Pročitaj mi članakU svom godišnjem paketu o proširenju, Evropska komisija je ocenila da je Srbija ispunila sve kriterijume i da je četvrtu godinu zaredom tehnički spremna da otvori Klaster 3. Na šta se Srbija obavezala da bi to ostvarila može da se vidi u dokumentu u koji je N1 imao uvid.
Како би решила преостале препреке на путу ка отварању Кластера 3, Србија је спремна да предузме и потврди следеће обавезе:
– Стратешки циљ Србије је чланство у ЕУ. Србија је спремна да настави да недвосмислено изражава своју посвећеност дељењу циљева ЕУ и вредности на којима се она заснива. Србија је посвећена свом европском путу, са амбицијом да испуни привремене критеријуме за поглавља о владавини права, 23 и 24, најкасније до краја 2025. и да се у потпуности усклади са правним тековинама ЕУ како би затворила преговоре о приступању до краја 2026.
Додатак: Србија је припремила и договорила с ДГ НЕАР јасан план за потпуно усклађивање с правним тековинама ЕУ до краја 2026. План даје приоритет владавини права, са циљем да испуни све критеријуме за привремене критеријуме поглавља 23 и 24 до средине 2025.
– Србија наставља значајно да доприноси Заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ (ЦФСП), укључујући Заједничку политику безбедности и одбране (ЦСДП), и стратешки је партнер ЕУ. Србија је наставила да спречава заобилажење рестриктивних мера ЕУ. У својој агенди реформи, Србија се већ обавезала на прогресивно усклађивање са ЦФСП. Поред тога, Србија је спремна да побољша своје усклађивање са ЦФСП, са циљем потпуног усклађивања у тренутку приступања ЕУ.
Додатак: Србија је повећала проценат усклађености са ЦФСП на 58%, у поређењу са 51% из последњег годишњег извештаја Европске комисије. Недавно се Србија ускладила са изјавама ЕУ о прекиду ватре између Израела и Либана, одлукама Савета о рестриктивним мерама везаним за Сирију и неовлашћене активности Турске у источном Медитерану. (Раније смо се усагласили са четири одлуке Савета у вези са рестриктивним мерама с обзиром на ситуацију у Гвинеји, Нигеру, у Демократској Републици Конго иу Мјанмару/Бурми. Такође смо се ускладили са две одлуке Савета ретроактивно)
– Од почетка руске агресије на Украјину, Србија је јасно показала свој став о поштовању територијалног интегритета и суверенитета Украјине, изражавајући то у међународним организацијама. Србија је обезбедила највећи пакет помоћи Украјини међу партнерима са Западног Балкана и спремна је да настави с таквом подршком, укључујући и значајан пакет енергетске опреме и размену искустава о преговорима о чланству у ЕУ.
Додато: Влада Србије је крајем септембра 2024. године усвојила трећи пакет енергетске опреме за Украјину, који ће бити испоручен приликом доласка новог амбасадора Србије у Кијев у децембру 2024. С друге стране, Министарство за европске интеграције је поделило нацрт меморандума о разумевању са замеником премијера Стефанишином да потврди размену добара.
– Усвајање закона о медијима у октобру 2023. допринело је транспарентнијем оквиру за медије и већем медијском плурализму. Србија је спремна да даље унапреди своје напоре покретањем процедуре за именовање новог света РЕМ и даљим усклађивањем законодавства са правним тековинама ЕУ до првог квартала 2025.
Додато: Надлежни одбор Народне скупштине Републике Србије покренуо је поступак за избор нових чланова Савета РЕМ 25. новембра 2024. године, док је позив за нове чланове Савета РЕМ-а расписан 27. новембар 2024. У циљу окончања процедуре за именовање нових чланова РЕМ-а, ванредна седница Народне скупштине биће одржана у јануару 2025. Све радне групе, укључујући своје чланство (представници, па чак и председавајући новинарских удружења и медијских кућа), раде на три медијска закона са јасном препоруком да се укључе коментари ЕК, препоруке ОДИХР-а и усклађивање са АВМСД (ЕУ Директива). У току децембра Влада планира да организује јавне консултације и консултације са ЕК, укључујући размену нацрта измена наведених закона.
