Pročitaj mi članakOdgovor Milanu St. Protiću na autorski tekst objavljen u NIN-u pod nazivom «Kosovo smo izgubili, a ovako ćemo izgubiti i Srbiju»
Веома поштујем Милана Ст. Протића, његово породично порекло и ерудицију. Могло би се рећи да делимо исти, сада већ помало заборављени али питање је колико превазиђени антикомунистички поглед на свет јер – да цитирам Антонија Ђурића – „Комунизам је пао, али се комунисти сјајно држе!” Међутим, крупно се разликујемо у томе што је он остао заробљен у времену пре пада Берлинског зида када је Запад представљао идеал слободе, демократије и људских права свима нама који смо живели под комунистичком диктатуром. Након што је Запад победио Совјетски Савез и прогласио „крај историје” – то више није био онај исти Запад о коме смо маштали под комунизмом. То је постао глобалистички једини светски полицајац спреман да интервенише широм света, разара суверене државе, смењује независне режиме и успоставља демократију бомбама са осиромашеним уранијумом, чије смо прве жртве били управо ми – Срби.
Запад је деведесетих само открио своје право вишевековно лице колонизатора који се лажно представља као просветитељ и који за једини циљ има експлоатацију туђих природних и привредних ресурса помоћу које се гради и шири његова Империја. Бити данас на страни западног глобализма значи бити на страни окупатора и ратних злочинаца. И даље сам у неверици да то један озбиљан српски интелектуалац, какав је несумњиво Милан Ст. Протић, не може да разуме, односно бира да буде на тој прозападној, каубојској, геноцидној, НАТО страни а не на страни антиглобализма и слободарског човечанства, која је толико природна бићу, историји и смислу постојања српског народа.
Ако сам добро разумео ауторски текст Милана Ст. Протића, иначе доста површан и далеко испод његовог интелектуалног нивоа, он би дао Косово и Метохију за шаку долара или нови пар каубојских чизама. То је тај потпуно несхватљив хоризонт бесмисла по коме лута овај нечим изазвани тумач смисла српске историје, уместо да реално преиспита своју и улогу осталих колега из ДОС-а у урушавању српских националних и државних интереса за време њихове дугогодишње владавине. Он као да би да се настави тај ДОС-овски маратон издаје за који се дубоко надамо да је одавно истрчао свој последњи круг, иако у актуелној власти има свог великог настављача. Александар Вучић је заправо врхунац ДОС-а и његове анационалне владавине од 5. октобра 2000. године до данас.
Зашто Милан Ст. Протић, нимало наиван и веома упућен човек, који тренутно званично није политички ангажован и не представља никога, изнебуха избацује овај пробни балон за тестирање нове платформе за дефинитивно одрицање од Косова и Метохије? Да ли је то само његов лични став или се иза тога крије нова фаза притисака на Србију оличених у заповестима америчког амбасадора шта све морамо да испунимо иначе ће каубоји поново све да нас ставе у резервате и истребе, пљачкајући наше ресурсе и отимајући земљу отаца наших?
Занимљиво је колики медијски значај се придаје овом Протићевом памфлету којим се нападају четири парламентарне опозиционе политичке групације које заједно имају 43 народна посланика (Српска коалиција НАДА, Народна странка, Српска странка Заветници и Српски покрет Двери-Патриотски блок). На мети, не само Милана Ст. Протића већ и свих режимских и прозападних медија, данима је и низ патриотских покрета, као и угледних национално оријентисаних интелектуалаца, који су стали у заједнички државотворни блок за одбрану КиМ у саставу Србије са поменутим политичким странкама, што је прворазредна вест и реткост на хронично разједињеној српској политичко-интелектуалној сцени.
