Прочитај ми чланак
Милош Црњански је својевремено изазвао буру у академској јавности тадашњег Београда и државе Југославије, написавши сада већ култни текст „Ми постајемо колонија стране књиге”. То је тада изазвало огромне реакције. Многи су се побунили против Црњанског, који је наводно на неки начин желео да угрози превођење и штампање страних књига у Србији. А Црњански је само желео да каже да је српска култура постала колонија западној култури и да има све мање домаће литературе. Нажалост, данас су се све тврдње Милоша Црњанског обистиниле – не само да је српска култура минимизирана у односу на инострану, већ се деценијама ћирилица потискује у односу на латиницу.
Ово у разговору за „Србин инфо“ поручује Бошко Обрадовић, један од лидера покрета „Двери“ и наглашава да су култура и домаће писмо изузетно значајни за очување српског националног идентитета.
– Добро је што се у односу на прошлу годину, на овогодишњем Сајму књига појавило више фирми са ћириличним натписима, што је доказ да се ћирилица полако, али сигурно, враћа се у јавни живот Србије. Посебно бих истакао рад удружења „Ћирилица” коме желим да искажем велико поштовање, за њихов труд и рад.
Добро је и то што смо ми, издавачка кућа Catena mundi, ту присутни, јер својом издавачком делатношћу представљамо духовну и националну литературу, које није било довољно последњих година. Радује што постепено Catena mundi иде ка самом врху националног издаваштва које тражи публику међу слободним и храбрим људима. То доказује и чињеница да је за нашу издавачку кућу овај Сајам књига био и издавачки и комерцијално успешнији него претходни Сајам.
Нажалост, као у Београду, одржана је геј парада и у Подгорици, као још један вид западне окупације српских земаља. Чак и овде на Сајму појављује се литература за децу, која под маском сексуалних васпитања има за циљ да од православних хриишћанских вредности удаљи српску омладину у најранијем периоду. Ви сте први подигли узбуну у јавности указујући на незаконито увођење геј идеологије у српско школство?
– С обзиром на то да сам управио био на Западу, где сам провео последњих 20 дана на једној турнеји у САД и Канади на којој сам имао низ предавања при парохијама Српске православне цркве, могу да одговорно тврдим и да кажем да Србија са Запада увозимо само оно најгоре. Практично ни једна од ових власти у којој су еврофанатици и поклоници Запада са Запада нам ништа није донела што је реално са Запада квалитетно. Увек су нам са Запада доносили само оно најгоре.
Примера ради: ми можемо да се угледамо на САД и Канаду у одређеним стварима. Сваки радни дан, сваки школски дан у свакој њиховој школи започиње подизањем америчке или канадске заставе и заклетвом државној химни коју раде сви ученици заједно са својим професорима. Зашто се то по угледу на њих не би применило и у Србији?
Замислите шта би се десило када би то Двери тражиле у Србији, а ми се зато залажемо, каква би била реакција оних снага у Србији које се куну у западне вредности и желе безусловну сарадњу Србије са Западом.
Но, такве ствари, прозападне снаге у Србији не доносе са Запада. Доносе нам само геј параде, доносе нам разна духовна изопачења и неморалности, доносе нам уцене и притиске, економска израбљивања ; односно оно што је једино прави интерес западних центара моћи: да српски земље буде колонијални простор који би они немилосрдно експлоатисали износећи одавде наше природна, културна и друга богаства.
У том смислу гледано, геј параде и наметање одређене врсте сексуалног образовања, које заправо промовише неку врсту геј заједница или геј љубави као нечег што је природно и нормалног јесте тај увоз са Запада који нама није потребан.
Наша вишегодишња борба против тог накарадног сексуалног образовања, које је само маска да би се промовисала педерастија као нешто нормално, је уродила и плодом. Значи, има смисла се борити. Рецимо, прошлогодишњи уџбеник сексуалног образовања, који је путем експерименталног програма ушао у школе Војводине је измењен – практично избачени су сви они делови које смо ми прошле године критиковали, а тичу се промоције хомесексуализма. И то је једна велика победа и доказ да организована борба за наше православне и националне вредности може да уради плодом.
Наравно, хомесексуални лоби неће од тога лако одустати, па тако видимо да је и Црна Гора под огромним притиском. На крају то се завршава легализацијом геј бракова и могућности усвајања деце из тих накарадних бракови. И није то најгоре. ЛГТБ активисти су најавили ове године да ће лобирати да се донесе закон о говору мржње по којем ће сви хришћанско-традиционално васпитани људи, који кроз учењима своје вере базирају свој однос према том питању, практично бити проглашени за оне који говоре језиком мржње, те ће због тога бити кривично гоњени, процесуирани и осуђивани. То је њихов завршни циљ.
