Прочитај ми чланак

Црна Гора – Гајовић: Председник је дужан да повери мандат

0

„Онај који влада мора пазити на заједничко добро више него на своје.“ (Пјетро Т. Метастазио, 1698-1782,италијански пјесник) „Свака власт је истовремено и обавеза.“ (Виктор Иго, 1802-1885,француски писац)

Како су пренијели медији, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић није прихватио предлог да Миодрагу Лекићу (ДЕМОС) повјери мандат за састав нове Владе. У образложењу одлуке навео је да је обавио дјелимичне консултације са представницима партија, односно коалиција, заступљених у Скупштини. Предлог за мандатара није могао да прихвати јер је Лекић „добио само вербалну подршку“, те да кандидатуру Лекића нијесу потписали посланици Грађанског покрета URA, СНП и CIVIS-а. Такође, што уз предлог нијесу приложили „потписе већине посланика“, тако да није „стекао утисак да постоји јасна већина“, односно „не постоји политичка сагласност о формирању Владе“.

Умјесто тога, Ђукановић је, у складу с неспорним предсједничким овлашћењем из члана 84 став 4 Устава, Скупштини упутио предлог за распуштање Скупштине скраћењем мандата. По Ђукановићу, то је „најоптималније рјешење“ и у „најбољем интересу свих грађана“, јер даје „могућност организовања парламентарних избора у што краћем року“. Овиме је Ђукановић, фактички, поступио као предсједник ДПС-а, а не свих грађана Црне Горе, јер је то учинио прије него што су искоришћене све могућности предлагања мандатара, што је предсједничка уставна обавеза.

Према Уставу и добрим парламентарним обичајима, предсједник Црне Горе је спона која, предлагањем мандатара, омогућава ефикасно и хармонично функционисање Владе и Скупштине, као извршне и законодавне власти. И полагањем предсједничке заклетве, предсједник се јавно морално обавезује, „својом чашћу“, да ће дужност предсједника Црне Горе „обављати савјесно и одговорно за добро свих грађана“.  

Према Уставу, „Предсједник Црне Горе: …5) предлаже Скупштини: мандатара за састав Владе, након обављеног разговора са представницима политичких партија заступљених у Скупштини…“ (Члан 95 тачка 5)

Тумачењем формулације „предлаже Скупштини“ која је обавезујућег карактера, изводи се непорецив закључак да је предсједник дужан да предложи мандара. Разговори са „представницима (парламентарних) политичких партија“ га не обавезују, али ће сваки добронамјеран и савјестан предсједник узети у обзир, као одлучујућу чињеницу, ако је скупштинска већина постигла договор око мандатара. Уставотворац није одредио крајњи рок у коме је предсједник дужан да одлучи о мандатару. Зато је, према „духу Устава“ и добрим парламентарним обичајима, предсједник  овлашћен да, благовремено, у „разумном року“, обави вишекратну усмену и писмену комуникацију са парламентарним политичким представницима и кандидатом за мандатара, како би се створили предуслови да се за будућег премијера предложи особа која ће добити потребну већину у Парламенту.

Предсједник је дужан да предложи мандатара, чак и ако, након вишекратних разговора, није потпуно  увјерен да ће та особа постати премијер, али која, објективно, има највеће шансе за избор. Коначно, у случају дефинитивне процјене о немогућности избора нове Владе, парламентарна већина или постојећа Влада (којој тече мандат) одлучују о „судбини законодавне и извршне власти“, примјеном императивних уставних норми (члан 84 став 2, члан 92 ставови 2 и 3 Устава). „Влада којој је престао мандат не може распустити Скупштину.“ (Члан 110 став 3 Устава).

Повјеравање мандата за састав нове Владе господину Лекићу, као неспорном мандатару који има већинску скупштинску подршку, као и избор нове Владе омогућава и обезбјеђује предлог (од 20.септембра), овјерен потписима 41 посланика, који је достављен предсједнику Ђукановићу.

Да закључимо: одлука Мила Ђукановића да не повјери мандат за састав нове Владе представља повреду Устава, што је конституционални основ за престанак његовог мандата предсједника Црне Горе  разрешењем.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!