Прочитај ми чланакВисок притисак на судство и тужилаштво у Србији, јавно оспоравање међународних пресуда за ратне злочине и изостанак стратегије за сузбијање корупције констатовани су у полугодишњем извештају Европске комисије о напретку Србије у преговорима са ЕУ.
Извештај у који је РСЕ имао увид односи се на поглавља 23 и 24 која се тичу владавине права и људска права, пише Радио Слободна Европа.
Овај „нон-пејпер“ Европске комисије прослеђен је државама чланицама ЕУ и служиће за одлуку о томе да ли ће Србији бити дозвољено отварање нових поглавља у преговорима о чланству, наводи РСЕ.
У извештају се наводи да је и даље веома велик притисак на судство и тужилаштво у Србији.
Подвлачи се да владини службеници, укључујући и неке на највишем нивоу, као и чланови парламента, настављају редовно да јавно коментаришу текуће истраге или судске поступке или појединачне тужиоце и судије.
„Табоиди користе информације о текућим истрагама или случајевима. То резултује дискредитацијом чланова правосуђа или тужилаштва“, наводи се у документу.
Осврћући се на напоре у спречавању корупције, у извештају стоји да од истека националне стратегије за борбу против корупције 2018. године Србија нема успостављен стратешки оквир политике или механизам координације, те да Влада касни са изменама закона о финансирању политичких активности.
У извештају се наглашава да Србија наставља континуирано и јавно да оспорава пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију, укључујући и случајеве на највишим нивоима.
Упозорава се да Србија мора потпуно да сарађује да Међународним механизмом за кривичне судове, као и да поптуно прихвата и спроводи његове пресуде и одлуке.
Према налазима експерата Европске комисије који су наведени у документу, приказује се сива слика стања медија у Србији.
Позивајући се на извештај Организације за европску безбедност и сарадњу (ОСЦЕ/ОДИХР), у документу се подвлачи да је већина телевизија са националном фреквенцијом и новина промовисала политику Владе Србије и да је неколико медија који су нудили алтернативне ставове имало „ограничен досег“ што „није пружало ефикасну противтежу“.
Случајеви претњи и насиља над новинарима и даље изазивају забринутост, а целокупно окружење за несметану слободу изражавања треба ојачати, посебно у пракси, наглашава се у извештају ЕК.
