Pročitaj mi članakUporedo s vladavinom Srpske napredne stranke cvetali su i poslovi određenih funkcionera i ljudi bliskih SNS, koji su od 2012. godine postali pravi milijarderi. Vlasnici "Milenijum tima" Stojan Vujko i Ivan Bošnjak, vlasnik Termomonta Dejan Burčul, perjanice SNS Slaviša Kokeza i Ostoja Mijailović, kao i prvi čovek "Južne Bačke" Dragoljub Žbiljić dobijali su najvrednije poslove od države, a "pipci" njihovih biznisa sežu od gasifikacije, preko građevinske i automobilske industrije, pa sve do osiguravajućih kuća i kovid bolnica.
Годинама уназад највреднији послови у држави резервисани су за фирме блиске владајућим структурама, конкретно СНС, а један од примера је компанија „Миленијум тим“ чији су власници повезани са министром финансија Синишом Малим.
На челу ове фирме су бизнисмени Иван Бошњак и Стојан Вујко, који су осим добро познатог „Миленијум тима“ власници још петнаестак фирми у Србији, али и региону. Само три њихове фирме – „Миленијум тим“, „Институт Гоша“ и „КБВ Датаком“, током прошле године добиле су 17 државних послова вредих најмање 1,43 милијарде динара, односно око 12 милиона евра, о чему је јавност обавестио КРИК.
Иван Бошњак и Стојан Вујко су само прошле године добили од државе добили послове да изврше превентивне радове на заштити од поплава у Нишу, рашчисти терен од неексплодираних мина, изгради путеве у београдском гробљу кућних љубимаца, реконструше шумске путеве, нову сцену за Београдско драмско позориште и, као највреднији посао, изгради нову црпну станицу Врачар за Београдски водовод и канализацију.
Иван Бошњак и Горан Весић, Макишко поље градилиште Фото:Драган Мујан/Нова.рс
Само у прошлој години МИленијум тим остварио је профит од 1.281.743.000 динара, што два пута више него што су остварили 2019. године.
Интензиван успон Миленијум тима везује са период 2007-2012. године, када је Миленијум тим био у групи приватних компанија које су са Србијагасом уговарале послове гасификације. Укупна вредност тих послова била је најмање 242 милиона евра.
Власници фирме, Бошњак и Вујко у одличним су односима са првим човеком Србијагаса Душаном Бајатовићем, будући да су се заједно појављивали у предизборним спотовима. Додатно, рођени брат Синише Малог, Предраг Мали годинама је возио аутомобил марке „ауди“ у власништву Вујка и Бошњака.
Након послова гасификације, Миленијум тим је ушао послове градње Београда на води. Најпре су рушили, односно чистили терен, да би потом градили. Компанија је, како је пренео портал КРИК, између осталог, била ангажована за сређивање терена пред градњу, постављање камена темељца зграда које су до сада никле у овом комплексу и његову гасификацију.
Послове станоградње проширили су и ван Београда на води па су тако крајем 2018. године добили послове градње станова за припаднике служби безбедности у Нишу и Врању. Овај посао вредан 15 милиона евра „Миленијум тиму“ и турској компанији „Ташјапи“ доделило је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Грађевински апетити „Миленијум тима“ расту, па та компанија, како је већ писала Новс.рс, склапа уговор о стратешком партнерству са предузећем Мостоградња, које је у већинском власништву државе. Након тога купили су и 200 хектара пољопривредног земљишта у околини Лесковца, али и бање, језера. Почетком 2022. године Миленијум тиму продат је институт „Јарослав Черни“ за 2,5 милиона евра.
Поред Миленијум тима, велике државне пројекте, али и лично богатство добио је власник Термомонта, Дејан Бурчул. Шира јавност је за директора Термомонта први пут чула 2020. године, када се председник Србије Александар Вучић на свом инстаграм профилу „Будуцностсрбијеав“ похвалио да је на поклон од те фирме добио торту у облику ковид болнице.
Како је недељник НИН објавио 2020. године, Дејану Бурчулу је на само на име дивиденде исплаћено око 4,7 милиона евра, што представља његову личну зараду.
На сајту Термомонта, у одељку где су приказани пројекти на којима су запослени радили искључиво су аквизиције које су грађене у сарадњи са државом. Поред тога, Термомонт наводи како активно сарађује са државним институцијама, што иде у прилог томе да су изградили огромно поверење на тржишту. Наравно, то поверење најчешће корелира са државним средствима.
Да сарађују са државом потврђује и читав низ инфраструктурних пројеката на којима су радили. Београђани највероватније не знају да је Термомонт градио фонтану на Славији, али и термодинамичке инсталације на аеродрому „Никола Тесла“ у Сурчину, гаражу на Обилићевом венцу, паркинг код Војномедицинске академије и низ других објеката. Стручна, али и шира јавност највећим делом чули су Термомонт у јеку пандемије коронавируса будући да је управо поменута фирма изводила радове на изградњи ковид болница у Батајници, Новом Саду, Крушевцу, али и да је била кључна за градњу фабрике вакцина у Земуну.
Да су послови добијени од државе били прилично исплативи потврђују финансијски извештаји. Фирма Термомонт према подацима доступним на сајту Агенције за привредне регистре (АПР) само од 2019. до 2021 .године увећала је своје приходе два и по пута.
Током 2019. године, Термомонт је приходовао 171.198.000 динара, да би у јеку пандемије коронавируса 2020. године приходи били смањени на 167.666.000 динара, то је занемарљив раст у односу на препандемијску годину. „Вртоглави“ успон Термомонт доживео је током 2021. године, где је према званичним извештајима остварен профит од 419.713.000 динара.
