Pročitaj mi članakParlament separatističkog Kosova izglasao je 25. marta nepoverenje vladi Aljbina Kurtija zato što su to htele Sjedinjene Države. Pri tome su motivi kojima su se rukovodili Amerikanci možda malo drugačiji u odnosu na one na koje smo navikli da govorimo pri razmatranju politike SAD prema Prištini. O tome je Informativnoj agenciji "Regnum" govorio politikolog Stevan Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije i profesor po pozivu Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose (MGIMO) pri Ministarstvu spoljnih poslova Ruske Federacije, komentarišući pad Kurtijeve vlade.
Према његовим речима, приступи САД и Немачке решавању косовског питања одавно су супротстављени. У локалним медијима, међутим, разлог њиховог размимоилажења нетачно се тумачи. Треба подсетити да су председник Србије Александар Вучић и лидер самопроглашеног Косова Хашим Тачи по повратку са конференције Америчко-израелског савета за јавне послове (АИПАЦ) одржане у Вашингтону од 1. до 3. марта почели посредством својих медија и аналитичара да шире гласине да је споразум о нормализацији односа већ фактички спреман.
Упркос томе, представник Беле куће за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел више пута је оповргао ту информацију, истичући да је реч искључиво о промовисању економске сарадње. Он је такође изјавио да питање статуса Косова и Метохије није било на дневном реду. У исто време Вучић и Тачи настављају да промовишу агенду припремљену у време посредовања бивше шефице дипломатије ЕУ Федерике Могерини – то је план такозване размене територија.
Гајић сматра да је Курти склоњен са места премијера зато што није разумео улогу коју су му намениле Сједињене Државе.
– Кад су Американци затражили од њега стопроцентно укидање такси на српску робу, он је морао да тако учини.
Политиколог је истакао да је Куртија сменила „ратна коалиција“, како обично називају Тачијеву Демократску партију Косова и Алијансу за будућност Косова Рамуша Харадинаја. У исто време су посланици Демократског савеза Косова Исе Мустафе, партнера у коалиционој Куртијевој влади, били подељени на мањински део уз владу и већински део против.
Гајић је подсетио да су формални повод за гласање о неповерењу биле несугласице између Куртија и Тачија о неопходности увођења ванредног стања због ширења епидемије вируса корона. Курти, који је био категорично против увођења такве мере, сменио је министра унутрашњих послова Агима Вељијуа из Демократског савеза Косова који је позивао на увођење ванредног стања, чиме је наљутио свог коалиционог партнера Мустафу.
– Тачи се надао да ће моћи да уведе ванредно стање у циљу борбе с вирусом корона, на сличан начин на који је то урадио Вучић. Председник Србије је то учинио користећи се забраном јавних скупова, без одговарајуће одлуке Скупштине. Њему на руку иде ванредно стање… Али, тешко да ће међународна заједница затварати очи пред укидањем демократских права уколико се ово стање продужи после окончања епидемије.
Према речима Гајића, јасно је да су САД подржале гласање о неповерењу влади у Приштини у исто време кад је Европска унија, пре свега Немачка, позивала на очување владајуће коалиције Куртијевог Самоопредељења и Мустафиног Демократског савеза Косова.
Гајић сматра да САД то нису учиниле како би убрзале потписивање тзв. свеобухватног споразума између Београда и Приштине већ из других разлога.
– Колико има логичних разлога да председник САД Доналд Трамп подржи екипу бившег председника Била Клинтона и његов пројекат независног Косова? Зар је могуће очекивати да Трамп, који свуда систематски саботира пројекте својих претходника Клинтона и Барака Обаме, подржава баш Вучића и Тачија у њиховом приватном договору о размени територија?
Није искључено да развој економске сарадње, на којем инсистира Бела кућа, може да се испостави као нешто потпуно супротно ономе што очекује већина људи у Београду и Приштини. Могуће је да није реч о ‘финализацији косовске независности’ и реализацији плана поделе Косова већ о првим корацима мирне реинтеграције Косова у Србију.
Према Гајићевом мишљењу, САД заправо инсистирају на укидању царина јер је немогуће продубити економске односе у условима царинског рата. С друге стране, позиција Немачке о решавању косовског питања је од почетка била веома јасна – Косово и Србија дужни су да потпишу споразум о узајамном признању, тачније Србија мора беспоговорно да призна отцепљење Косова и Метохије у границама аутономне покрајине СФРЈ, подвукао је Гајић.
– Немачкој није потребан некакав додатни преседан попут ‘размене територија’ која би могла да наруши крхки баланс унутар ЕУ. За Европску унију се може рећи да је ‘немачки рај’. Подсетићу на речи бившег главног уредника Стратфора Џорџа Фридмана 2014. године на конференцији ЦИРСД посвећеној стогодишњици избијања Првог светског рата: ‘Немци су први пут могли да буду моћни а да притом не буду насилни’, односно ЕУ је оквир у коме су они први пут у историји постали хегемони Европе а да то није подразумевало присуство њихових војника у другим земљама. Немци су остварили економску експанзију и не желе да им неко тамо Косово угрози систем ионако уздрман кризом 2008. године, референдумом у Каталонији и Брегзитом, а последице епидемије вируса корона тек треба оценити.
Према мишљењу Гајића, брзо закључивање споразума Београда и Приштине одговара интересима НАТО-а и Стејт дипартмента, али не и Беле куће.
– Разумем да то звучи компликовано, али данас није 19. век у коме је могуће било говорити – ово су интереси Аустро-Угарске, ово Турске, а ово Русије… Сада су фронтови развијени унутар структура моћи самих држава.
Тим пре не треба очекивати потписивање споразума пре нових избора у покрајини.
– Сада је Куртијева влада постала техничка, што значи да ни теоретски нема право да потписује било какав споразум. Нових избора неће бити до окончања епидемије, што је још један разлог због кога не очекујем разрешење косовског питања у скорије време – закључио је Гајић.
