Pročitaj mi članakUkidanje kontrole kretanja putnika sa Kosova u Albaniju može se protumačiti kao još jedan korak u smeru stvaranja takozvane "velike Albanije". Iako ta ideja ne nailazi na odobravanje međunarodne zajednice, vlasti u Prištini i Tirani brojnim primerima, pokazju da se rado igraju sa takvim scenarijom pokušavajući da ga učine mogućim.
Да ли је овај последњи случај, који је потврдила и косовска скупштина пре неколико дана, само провокација, видеће се у будућности али и то, и многе друге ствари које Косово и Албанија раде, као да сугеришу да се управо иде у том смеру.
Осим укидања контроле путника, косовска скупштина усвојила је и одлуку о укидању роминга за мобилну телефонију између оператера на Косову и, наравно, оних у Албанији.
Такође, није непознаница да је аутопут дуг 137 километара који је повезао Приштину и Тирану изграђен експресно, за само три године, у шта је уложен огроман новац, према истраживању БИРН-а чак две милијарде евра. Средства се, очито, нису штедела да би се престоница Албаније и јужне српске покрајине спојиле и инфраструктурно.
На отварању последње деонице тог аутопута, тада премијер а данас председник Косова Хашим Тачи практично је потврдио универзалну албанску тежњу.
– Овим се остварује сан грађана Косова. Аутопут ће имати позитиван утицај на економски развој и додатно зближити грађане Косова и Албаније – рекао је Тачи пре неколико година.
Пази шта желиш…
Тежња о стварању „велике Албаније“ није непознаница, и свако мало провејава у изјавама албанских политичара. Последњи такав пример стигао је од председника албанске владе Едија Раме, који је практично упозорио: пази шта желиш, може да ти се испуни.
– Нико не жели „велику Албанију“, али да када неко стално виче вук, вук, може и да га призове – рекао је Рама, гле чуда, на промоцији књиге косовског председника Хашима Тачија „Нова држава – модерни државник Хашим Тачи“.
Косово иницијатор
Иако је Рама, по ко зна који пут призвао „велику Албанију“, посланик Српске листе Игор Симић објашњава да одлука укидању границе и роминга између Косова и Албаније заправо нема везе са албанским властима. Како наводи, усвојена резолуција у косовској скупштини заправо је само предлог.
– И до сада се на Косово из Албаније улазило без контроле, али не и у супротном смеру. Сада приштинске власти желе то другачије да представе. Са друге стране, косовски телеком дугује албанским оператерима чак 60 милиона евра, а вредност имовине те компаније је 35 милиона евра – каже Симић за „Блиц“.
Он додаје да Српска листа није била ни „за“, ни „против“ ових предлога, јер није желела да им даје легитимитет.
– Уопште немам сумњу да они желе велику Албанију и да мисле да је ово корак ка томе, али те приче не долазе из Тиране, већ из Приштине – додаје Симић.
Тесне везе
Ипак, везе између Косова и Албаније су неспорне а, колико су тесне, сведочи и то што је, илустрације ради, прва званична посета косовског премијера Рамуша Харадинаја од када је изабран на ову функцију била баш Тирани.
Такође, заједничке седнице две владе одржавају се годинама уназад, а да сарадња иде у правом смеру сведоче и бројни споразуми из најразличитијих области: спољне политике, културе, пољопривреде, евроинтеграција, размени искустава и развоју политика, сарадњи агенција за инвестиције… Само прошле године Косово и Албанија потписале су 12 таквих споразума.
Осим тога, имају потписану и Декларацију о стратешком партнерству, која између осталог предвиђа и олакшице у трговинској размени, уклањање тарифних и нетарифних баријера, унификацију сертификовања робе, олакшица царинских трошкова… Да се повезују на свим нивоима сведочи и то што постоји електронска размена документације за транзитно кретање робе преко Албаније са Косовом.
СРПСКИ НОВИНАР У КАНЏАМА СЕПАРАТИСТА: Како је бити у заробљеништву ОВК https://t.co/SL3yZ2KfOZ
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 4, 2018
Дан албанске заставе на Косову
Како би блискост између Косова и Албаније била истакнута, сведочи и то што је прошле године на Косову први пут званично прослављен Дан албанске заставе, који је одлуком Рамуша Харадинаја проглашен за државни празник.