Зашто смо сви ми нападнути и од власти и из редова прозападне опозиције? Зато што желимо очување Устава Србије и Косова и Метохије у саставу Србије, и то кроз уставну обавезу из чл. 182 Устава којим се нормира законско уређење суштинске аутономије Косова и Метохије, што до данас није учињено? Кога и зашто толико брине позивање на Резолуцију 12 44 СБ УН? Шта је спорно у захтеву за повратком КиМ у уставно-правни поредак Србије? Да ли би боље прошли да смо изашли са захтевом за признање лажне државе Косово? Да ли се то очекује од српске власти? Да ли је проблем у одабиру тренутка у коме смо одлучили да по овом питању превазиђемо наше досадашње поделе и сујете и заједнички изађемо у јавност противећи се најновијој непристојној понуди колективног Запада који би да окупацију Косова и Метохије коначно легитимише нашим пристанком, упркос већинској вољи српског народа, упркос српском духовно-цивилизацијском бићу, достојанству и националном интересу? Шта је то толико засметало и режиму и режимској алтернативи која очито мисли исто што и режим? Да ли можда то што се појавио и трећи политички пут између бивше и садашње власти које би да нас врте у зачараном кругу још 30 година? Да ли то што видимо договор Вучић-Ђилас и о њему гласно говоримо, а треба да се ћути и ради на спровођењу тог договора? Или то што ништа не дугујемо Западу и можемо да мислимо својом независном главом, што је наш највећи грех?
Управо присуствујемо бацању последње карте у бесрамној партији бриџа коју играју одлазеће бриселске елите са српским народом, уз помоћ јата „шарених папагаја”, како Црњански рече, прозирући и презирући још пре скоро 90 година ту методологију „отровног паука” који и даље тка своју мрежу на српским просторима. Да ли они заиста мисле да ми не препознајемо како је све то што раде са новим уценама по питању КиМ синхронизовано са покушајем укидања Републике Српске и мајданизацијом Бања Луке, као и увођењем санкција Руској Федерацији? Зар заиста мисле да ћемо ћутати док нас проглашавају геноцидним народом иако смо један од народа који је највише пострадао од истог тог нацизма који се данас повампирио у Украјини и који Запад (а и Милан Ст. Протић) неће да осуди већ га помаже, као што је помагао и Хитлера пре његовог доласка на власт у Немачкој. Ова комплексна агресија на Србију, појачана ЛГБТ+ и џендер-комесарима, представља покушај да се на брзину, преко ноћи, Србија политички сломи, пре него што се заврши рат у Украјини а Русија и Европа поново нађу заједнички језик, и пре него што након избора 2024. године Европски парламент и Америка добију потпуно друго руководство. Не видим разлог да било где журимо и да прихватамо било какве нове западне уцене, а посебно не да гинемо за интересе НАТО пакта у војном сукобу са Русијом. Захтев за увођењем санкција Русији није ништа друго него објава рата савезничкој земљи. Запад би да нас у то увуче као што је увукао Украјину у рат између словенске и православне браће. Као што је увукао Европу у рат за интересе који нису европски већ амерички. Зашто би Европа била у сукобу са Русијом и зашто би Европљани гинули за америчке интересе? Ето питања на која би могао да одговори Милан Ст. Протић уместо што држи лекције које му нико није тражио и ничим заслужено се поставља у ранг моралних ауторитета.
Долази време када ће Европа да смени своју тоталитарну трансхуману политичку, интелектуалну и медијску елиту са новим национално-конзервативним и суверенистичким снагама, што је процес који је у току. Изгледа да ће се за то време све снаге бившег и садашњег режима сабрати у одбрани одлазећег европског поретка, као и да су на том лажном путу Србије у ЕУ по сваку цену спремни да жртвују КиМ, савезништво са Русијом и Републику Српску. Али, то је рачун без крчмара, а крчмар и кључар историје увек је био и биће српски народ који је задојен неким другим вредностима и идеалима од каубојских и издајничких.
Српски покрет Двери остаје динамички фактор новог националног окупљања, заједно са свим осталим партнерима у Народној скупштини и ван ње, и свим оним дискретним херојима којих у Србији има на милионе. Ово је надстраначка борба за смисао српске историје који није у духу самопорицања, за духовне и моралне вредности светосавља које су формирале и очувале ову нацију и државу, за територијални суверенитет и интегритет јер окупатор неће стати на Косову и Метохији – чак и кад бисмо га предали. А то нећемо и не можемо учинити јер бисмо се тако исписали из српске историје а српски народ и држава би престали да постоје.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 23, 2022
