Прочитај ми чланак

Бошко: Докле су стигли преговори са влашћу на оба колосека?

0

У Србији су тренутно у току два колосека дијалога између власти и опозиције о побољшању изборних услова: један у Народној скупштини без учешћа страних посредника и други у Палати Србија уз посредовање делегације Европског парламента. Постоји и трећи колосек, а то је дијалог Радне групе Владе Србије са представницима ОЕБС-а, тачније њиховог Одељења за људска права и демократију, чија посматрачка мисија годинама уназад има озбиљне примедбе на регуларност изборног процеса у Србији.

Најбољи доказ успеха бојкота прошлогодишњих избора од стране већинског дела опозиције јесте управо то што је власт сада натерана да мора да разговара о изборним условима, што је раније било немогуће. То је истовремено и доказ да су прошли избори били недемократски, јер зашто би се побољшавали изборни услови ако је све било у реду? Актуелни сазив Народне скупштине у коме нема опозиције до краја је раскринкао недемократски карактер садашње власти у Србији и пред домаћом и пред међународном јавношћу, и владајућем режиму сада треба легитимитет за следеће изборе и нови скупштински сазив. Ту се крије простор за договор између власти и опозиције, али предмет тог договора не могу бити козметичке измене и бацање мрвица са стола власти већ суштинско побољшање свих изборних услова. Као неко ко учествује у оба тока дијалога могу из прве руке да посведочим докле се стигло и шта су очекивања и потенцијални проблеми у овим дијалозима.
 Најпре треба констатовати да су захтеви опозиције веома слични и тичу се пре свега слободе медија, спречавања притисака на бираче и забране функционерске кампање, као и провере Јединственог бирачког списка, новог састава Републичке изборне комисије и новог начина контроле изборних резултата. Ово последње се односи на један од највећих проблема у изборној пракси, а то је да се константно понавља да се бројке о изборним резултатима у бирачким записницима не слажу са стањем у бирачким врећама, што су показале разне провере у последњих неколико изборних циклуса. Сва конкретна решења ових питања у више наврата су изложена на оба колосека дијалога и сада је власт на потезу да се изјасни о свим предлозима опозиције.
 
Оно што је од мојих предлога до сада прихваћено од стране власти јесте да дијалог на оба колосека буде завршен најмање шест месеци пре првих следећих избора, што у пракси значи да ако су избори оријентационо око 1. априла следеће године све мора да буде договорено и примењено у пракси најкасније до краја септембра ове године. Дијалог без страних посредника може бити завршен и знатно пре, јер се одговори власти очекују до краја јула, док дефинитиван договор уз посредовање европарламентараца мора да сачека њихов следећи долазак у Србију 17. и 18. септембра, до када ће они доставити свој документ са изборним условима.
 
Други мој предлог који је уважен јесте да се на дијалог позову и представници највећих електронских и штампаних медија како бисмо директно договорили равноправну заступљеност власти и опозиције у њиховој уређивачкој политици, што је њихова обавеза према закону. Оно на чему сам посебно инсистирао јесте да то мора да важи у комплетном предизборном периоду од најмање шест месеци, а не само у месец дана колико траје изборна кампања. Том позиву до сада су се одазвали РТС, РТВ, ТВ ПРВА и ТВ Б92, од којих се очекује да доставе конкретне планове информативних програма од 1. септембра.
 
Трећа ствар на коју су преговарачи из власти пристали јесте да се формира заједничка Радна група власти и опозиције која ће прегледати бирачки списак и утврдити све неправилности у њему, као и у даљем баратању са њим на бирачким местима. Коначно, четврта ствар која би могла бити договорена јесте да се сви записници са бирачких места одмах скенирају и објаве на сајту РИК-а, као и сви приговори и све одлуке по приговорима од стране РИК-а и Управног суда. Све ово јесу одређени помаци у дијалогу, али смо још увек далеко од задовољавајућих крајњих договора.
 
Оно око чега власт неће да разговара јесте раздвајање избора и забрана да носилац листе на изборима буде неко ко није кандидат за посланика или одборника и ко нема пребивалиште у тој изборној јединици. Такође, власт није спремна да се у овом тренутку отвори дијалог о промени изборног система, а тврде и да неће бити промене висине изборног цензуса, већ да обе теме треба оставити за наставак овог међустраначког дијалога након следећих избора. Најтеже ће бити направити помаке у ономе на чему власт базира свој изборни успех, а то је притисак на бираче и функционерска кампања. О томе, као и око тога како уредити РИК, водиће се највеће полемике у наставку оба дијалога.
 
Циљ учешћа делегације Српског покрета Двери у овим разговорима јесте да из оба тока преговора извучемо максимум за побољшање изборних услова у Србији, како би следећи избори били знатно више слободни и поштени него до сада. Шта успемо у дијалогу у Народној скупштини без страног посредовања биће на корист и колегама из бојкот опозиције, као што ће оно за шта се изборимо у дијалогу уз посредовање делегације ЕП у Палати Србија бити на корист и свих оних који не желе страно посредовање. Једина добра ствар у свим овим отезањима и кашњењима са остваривањем коначног споразума између власти и опозиције о побољшању изборних услова јесте што ћемо у дијалогу у Скупштини имати одговоре власти до краја јула и веома брзо знати на чему смо у овом колосеку дијалога, као и то што ћемо онда додатне корекције и побољшања моћи да извршимо у завршном дијалогу уз посредништво европарламентараца у септембру.
 
Власт је несумњиво притерана уза зид да мора да изађе у сусрет захтевима опозиције, али морамо бити опрезни да њихови одговори на наше захтеве не буду чиста козметика и неки нови покушај фингирања и замајавања. У том случају морамо се спремити за неке друге облике притиска на власт, јер се више не смеју дозволити лажни и недемократски избори у Србији. За све је много боље да се договоримо и да се онда снаге одмере на фер изборима, а не поново на улици као пре тачно годину дана, када је режим бруталном интервенцијом полиције на силу бранио своје неразумне одлуке.