Прочитај ми чланакПроблем им је што Западу увек говорим о ситуацији у српским енклавама, каже француски хуманиста. Од 2005. смо организовали 44 конвоја хуманитарне помоћи за Србе на КиМ
УСКОРО се наврашава годину дана откако су ми привремене приштинске власти 10. септембра лане забраниле улазак на Косово и Метохију. Једва сам, зато, чекао да са српским малишанима са Косова, њих четрдесет троје, одем на одмор у Тиват, како бих поново осетио косовску атмосферу.
foto: Prva printscreen
Овако, у инервјуу за „Новости“, говори француски хуманиста Арно Гујон (33), који је пут Црногорског приморја ових дана посредством организације „Солидарност за Косово“, одвео малишане да први пут виде море:
– Недостајали су ми ти сусрети, да разговарамо, да их питам како им је, како су им породице, да причамо о професорима или деци коју заједно познајемо, да их гледам како први пут уживају у слободи. Осму годину заредом организујемо овакво летовање.
* Да ли сте данас сазнали због чега вам је забрањен улазак на Косово?
– Требало је тада да заједно са владиком Теодосијем у Новом Брду отворим фарму за тов живине. Када сам на административној линији предао личну карту, наредили су ми да изађем из аутомобила, а онда ме ухапсили. Претресли су ме, а потом су ме испитивали специјални агенти који су дошли из Приштине. Претили су ми да ће на све начине дискредитовати мене и моју породицу. Тада су ми саопштили да ми је убудуће забрањен улазак. Нажалост, нисам добио објашњење због чега. На забрани то не пише, што је, заиста, несхватљиво. Жалио сам се, а моју жалбу су у Приштини одбили без образложења. Такође сам их и тужио, управном суду Косова, а та тужба је вероватно и даље у некој фиоци, јер то траје већ десет месеци. Све, нажалост, иде преко њих, све је у њиховим рукама.
* Зашто вам, по вашем мишљењу, бране улазак?
– „Солидарност за Косово“ је израсла у велику и озбиљну организацију, која конкретно делује на терену и помаже људима да опстану на свом огњишту, да не оду са родне земље и Космета. Други разлог је тај што им вероватно смета то што на Западу, пре свега у Француској, говоримо о хуманитарној ситуацији у српским енклавама и што указујемо на кршење људских права Срба и осталих мањина на КиМ.
* Ви се, притом, не бавите политиком?
– У свакој изјави, како на француском, тако и на српском језику, веома смо одмерени. Указујемо на кршење људских права, не мешајући се у политику. Не говоримо уопште о властима у Приштини, а још мање о албанском народу. Само причамо о томе шта доживљавају и преживљавају људи који живе у енклавама. Очигледно је да им чак и то смета и да то не могу да поднесу.
* Каква је, на основу вашег искуства и информација, тренутна ситуација у енклавама?
– Људи не само што немају средстава за живот, већ ни основну слободу кретања и говора на српском језику у многим местима. Мој пријатељ из Француске, који као волонтер прави дневник путовања, разговарао је са децом. Питао је једну девојчицу шта јој се свиђа на мору, а она му је одговорила да су људи које не познаје добри према њој, док је тамо, где живи, углавном псују кроз отворене прозоре аутомобила. То све објашњава.
* Знате ли када ће вас поново пустити на Косово?
– Када се то буде догодило, то ће бити знак да су тензије спласле. Тренутно то није тако. Све је, заправо, ишло прогресивно. Почело је забраном уласка, онда су учињени неки други поступци, увели су таксе, а заоштрила се и реторика.
* Да ли вас је охрабрио недавни говор француског председника Емануела Макрона на српском језику?
– Веома је важно то што је председник Макрон дошао у Србију, као први француски председник после 18 година. То је велики знак отопљавања односа. Надам се да ће убудуће председници Француске чешће долазити у Србију. Много се трудио да научи свој говор на српском, да би показао поштовање према српском народу, који је традиционално веома близак Французима, на шта ми указујемо већ 15 година.
* Мислите ли да ће ова посета нешто да промени када је у питању Косово?
– Надам се да ће тај долазак, као и недавни чланци који су објављени у француским медијима, за које сам и ја дао интервју, помоћи да државни врх Француске боље разуме српску позицију и српски поглед у односу на оно што се дешава на Балкану, а поготово на Косову и Метохији. Претходних 20 година се, нажалост, углавном чула само једна страна.
* Изузетно добро говорите српски језик, водећи рачуна о синтакси, течном изражавању, коришћењу синонима и избегавању туђица. Како вам је то пошло за руком?
– Српски учим више од десет година. Почео сам 2007, после мог трећег одласка на КиМ, јер сам желео да разумем народ који тамо живи, не само младе који говоре енглески или француски, али који не одражавају народ у целини, већ децу и старије људе. Почео сам са „асимил методом“, а неколико година сам напредовао читајући књиге и причајући с људима на КиМ, до тренутка када сам се преселио у Београд 2012. Од тада је контакт с језиком био свакодневни.
* У међувремену сте добили српско држављанство?
– Уручио ми га је 2015. године министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, на основу заслуга. Посветио сам свој живот Србима на КиМ и српско-француским односима и та два држављанства представљају за мене изузетан симбол.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ – Арно Гујон за „Новости“: Албанци су ме испитивали шта причам о њима; Не дају да помажемо Србима!
* Колико сте помоћи до сада однели?
– Од 2005. године, организовали смо 44 конвоја хуманитарне помоћи, чему треба додати и десетине пројеката које организујемо у сарадњи с Епархијом рашко-призренском у области пољопривреде и сточарства, школства и здравства. Укупна вредност ове помоћи прелази пет и по милиона евра.
* Ко вас финансира?
– Дванаест хиљада углавном малих донатора. Они су симбол тог француско-српског пријатељства, које је увек постојало у једном делу француског народа. Више од 95 одсто донатора су Французи.
БОГАТИ СТВАРАЈУ КАТАСТРОФЕ
* ЖИВИМО у свету са све више ратова, миграната и хуманитарних катастрофа, где институције попут ваше нарочито долазе до изражаја.
– Нажалост, свет је на глобалном нивоу све богатији и напреднији, а с друге стране, колико год то парадоксално звучало, има све више катастрофа и проблема. Хуманитарне организације никада нису биле потребније него сада. Важно је да постоји солидарност међу људима. Сведоци смо да, када у Француској буду објављени чланци у новинама о томе да се нешто хуманитарно неприхватљиво и недопустиво дешава на КиМ, усред Европе, у Србији, одмах дође до пораста броја позива, мејлова, писама, донациј
