да гласа за неку другу опцију… – каже Бурсаћ.
Према његовим речима, све то у збиру, претпоставља да Вучићу више избори нису механизам за излазак из кризе.
– Није извесно да ће Вучић победити на тим изборима. Због тога више нису загрејани за решење путем избора – сматра Бурсаћ.
“Избори се расписују у принципу онда када Вучићу одговара”
Власт Александра Вучића одавно је претворила изборе у још један инструмент за очување личне власти. Зато се они расписују ван законских термина и без оправданих разлога, што не би смео да буде случај у демократској држави – каже за Данас историчар Драган Поповић.
Дакле, додаје, избори се расписују у принципу онда када Вучићу одговара, што тренутно није случај.
– Верујем да је највећи проблем алтернативе Вучићевом режиму то што није била довољно политички артикулисана. Алтернатива се увек до сада сводила на разбијену политичку опозицију која је већ довољно оцрњена и уништена да тешко може озбиљније да науди режиму у условима потпуне контроле јавних ресурса, од новца, преко медија до свих институција – сматра саговорник Данаса.
Таква је ситуација била и на почетку великог студентског и грађанског бунта, када је Вучић нудио изборе као решење, додаје.
– Међутим, укључењем студената у цео процес политичке артикулације алтернативе ситуације се променила. Морална снага студентског покрета је вероватно довољно да окупи око себе сву алтернативу Вучићу и створи јединствен фронт, што никад до сада није био случај. Тиме би се створили услови за референдумску атмосферу где Вучић има много мањи маневарски простор него до сада. Верујем да је режим у приличној паници због свега овога и да грозничаво покушава да сломи процес студентског организовања док је још у току – закључује Драган Поповић.