Прочитај ми чланакНестабилност је атмосфера у којој Македонија живи више од једне деценије, а кулминација се догодила упадом демонстраната у Собрање.
Десетогодишња владавина Николе Груевског је као резултат донела незадовољство грађана који су се на дугоочекиваним парламентарним изборима изјаснили за могућност промене власти, подстакнути кампањом коју је водио Зоран Заев.
ВМРО-ДПМНЕ је освојио 51 место у Собрању, опозициони СДСМ 49, а поред њих у посланичке клупе су ушле чак четири албанске листе, од којих су се две први пут појавиле на парламентарним изборима.
Дотадашњи партнери Груевског су му овог пута окренули леђа, па иако је математика наизглед била проста, већина се створила на другој страни, након договора другопласираног Заева са представницима албанских странака.
И тада је било јасно да ће тензије порасти, али су демократски принципи и у том случају јасни – ко има већину, требало би да добије мандат. Међутим, не први пут у овој деценији на тлу Европе је демократија наишла на препреку звану „национални интереси“.
Тачка спорења и рачвање на његовом путу јесте статус Албанаца у Македонији, односно перцепција да ће некада мањински народ „преузети Македонију“. Таква перцепција је добила и своје медијско отелотворење у наводној „Тиранској платформи“.
Платформа подразумева седам главних тачака, међу којима се истиче да Албанце треба сматрати конститутивним народом Македоније.
Захтева се и употреба албанског језика на свим државним нивоима, као и да у Уставу треба да стоји да су званични језици Македоније „македонски са својим ћириличним писмом и албански са својим алфабетом“.
Офанзива албанских посланика и прихватање њихових захтева од стране Заева је на улице македонских градова извела хиљаде грађана, кроз покрет „За заједничку Македонију“, који подржава ВМРО-ДПМНЕ.
Вишемесечни протести су кулминирали после одлуке да већина којој није поверен мандат изгласа Талата Џеферија за председника Собрања. Велики број грађана, али и маскираних особа је ушло у Собрање и напало посланике „већине“, укључујући и Заева који је завршио са крвавом главом.
Овај потез је уследио уочи доласка у Скопље америчког изасланика Брајана Хојта Лија, који је већ боравио у македонској престоници и за кога се верује да је „кључни човек у покушају решавања дубоке институционалне кризе“.
Међународна заједница признаје Џеферијев избор, као и формирање власти у којој ће Заев имати премијерску функцију, док Иванов и даље захтева разговоре и преговоре. Они су у овом тренутку готово немогући јер је „међународни фактор“ донео одлуку, а Иванову остаје све мање „оружја у рукама“ за одбрану „националног интереса“.
