Прочитај ми чланак

БИТКА ЗА ОБРАЗ И ДУШУ: Шта после уласка Црне Горе у НАТО

0

Одлука црногорске скупштине није чин после ког нема повратка. Важно је да се опозиција не мири са том одлуком и да не даје легитимитет режиму. Иста та скупштина може у будућности променити одлуку.

Мило Ђукановић и његова политичка свита ће у петак 28. априла (тесно али ипак) изгласати да улазе у НАТО. Намерно овако терминишемо и не кажемо да Црна Гора улази у НАТО, јер већински, према истраживањима, ова држава није за улазак у Алијансу.

Алтернативна скупштина

Режим ће, упркос томе, овако важну одлуку донети у парламенту. На Цетињу. Истог дана опозиција ће организовати протесте у неколико градова, док је Демократски фронт најавио окупљање — исто на Цетињу.

Ова опозициона коалиција ће сутра у Мурину организовати неку врсту алтернативне скупштине, на коју су позвали све представнике народа, и посланике и одборнике, да дођу из свих градова Црне Горе. Подсетимо, током НАТО агресије у Мурину је погођен мост и погинуло је шест цивила, троје деце.

А шта ће показати петак? Хоћемо ли тог дана видети стварно подељену Црну Гору? Још важније, какву Црну Гору можемо очекивати после тог дана.

„Не знам да ли бих судио колико је Црна Гора подељена према томе шта ће се десити 28 априла. Довољно је видети да ће тог дана са једне стране бити власт и њени сателити, а с друге стране ћемо имати опозицију, колико год разуђена и неорганизована била, која ће да на разне начине протестује против тога“, напомиње за Спутњик политиколог Александар Павић.

Натегнуто насилна одлука

Притом, додаје Павић, праву слику можемо, између осталог, да видимо и у анкетама које чак и у тој контролисаној јавности говоре да је већинска Црна Гора против приступа чланству.

Тада ће на Цетињу бити 42 посланика владајуће коалиције од укупно 81, сугерише новинар из Црне Горе Матија Николић додајући да постоји могућност да Социјалдемократска партија Ранка Кривокапића, која се залаже за НАТО, тог дана дође у парламент.

Манир режима да недемократски доноси одлуке је, подсећа Николић за Спутњик, исти као у протеклих четврт века. И одлука о признању Косова, подвлачи он, донесена је упркос противљењу 80 одсто грађана Црне Горе.

„Који је правни термин који ће заузети опозиција, видећемо, али треба рећи да опозиција јесте подељена о питању протеста против уласка Црне Горе у НАТО, али није подељена према питању треба ли Црна Гора да уђе у НАТО“, напомиње Николић.

Цетиње је из неколико разлога намерно изабрано од стране режима да ту буде донета одлука, истиче Николић и претпоставља да ће бити доста полицијске контроле на самом путу до Цетиња тог дана.

„Чак и да црногорски парламент тог дана, као што и хоће, усвоји улазак у НАТО, то ће бити нестабилно привремено решење. Већ смо чули од опозиције да овакав начин уласка у НАТО говори да ће нека следећа власт имати исто тако право да кроз скупштину повуче ту одлуку“, наговештава Павић.

Ко је вера, а ко је невера

Остаће, подвлачи он, стигма да улазак у НАТО, иако можда легалан, није легитиман.

„НАТО ће имати ту хипотеку да је на један недемократски начин извршио своје најновије, а ја се надам и коначно проширење“, тврди Павић.

Подељеност опозиције, сагласан је Павић, јесте највећи проблем, али указује и на то да режиму који располаже свим полугама не само медијским него и финансијским, обавештајним, полицијским, и уцењивачким није тешко да подели опозицију. То је, констатује, феномен који се дешава у свим ауторитативним друштвима и у свим друштвима која су у неком неоколонијалном поретку јер је у њима главни задатак власти, осим владања, да ослаби и расцепи опозицију.

Међутим, опозиција каква је таква је и „до петка не може да се направи нова“, па се Павић нада да нису сви мостови спаљени и да ће они наћи неки начин да се не помире са оваквом одлуком.

„Значи, да не буде после петка изгласао парламент улазак у НАТО и сад ћемо ми после месец дана неког фингираног отпора да се са тим помиримо и да опет кренемо у сарадњу са властима. Ако се то деси, ко год то буде урадио, биће јасно да је он уствари под контролом власти“, категоричан је Павић.