Ако ми у Србији дозволимо да нама православним Србима буде забрањено да говоримо на основима вредности наше вере и да бранимо нашу децу од накарадног васпитања, онда ми Срби и вероватно и заслужујемо да не постојимо.
Рекли сте да сте се вратили са северноамеричког континента где сте посетили српску дијаспору. Какви су утисци по питњу политичког става тамошњих Срба према држави Србији?
– Најбољи доказ колико наше власти, не само ова већ и претходне на неки начин стрепе од мишљења дијаспоре јесте тај да је српским држављанима у дијаспори онемогућено бирачко право. На последњим изборима, једва је неколико хиљда Срба ван Србије остварило бирачко право. Да наведем најбољи пример. У читавој читавој Канади и Аустралији није отворено ни једно бирачко место. Дакле, овај режим има јасан циљ да Срби из дијаспоре не могу да гласају на изборима из простог разлога што Срби из дијаспоре углавно гласају патриотски. Да илуструјем примером: на оним изборима 2012, када је било омогућено једно бирачко место у Торонту, Двери су на тим изборима добиле 30% гласова.
Наша дијаспора изузетно прати све оно што се овде дешава и ради. Они су разочарани и имају неповерење према матици због односа српске државе према њима. Укинуто је Министарство за дијспору, сведено на ниво канцеларије при Министарству иностраних послова; врло је тешко добити српско држављанство, бирачко право је практично укинуто; повратници из расејања и они који желе да инвестирају овде у Србији, наилазе на гомилу административних препрека и корупцију на свим нивоима. Наши инвеститори, који су Срби из расејања, не добијају 10 хиљада евра за свако отворено ново радно место као што то добијају фамозни страни инвеститори.
У српсом расејању, у Северној Америци, један циљ Двери је изазвао огромно интересовање и подршку, а то је не само да се врати Министарство за српску дијаспору већ да се успостави и Српска кућа , као спомен дом српској политичкој емиграцији, са архивом, библиотеком и музејом српског расејања, где ће моћи сваки Србин света да оде када стигне у Србију, и где ће бити конференцијске сале, медијске службе. У оквиру Српске куће ће бити и пословни сектор који ће одговарати на сва питања знатижељних који желе да се врате или да инвестирају у Србији. Наравно, ми се залажемо и да се олакшамо добијање држављанства за све Србе света и бирачко право за њих.
Мислим, да због свега наведеног, да су Двери једини аутентични представници српског расејања на политичкој сцени Србије. И ми прихватомо ту улогу, да будемо њихов политички представник и заштитник њихових интереса у Србији. На наредним изборима ће сигурно, на нашој изборној листи, и Срби ван Србије имати своје представнике, који ће уласком Двери у Скупштини Србије најзад добити своје представнике у најважнијем државнм органу.
Да ли могу да очекују и Срби из Западне Европе посету врха Двери у својим срединама?
– Да, Двери имају циљ да обиђу читаво српско расејање. Већ следећи викенд, од 7. до 9. новембра , бићу у посети Швајцарској (у Цириху и Базелу). Очекујемо да ћемо до краја године посетити Србе у Аустрији, Немачкој, Холандији и Француској, а после Нове године и у Аустралији. На тај начин ћемо заокружити читаву српску дијаспору. Већ се у тим заједницама, које ћемо да посетимо, формирају друштва Пријатеља Двери, који раде на промоцији наших политичких идеја и ставова. Српска дијаспора мора бити присутна и у Београду, да би се то вратило кроз неку будућу владу Србије која би била патриотска и која ће знати да побољша односе између матице и дијаспоре, односно која ће знати да створи услове да се Срби из расејања врате у Србију или ако остају у расејању, да им помогне да заштите свој идентитет од асимилације кроз мрежу српских школа, вртића, банака, културних друштава и слично.
Скоро су завршени избори у Републици Српској. Ваш коментар.
– Најважнији интерес Срба у Српској јесте да се свако, ко да дође на власт, не стави у функцију западних интереса као што је овде то направљено са садашњом владом Србије, односно са СНС. Чињеница је да западни центри моћи интезивно трагају у Српској за Александром Вучићем. И чињеница је да је њима преко потребно да било у власти или опозицији у Републици Српској пронађу неку Српску напредну странку, која би одрадили посао Запад на укидању Републике Српске и њеном даљем утапању у вештачку творевину звану БиХ.
