Прочитај ми чланакПредседник Двери Бошко Обрадовић позвао је да се смени Кризни штаб за борбу против епидемије и представио план тог покрета за борбу против пандемије.
На конференцији за новинаре испред Владе Србије, Обрадовић је казао да је план Двери да се након одабира новог Кризног штаба запосли ново здравствено особље и створи партнерство између приватног и државног здравства зарад бољег суочавања са епидемијом.
Други део плана је стварање услова за лечење грађана који болују од других болести, трећи да се људима предоче последице неспровођења мера у борби против епидемије, а као пример Обрадовић је навео рад ноћних клубова.
Говорећи о тренутној епидемиолошкој ситуацији у Србији, упитао је због чега је Кризни штаб доносио рестриктивне мере у марту, на почетку епидемије, а сада их не усваја, иако је ситуација неповољнија.
– Да ли нас Кризни штаб лаже сада или нас је лагао у марту?, упитао је Обрадовић.
Он се испред зграде Владе Србије окупио са својим присталицама који су носили транспаренте на којима пише: „Тражимо нови Кризни штаб“ и „Фејк Кризни штаб“.
План за укључење приватног здравства и новог медицинског особља
– Двери сматрају да Министарство здравља не улаже у људе у здравственом систему, да немамо довољно особља, а они који тренутно раде се користе изнад граница хуманости. Сваку неозбиљност и недоследност Кризног штаба жестоко плаћају грађани али и здравствени радници на првој линији. Зато је потребно запослити још лекара и медицинских сестара и олакшати претежак посао постојећем преоптерећеном медицинском кадру, подвукао је обрадовић, а затим и додао:
– Двери такође предлажу да се и приватни део здравственог система (који чини најмање 30% укупно запослених у здравству и укупних здравствених услуга) укључи у један нови солидарни план и стави на располагање своје особље и капацитете за потребе грађана Србије уз одговарајућу подршку државе, попут опције да РФЗО регулише трошкове лечења у приватном сектору.
Држава Србија мора да зна са чим располаже што се тиче болничких капацитета, особља, медицинских апарата и других ресурса у збиру јавног и приватног здравства, и да плански брине како о пацијентима који болују од нове заразне болести тако и о онима који се лече од других оболења. Тај план би било лакше направити и спровести када би се укључило и приватно здравство, али то захтева промену приступа овој кризи, нови Кризни штаб који би вратио поверење грађана и струке, и већу подршку државе овом јавно-приватном партнерству у здравственом систему.