Време ће показати да ли ће пројекат „велике Албаније“ некада заживети и у пракси, јер се не ради о хиру, већ о идеји која постоји дуже од једног века. До сада је само и остајала на томе али, готово одмах након НАТО агресији на Србију, заговорници „велике Албаније“ почели су да причају о њему све озбиљније. Кулминација те кризе, која је тада тињала највише у Македонији, била је 2001/02. године а данас, 2017/18 се поново јавља као једна од централних тема.
Провокација
Међунардона заједница чврсто стоји на становишту да тако нешто није могуће да се деси, што често понављају и албански политичари, али свако мало исту ту „велику Албанију“ искористе за провокације када и према коме год треба, било да је реч о Србији, Македонији, Црној Гори или Грчкој, односно земљама преко чије територије би се та „земља“ простирала.
Све то, неретко, прате и симболи, најчешће заставе, која се виори где затреба. Један од примера био је усред Београда, када је застава дроном спуштена на фудбалски стадион током утакмице између Србије и Албаније. Слично се десило и у Скопљу, али и у Загребу, где је прошле године, након прекида утакмице између Хрватске и самопроглашене Републике Косово, застава „велике Албаније“ „прошетала“ загребачким улицама.
Поруке упућене Бриселу
Шта су поруке, и коме их шаљу заговорници овог пројекта или, у најмању руку провокатори?
Стефан Сурлић са Факултета политичких наука сматра да је последњи случај са укидањем границе и роминга политичка порука која је упућена ЕУ, након хладних порука са самита у Софији.
– Теме слобода кретања и укидање роминга су на самиту биле помињане у контексту целокупног Западног Балкана. Очекивало се да многобројне препреке ка том циљу имају јединствен регионални одговор. Ова одлука није изненађење, она је на агенди специјалних веза Тиране и Приштине јер обе стране од тога убирају директне политичке бенефите код свог гласачког тела. Уједно, шаљу поруку и Бриселу да су незадовољне понуђеним током евроинтеграција – каже Сурлић.
Лакши живот за грађане, а не „велика Албанија“
Фатмир Шехоли из Института за међуетничку афирмацију из Приштине наводи за „Блиц“ да се на Косову не ради на пројекту „велике Албаније“, уз опаску да је „Косово држава и је Албанија то одавно“. Последње одлуке косовских власти о укидању роминга и граничних прелаза тумачи као потезе који ће олакшати живот људи.
– То је за сада идеја која треба да се разради. Треба да се састану надлежни министри телекомуникација и тимови стручњака са обе стране, како би се договорили како то да се технички реализује. То није корак ка „великој Албанији“, а циљ је да се олакша живот људима. Кад ме неко позове док сам у Тирани, за минут платим пет евра. Било би пожељно да са свим држава направимо сличне договоре – рекао је Шехоли.
Он је навео да сличну резолуцију није усвојила албанска скупштина, али да се о томе причало на заједничкој седници две владе.
– Албанија нам је помогла где год је могла. Имамо нека заједничка конзуларна представништва, јер Косово нема новца, али ради се о малом броју – додао је Шехоли.
Шта је „велика Албанија“
Ако би се некада реализовала идеја о настанку „велике Албаније“, она би поред Албаније и Косова „штпнула“ и територије Црне Горе, Србије, Македоније и Грчке. По тој замисли у њен састав би ушли Улцињ, Плав, Рожаје и Подгорица (Црна Гора), затим Косово, Прешевска долина Лесковац, Врање и Прокупље (Србија), западна Македонија и Скопље (Македонија), као и грчки део уз Албанију и Македонијом, до града Јањина (Грчка). Тако би, рецимо, и чувеногрчко острво Крф постало део „велике Албаније“.
Шта кажу албански званичници
Ојачавање Косова и наше ојачавање на Балкану се постиже и убрзава сарадњом Косова и Албаније (Рамуш Харадинај)
Нико не жели „велику Албанију“, али да када неко стално виче вук, вук, може и да га призове (Еди Рама)
Ако ЕУ затвори врата Косову, сви Албанци ће се ујединити у јединствену националну државу, како би се прикључили европској породици (Хашим Тачи)
Уколико се изгуби перспектива уласка у Европску унију, у регији ће доћи до стварања малих унија (Еди Рама)
