Прочитај ми чланакУ честитки за Дан државности, председник САД Џозеф Бајден поздравио је одлуку Србије да прихвати француско-немачки предлог, што је одамх створило дилему у јавности. Када је то Србија прихватила тзв. европски предлог, будући да власт то није званично саопштила? Помињали су се избори, притисци и са руске и западне стране, али још увек се званично чека „српско да“. Са друге стране, саговорници Нове тврде да Запад недвосмислено верује да је предлог у Београду већ прихваћен.
Председник САД Џозеф Бајден упутио је председнику Србије Александру Вучићу честитку повод Дана државности, у којој је између осталог поручио да ова земља поздравља одлуку Србије да прихвати европски план за Косово.
vučić
“Током последњих неколико година, Србија и Сједињене Државе су заједно радиле на диверсификацији извора енергије и јачању економске сарадње стварајући бољу будућност за наше грађане. Заједно морамо да наставимо да подржавамо народ Украјине и позовемо Русију на одговорност за њен неправедан и ничим изазван рат против Украјине”, стоји у честитки Бајдена, након чега се додаје:
“У години која је пред нама, Сједињене Државе ће наставити да подржавају пут Србије ка приступању Европској унији и дијалог о нормализацији односа са Косовом под окриљем ЕУ. Поздрављамо Вашу подршку предлогу Европске уније о нормализацији, који ће допринети стварању мирније и просперитетније будућности региона”, наводи се у честитки председника Бајдена.
Као што се види из самог текста честитке, први део се односи на актуелне спољнополитичке изазове у свету, који се у први мах односе на рат у Украјини, али и на енергетску диверзификацију. Са друге стране, други део честитке посвећен је нормализацији односа Београда и Приштине.
Пажљивим читаоцима највише је „запало за око“ то што је Бајден поздравио одлуку Београда да подржи предлог ЕУ о нормализацији. Након овог писма честитке додатно се актуелизовало питање међусобног признање две стране, док су САД недвосмислено поручиле да нису промениле став када је реч о питању признања Србије и Косова.
Када је реч о француско-немачког предлогу, иако је председник Александар Вучић у неколико наврата послао сигнал да се озбиљно разматра могућност прихватања предлога, Београд још увек званично није рекао „да“ ЕУ и САД.
Ни седница Скупштине о Косову, нити изјаве и конференције председника Вучића до сада нису биле гарант да је Србија прихватила план. Напротив, оставиле су простор да Србија можда и не прихвати француско-немачки предлог.
Као аргумент за такву опцију везује се и могућност одржавања превремених избора до краја године, о чему је говорио и лидер напредњака. Бурна седница о Косову, протест десничара испред Председништва, изјава представнице Министарства спољних послова Русије Марије Захарове и двосмислене поруке Вучића само су јасан сигнал да Вучић шаље поруку јавности да се колеба.
Са друге стране, честитка Бајдена иако садржи „стандардизоване“ поруке у дипломатску свету, показује и да је за Запад споразум готово пред парафирањем.
Комантаришући садржај честитке Бајдена, доцент са Факултета политичких наука (ФПН) у Београду Милан Крстић истиче за Нову да нагласак на теми Косова није изненађујућ. Са друге стране, наш саговорник објашњава да делови честитке који поздрављају прихватање предлога из Београда шаљу јасне поруке шта је Вучић поручио западним силама.
„Овакве честитке су уобичајене и претходних година се у њима, по правилу, помињао дијалог Београда и Приштине. И у Трамповим и у Бајденовим честиткама се до сада наглашавало да крајње решење, према њиховом мишљењу, треба да буде свеобухватни споразум који води међусобном признању. У том смислу, нагласак на теми Косова није изненађујућ, као што није ни помињање енергетске диверсификације и важности јасног става према рату у Украјини“, објашњава саговорник Нове.
Када је реч о делу честитке који је отворио дилему да ли је Бајден зна нешто што српској јавности Вучић не говори, Крстић наглашава да је ово сигнал да Запад доживљава да је Београд у начелу прихватио концепт споразума.
“Што се тиче поздрављања прихватања плана, делује да Запад доживљава да је Београд у начелу прихватио барем концепт, ако не цео план, који изгледа да се још увек разрађује и дорађује анексима. То смо имали прилику да видимо у ставовима ЕУ и САД и када је исказано задовољство што је „и Приштина“, односно „и Курти“ прихватио начелно предлов, чиме се потврђује и да сматрају да је Вучић претходно прихватио предлог макар у начелу, док су вероватно појединости остале неусаглашене”, закључује Крстић.
Дипломата и бивши амбасадор у Белорусији Срећко Ђукић наглашава да су изјаве Александра Вучића јасно показале да ће Србија прихватити предлог ЕУ, али напомиње да српска јавност не прати активно изјаве председника.
„Српска јавност није схватила Вучића, који је сам изјавио да је прихватио споразум. Врло добро сам га слушао и он то није случајно рекао, али је то јавност која је против споразума наметнула своје виђење. Испада као да он треба нешто поново да призна, а оквирни споразум је после Вучића прихватио Курти. Неколико пута је речено да остаје само да Курти учини исто, што је он недавно урадио. Дакле, Вучић је то већ урадио, али српска јавност то није желела да чује“, објашњава саговорник Нове.
Ђукић објашњава да је Вучић све то пласирао да би јавност лакше „прогутала“, али да ту више нема дилеме.
„Србија је ушла у завршни процес преговора, који ће вероватно у најскорије време резултирати потписивањем споразума. Вучич је све радио корак по корак, али га јавност није пратила у његовим потезима. Сетите се да Србије већ је једном упутила у септембру нонпејпер, чиме је направљена нова варијанта споразума. Тај споразум је варијанта између онога што Србија хоће и онога што неће. Исто важи и за Приштину. То је један компромис за који се Србија одувек залагала“, закључује Ђукић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 18, 2023