Колико видим, за сада су избегнути сукоби и већи проблеми и надам се да ће водећи политичари у Српској смоћи снаге да виде интерес Републике Српске изнад њихових партијских интереса.
Избор госпође Санде Рашковић-Ивић на челу ДСС је подстакао у јавности бројне спекулације да је на помолу стварање Патриотског блока у Србији?
– Госпођа Санда Рашковић-Ивић је била наш гост по њеном избору управо овде на Сајму књига на штанду Catena mundi, а имамо њен позив да се сусретнемо у наредним данима и недељама. Очекујем да ће до тог састанка убрзо доћи. Све оно што је она рекла у свом предизборном програму, током кандидатуре за председника ДСС, прихватљиво је за нас: чак смо и у њеном програму препознали ставове из нашег програма – попут значаја одбране породице и економског патриотизма – што апсолутно подржавамо.
Изузетно је важно да у наступајућем периоду тај Патриотски блок мора бити направљен на оштрој опозиционој платформи против ове власти.
Српска опозиција је немогућа у Скупштини Србије јер тамо они који се представљају као опозиција заправо имају идентичан став по свим питањима као и представници власти. Дакле права српска опозиција може се само створити ван Скупштине Србије, међу тренутно ванпарламентарним снагама, где су несумњиво и Двери ДСС. Сви они који су спремни за једну велику опозициону борбу против Владе Александра Вучића су добродошли у такав Патриотски блок.
Двери ће свако бити део такве српске опозиције и део таквог широког народног фронта против ове власти.
Влада најављује распродају успешних државних предузећа странцима?
– Све оно што су Двери говорили у кампањи, а мало ко нам је веровао, сада се обистињује. Тврдили смо ако Вучић победи да ће бити распродаја Телекома и ЕПС-а, да ће се распродати сва наша преостала привредна и природна богаства. Но, многи су поверовали да је Вучић нови Тито који ће неким чаропобним штапићем решити многе њихове проблеме. Мислим да људи коначно почињу да схватају у каквој су заблуди били. Огромни број бирача из СНС и њихових коалиционих партнера схватају да су три године стално лагани и да није испуњено ниједно њихово предизборно обећање. Три године смо сведоци политичког футуризма – биће, ево само што није, сачекајте још само две године, само још мало. Такође, не постоји ниједна правоснажна пресуда на основу које неки политичар, тајкун или криминалац који је опљачкао Србију лежи на вишегодишној робији. Ако за три године нису успели да заврше ниједан судски процес онда је јасно да је све то била једна велика фарса, медијска магла и ништа више.
Нема нових радних места, нити да стижу стране инвестиције. И даље, на годишњем нивоу српска дијаспора улаже више него сви страни инвеститори заједно.
Зато мислим, да у наступајућем периоду, са синдикалним немирима и штрајковима јача и сазрева наша социјална свест да смо ми заправо преварени од стране СНС и Александра Вучића и да заправо сви који су незадовољни треба да уђу у један заједнички опозициони фронт против ове власти.
Да ли ћете подржати протесте против хашке тираније над Војиславом Шешељем?
– Посебно вам хвала на овом питању јер до сада нисам ни имао медијску прилику да се чује наш став о болести господина Шешеља. Ми сматрамо да у току једно велико судско убиство при Хашком трибуналу. Представници Двери годинама су учествовали на разним научним конференцијама и протестима против третмана Војислава Шешеља пред Хашким трибуналом. Сматрамо да је Хашки суд империјалан неправедан суд који суди српском народу и да је посебно карактеристичан случај Војислава Шешеља где човек практично због вербалног деликта више од деценије у затвору.
Морамо све учинити да се изборимо за праведан и медицински и људски третман за Војислава Шешеља. Ако не дај Боже Војислав Шешељ настрада, буде убијен у Хагу, сви ћемо на савести да носимо његово убиство. Зато што нисмо реаговали данас када је било потребно.
То сам и рекао представницима СРС и сада кажем јавно, да за било какав протест, за било какав бунт могу да рачунају на Двери. Нека нас позову и ми ћемо се једноставно придружити свакој врсти протеста и борбе да се Војислав Шешељ нађе на слободи. Ми то сматрамо својом обавезом и моралном дужношћу.
Хашки трибунал убија једног Србина и свако ко се осећа Србином, па макар да се и не слаже са Војиславом Шешељом данас има обавезу да се бори за његову слободу, заклључује за Србин.инфо Бошко Обрадовић.
(Србин.инфо – Дејан Петар Златановић, Алексеј Димитријевић, фото: Ненад Златановић)
