Прочитај ми чланак
(Напредни Клуб)
Читава игра са девет рунди преговора о Косову требало је да послужи влади Николића, Дачића и Вучића да некако пред народом потпуну капитулацију представи као некакав компромис. Добили смо „нормализацију – која је у ствари легализација ненормалног стања. Будући да немају озбиљну опозицију на десници (која је екстремна и нема везе са реалном политиком, оваква игра требало је само да некако сачува јединство и популарност власти.
Садашња влада је почетком године Народној скупштини предложила једну резолуцију. Словом резолуције – иначе празне и заумне – која је усвојена, влада је овлашћена да преговара на основу Устава, да се не одрекне суверенитета над покрајином и да сва решења која би у преговорима са албанском страном („привременим установама“) и ЕУ постигла, усвoји у „константном дијалогу са косовским Србима“. Споразум који је прекјуче коначно потписан не спомиње Србију у вези са Косовом и Метохијом. Српска заједница није добила аутономију, већ одређена аутономна права. Ова права су у оквирима устава „Републике Косово“ и Србија са свим тим више нема никакве везе. Не разумем како мисле да унесу односе према Косову у будући уставни закон Србије када је по овом Споразуму држава Србија страна која није добила никаква права. Нека су права добили Срби четири северне општине, али та иста права немају озбиљне међународне гаранције и биће подложна сувереној власти албанске већине у Приштини. Србија се, словом Споразума суштински обавезала само да се више неће мешати у „унутрашње ствари“ Косова, као и да неће спречавати Косово на путу у чланство ЕУ. Ту је и Платформа за преговоре коју су дуго и мучно брусили председник републике и влада. Према тој платформи Срби на Косову, и то не само на северу, требало је да добију аутономну заједницу општина са јасним овлашћењима и сопственом судском, законодавном и извршном влашћу. Сада им је допуштена структура заједнице идентична општинској! Споразумом су добили могућност да локална полиција буде у потпуности интегрисана у Косовоску полицију и има своје командире и регионалног команданта кога бира Приштина од кандидата које јој понуде српске власти у општинама. Такође, у оквиру косовског правосуђа биће један панел са српским судијама надлежан за север. Не спомиње се буџет заједнице, нити изворни приходи.
Без обзира што је према Споразуму зајединцу општина могуће укинути само одлуком њених чланица, све ове уступке косовска влада може током наредних година лако да повуче или укине уставним променама.
Ми данас морамо озбиљно да размотримо недостојно понашање унутрашњих фактора у Србији. Млађан Динкић је још пре две седмице изјавио да његова странка подржава напредак ка ЕУ, без обзира на све раније одлуке скупштине које је подржао, какав год нам споразум понудили. У већини светских држава за такву изјаву би му озбиљно запретила смртна казна и то изречена у скалду са законом и пред редовним судом. У европским државама би макар био најурен из владе (што је за јадног Динкића исто као и да је осуђен на јавно штројење и черечење). Дачић и Вучић су заузели мало промишљенији став. Опирали су се и одбијали предлоге, претње и уцене, али је постепено од читаве Резолције и Платформе опстало само питање на коликом ће простору бити биран регионални суд или именован полицијски командант…
И коначно, у петак су постигли споразум. За сваки случај наши су се пријатељи побринули да српска влада наиђе на разумевање ЕУ и САД приликом ових преговарачких маневара и милошевићевског одбијања. Озбиљни противник – Српска православна црква – која без идеје шта би била алтернатива инсистира на формалном очувању Косова и Метохије у саставу Србије – једина установа која је раније храбро одбацила споразум, суочена је од стране медијских трабаната наших страних пријатеља са педофилском афером. Педофилски скандали нажалост нису реткост, ни чудо, у савременим црквама, па и нашој, али је занимљиво да у ери интернета компромитујући снимак никако да изађе у јавност. Реч је, очигледно је, о уцени коју спроводе људи манијакалнији од оних који су снимљени у филму, под условом да исти постоји.
И у суботу, војна парада. То је већ Вучићев терен. Наши бедни генерали марширају поред споменика косовским јунацима. На њиховом месту се можда не бих убио, али бих свакако заувек скинуо униформу. Опозициони вођа Драган Ђилас изјављује „подржаће Споразум, ако власт призна да се одрекла Косова“. Дакле све ове године је ДС „бранила“ Косово само да би била популарна и остала на власти. Да ли би, ако би рецимо Вучић прихватио да изјави да је магарац и зањиче, Ђилас прихватио нацистичку идеологију и ставио куксти крст на капу?
Народ ћути. Говоре само навијени полтрони, цензурисани медији и гомила екстремиста. Но, Србија је много пута пропадала, често захваљујући сопственој слабости. Увек су је, на крају, упркос свему, нова поколења обновила. Заштита права наше браће на Северном Косову и њихово ослобођење, од данас су наш национални завет.