– Мисије ОДИХР имале су прилику да посматрају разне изборне процесе у Србији више од 20 година. Током последњих пар година већи број препорука ОДИХР-а су примењене. Србија је започела имплементацију препорука ОДИХР-а након избора у децембру 2023. и спремна је да усвоји закон о ревизији бирачког списка до краја 2025. Појачавајући своје обавезе у Реформској агенди, Србија је спремна да појача своје напоре усвајањем Закона о ревизији бирачког списка и мапе пута за препоруке ОДИХР-а у децембру 2025. Србија ће убрзати своје напоре да изврши ревизију бирачког списка. Бирачки списак у првом кварталу 2025. године и обезбедиће пуну и благовремену примену препорука ОДИХР-а у вези са изборима.
Додатак: ОДИХР-овом радном групом достављено је крајем новембра мишљење о два закона (о бирачком списку и Закон о борби против корупције). Такође, ОДИХР је позитивно реаговао на позив за учешц́е у даљем раду СБ као савет и помоћ у даљем раду.
– Узимајући у обзир геополитички контекст и потребу за енергетском самосталношћу, енергетска сигурност и диверсификација извора су од највеће важности. Србија је уложила велика средства у ове напоре и ово питање је у великој мери заступљено у Реформској агенди. Србија је спремна да створи услове за потпуну оперативност гасног интерконектора Бугарска-Србија (ИБС) издавањем коначне и трајне употребне дозволе и настави са доделом капацитета за једног сертификованог српског ТСО-а, који управља целим системом преноса гаса у Србији почевши од децембра 2024, и финализира споразум са Румунијом за изградњу интерконектора. Србија се обавезује да ће окончати одговарајуће поступке за сертификацију (раздвајање) Транспортгаса у складу са енергетским правним тековинама ЕУ што је пре могуће након што добије мишљење Секретаријата Енергетске заједнице о овом питању.
Додато: Захтев за издавање употребне дозволе подноси се до 7. децембра 2024. године. Предвиђено је да употребна дозвола буде издата до 16. децембра 2024. године у складу са законским оквиром Републике Србије и прописаном процедуром. Издавањем употребне дозволе гасни интерконектор Бугарска-Србија (ИБС) биће у потпуности оперативан. Министри енергетике Србије и Румуније потписали су 5. августа 2024. Меморандум о разумевању у вези са Пројектом изградње гасног интерконектора Србија-Румунија. У оквиру овог Меморандума о разумевању дефинисани су технички детаљи, као што су дужина гасовода са обе стране укључујући обе деонице на румунској страни, годишњи капацитет на улазно-излазној тачки, номинални пречник, пројектована шипка притиска итд, имплементација временског оквира и потписивање Уговора о интерконекцији до краја фазе изградње. Оперативни састанак је одржан 20. августа 2024. између званичника српских и румунских енергетских компанија и следећи састанак је предвиђен за наредну недељу. Поред тога, Србија је започела израду техничке документације, док је Детаљни просторни план већ усвојен.
Што се тиче сертификације ОПС-а Србије у гасном сектору, Агенција за енергетику Србије је 27. јула 2024. године издала лиценцу и послала документацију Секретаријату Енергетске заједнице. 21. новембра је дато позитивно мишљење уз одређене услове. Овим се тренутно баве надлежни органи Србије, а информације које затражи Секретаријат Енергетске заједнице ће добити мишљење обезбеђено у складу са регулаторним оквиром и без одлагања.
– Србија је конструктивно ангажована у Дијалогу Београда и Приштине и недавно је поново потврдила своју посвећеност процесу нормализације односа и обавезала се да ће се конструктивно ангажовати у том процесу како би убрзала напредак. У том контексту, Србија се обавезала да ће у потпуности применити све своје обавезе које произилазе из Споразума о путу нормализације и његовог Анекса о примени, као и свих претходних споразума из дијалога. Србија ће се уздржати од било каквог једностраног потеза који није консултован са ЕУ.
– Србија сматра ЕУ кључним стратешким партнером и уважава безбедносне ефекте које визни режим Србије има на земље чланице ЕУ. Србија је 2022. и 2023. године предузела велике кораке ка усклађивању са визном политиком ЕУ тако што је поново увела визни режим за шест земаља. Србија је спремна да даље усклађује своју визну политику и већ је донела одлуку да поново уведе визни режим на четири, уместо на три земље, што је била обавеза проистекла из Реформске агенде.
Додато: Влада Србије донела одлуку о увођењу виза за четири земље: Оман, Монголију, Катар и Кувајт 5. децембра 2024.
– Србија је спремна да се конкретним корацима, што се недавно показало у случају када је трец́а држава затражила екстрадицију, ближе усклади са нормама и праксом ЕУ у тој области.