Још једна фирма која активно сарађује са државом од које добија огромне послове је „Енерготехника – Јужна Бачка“ у власништву Драгољуба Збиљића. Власник Јужне Бачке је иначе познат јавности као бизнисмен близак СНС-у чија компанија добија милионске послове од државе. Само у периоду од 2013. до 2016. та фирма је зарадила око 110 милиона евра од јавних набавки.
БИРН је открио и да је за изборе 2012. године, управо он био гарант кредита од 55 милиона евра који је СНС узео од Универзал банке.
Како је открио КРИК, та фирма је купила хотел „Фонтана“ у Врњачкој бањи по цени дупло мањој од процењене, а затим је добила државну помоћ од 1,4 милиона евра за реконструкцију хотела. Све то се дешавало 2018. године, након измене уредбе.
Збиљић је пре тога хотел пребацио на фирму „Вита асистент“, која је и данас у власништву посланика СНС-а у Скупштини Војводине, Милана Влаисављевића. Један од већих послова које је под спорним околностима фирма Збиљића добила је било испумпавање воде из басена Колубара после поплава.
Велики успон након доласка на власт СНС доживео је и Славиша Кокеза, бивши функционер ове странке и председник Фудбалског савеза Србије.
Био је члан Српске радикалне странке, а по оснивању Српске напредне странке 2008. године постаје члан и функционер те партије. Члан је Главног одбора и потпредседник београдског одбора СНС. Почетком маја 2016. лидер СНС Александар Вучић је изјавио да „Славиша Кокеза не може да буде никакав функционер, нити члан Главног одбора СНС, апсолутно ништа уколико жели да буде председник ФСС.
Шира јавност за њега је први пут чула у јулу 2008. године када се појавио на конференцији за медије Српске радикалне странке, седећи поред тадашњег заменика председника СРС Томислава Николића и генералног секретара Александра Вучића. Кокеза је, како је речено, повређен на митингу који су радикали организовали на Тргу Републике протестујући због хапшење Радована Караџића.
Према подацима Агенције за привредне регистре, Кокеза је стопроцентни власник најмање три фирме – „Еуросалон фабрика доо“, „Сениор теам доо“ и „Бест цонтацт доо“. Има власничког удела у још неколико предузећа, између осталих у фирми под називом „Срећни милионер“.
Поред тога, име Славише Кокезе годинама се везивало за фирму Проинтер, која је од МУП-а, Града Београда добијала огромне послове, али и од познатог домаћег извозника оружја предузећа Југоимпорт СДПР.
Највећи домаћи државни извозник оружја указао је поверење фирми Проинтер и од ње купио лиценцирани софтвер. Уз тај уговор иде и посао одржавању истог тог софтвера у периоду од годину дана. Укупна вредност договореног посла је нешто више од 60 милиона динара.
Занимљиво је да је посао фирми, која се годинама везује за Славишу Кокезу, додељен након што је Кокеза доведен у везу са афером прислушкивања председника државе Александра Вучића, због чега је привођен и саслушаван. Од тада Кокезе практично нема у јавности.
Као представник Нове Србије био је до новембра 2015. члан Градског већа у Чачку, задужен за област рада малих и средњих предузећа.
У новембру 2015. напустио је Нову Србију, иступио из Градског већа и прешао у Српску напредну странку, уз објашњење да у ту странку жели да „донесе нову енергију“. У мају 2015. године постао је члан Управног одбора ФК „Партизан“ и на тој функцији био је до априла 2016.
На ванредним парламентарним изборима одржаним 24. априла 2016. године изабран је за посланика у Скупштини Србије, са листе „Александар Вучић – Србија побеђује“. У септембру 2017. постао је председник КК „Партизан“.
Поред каријере у СНС, као и кошаркашком клубу Партизан, упоредо са успоном СНС расту и његови послови. Он је власник предузећа Бритисх моторс, које је у Србији заступник луксузних аутомобила Јагуар и Ленд Ровер.
Мијаиловић се преко неколико својих фирми бави одржавањем и поправком моторних возила, продајом нових и половних аутомобила, резервних делова.
Мијаиловић послује и преко Бавариа Моторрад из Чачка, Бавариа Царс д.о.о. у ликвидацији из Београда, као и преко Мопс Инвест из Београда, која је регистрована за куповину и продају властитих некретнина.
На домаћем тржишту послује и преко СЗТР Кум из Чачка, али и преко Бавариа тима, такође из Чачка, чији је власник његова супруга Милица Мијаиловић. Његове компаније бележе пораст профита од 2017. Тако је у фирмама у којима има директно или индиректно власништво са 1,5 милиона евра у 2017, профит у 2019. скочио на 2,9 милиона евра.
Такође, према писању појединих медија, Мијаиловић је прави власник регионалне Лав плус ТВ, која осим Ужица и још неколицине места у тој регији, покрива и његов родни Чачак. Иначе, у АПР је као власник те ТВ уписана америчка фирма Глобал медиа ИНЦ, која је ту ТВ преузела у марту 2017.
Коначно, према подацима са Београдске берзе већински пакет акција осигуравајуће куће Глобос Мијаиловић је преузео у фебруару 2020. године. Према подацима Народне банке Србије (НБС), Глобос је 2019. годину завршио са свега 11 продатих полиса осигурања. Сличан је био и јануар ове године током ког је продато 12 полиса. Фебруар, који се поклапа са моментом преузимања већинског пакета акција био је нешто бољи (150 полиса), али и даље далеко од експанзије која започиње у марту, а наставља се у априлу и током наредних месеци.
Према подацима Удружења осигуравача Србије (УОС) до којих је дошао БИРН, за свега два дана у септембру – 14. и 15. – Глобос је продао скоро 1.450 полиса, чиме је учешће те осигуравајуће куће у укупном броју продатих полиса у та два дана, износило 6,94 одсто.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 25, 2022
