Прочитај ми чланак

АНБ – испостава западних агентура за лов на српске и руске „шпијуне“ и контролу…

0

„Технократска ера (као последња, закључна фаза историје – М.Г.) „…условљава постепени долазак једног друштва које ће све више бити контролисано и усмјеравано…увођењем најмодерније технике којом се може утицати на понашање народа и којом се друштво може потпуно надгледати и контролисати…биће могуће вршити готово сталан надзор над сваким појединачним грађанином…“ (Збигњев Бжежински (Zbigniew Kazimierz Brzezinski), 1928 – 2017,пољско – амерички политиколог и геостратег; дневни лист „Дан“,13.фебруар 2005.) „Фебруара 1981.године, Вилијам Кејси (William J.Casey, 1913-1987), одговарајући на питање, тек изабраног предсједника САД Роналда Регана, шта сматра својим главним циљем на мјесту директора директора CIA-е, казао је: - Знаћемо да је наш програм дезинформација успјешан када све у шта америчка јавност вјерује буде неистинито?!“ (Часопис „Печат“, број 510/2018) „Западни идеал: Црна Гора као невладина организација!“ „Откад је Црна Гора приступила NАТО-у, западни шпијуни су истакнути појединци" (Милан Гајовић)

Према наводима медија, од 28. октобра 2022.године, током контролног саслушања на сједници скупштинског Одбора за безбједност и одбрану, Саво Кентера, недавно смијењени директор Агенције за националну безбједност (АНБ), открио је да је још, као предсједник НВО „Атлански савез Црнe Горe“ (Atlantic Council of Montenegro), (oд 2008.године) (неовлашћено и противзаконито) имао приступ тајним подацима Агенције. То значи и прије него што је именован на ту руководећу функцију. Медији су саопштили и да је Кентера, на сједници Одбора, признао да његова НВО ради за CIА-у.

Ако су ови наводи тачни, руководиоци и/или службеници Агенције који су Кентери омогућили незаконити и неовлашћени увид у документе, означене одређеним степеном тајности у складу са Законом о тајности података, као и он сам починили су кривично дјело Неовлашћено прикупљање и коришћење личних података, из члана 176 Кривичног законика (КЗ) ставови 1,2 и 4. Те одредбе гласе:

„(1)Ко податке о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона неовлашћено прибави, саопшти другом или употријеби у сврху за коју нијесу намијењени, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2)Казном из става 1 овог члана казниће се и ко противно закону прикупља податке о личности грађана или тако прикупљене податке користи.

…(4)Ако дјело из става 1…овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од три мјесеца до три године.“

У члану 16 (Евидентирање, коришћење и чување података) ставови 1 и 2 Закона о АНБ прописано је:

„Агенција успоставља и води регистре и збирке личних и других података које прикупи у вршењу послова из своје надлежности, као и докумената о тим подацима и организује њихово коришћење и чување.

Регистри и збирке података из става 1 овог члана представљају тајне податке, чији се степен тајности одређује у складу са законом којим се уређује тајност података…“

О тим тајним подацима Агенција извјештава државне органе (таксативно су набројани у Закону), у складу са њиховом надлежношћу, а уколико постоји основа сумње на кривично дјело које се гони по службеној дужности, Агенција извјештава полицију и надлежно државно тужилаштво.

У складу са чланом 18 Закона, Агенција може тајне податке ставити на увид и грађанима, али само онима на које се ти подаци односе.

Закључујемо, незаконито стављање на увид тајних докумената Саву Кентери представља и драстично кршење Уставом зајемчених права и слобода грађана.

Наведено додатно потврђује да је Црна Гора колонија, а не независна држава.

АНБ, годинама, није поступала у складу са уставном и законском надлежношћу да штити Уставом утврђени поредак и безбједносне интересе Црне Горе, као и Уставом зајемчена људска права и слободе, већ је била, и још увијек је, политичка тајна полиција ДПС-а и њених сателита, као и испостава западних тајних служби (прије свега, CIA-е).

Такав карактер АНБ-а узроковао је нелегално поступање њених руководилаца и службеника. Медији су годинама обавјештавали јавност о незаконитој примјени мјера надзора (праћењу и прислушкивању грађана), углавном политичких противника шефа владајуће партије и вишегодишњег предсједника државе и премијера.

Такође, постоје чињенично утемељени разлози за сумњу и да су, противно Уставу и закону, прикупљани и коришћени подаци о лицима (политички досијеи). Другим ријечима, умјесто заштите слобода и права грађана, Агенција је постала фактор угрожавања личне безбједности честитих и патриотски опредијељених грађана.

Према наводима медија, „…нереформисана АНБ…је деценијама служила као послуга једној од најорганизованијих криминалних група у Европи…“ Јавно су изношени бројни подаци и о „дружењу“ њених функционера и службеника са припадницима подземља.

Зато поново наглашавам неопходност да Скупштина, која је надлежна за вршење надзора над безбједносним службама (члан 81 став 1 тачка 10 Устава) неодложно формира експертску групу, састављену од правних и безбједносних стручњака, са овлашћењима да детаљно испита законитост рада Агенције, те да предложи начелни садржај новог закона о АНБ или измјена и допуна постојећег. Тако би се створили предуслови да Агенција врши своју функцију као државни, а не партијски орган. Извјештај експертске групе послужио би и за подношење кривичних пријава против, пензионисаних и активних, руководилаца и службеника Агенције, чијим су незаконитим поступањем остварени елементи бића кривичних дјела.

Чланом 18 Закона о АНБ прешироко је нормирано дискреционо право Агенције да не поступи по захтјеву грађанина да добије  обавјештење да ли се о њему води (политички)  досије и за увид у досије. Зато је неопходно Агенцију законски обавезати на дужност доношења образложеног решења о одбијању захтјева грађанина, те прописати да је такво решење подложно судској контроли законитости у управном спору.

Законом је неопходно прописати и да је Агенција дужна да Управном суду Црне Горе, поводом конкретног управног спора, достави све податке о разлозима одбијања захтјева грађанина, уз обавезу судија да поштују обавезу чувања тајности. То би помогло да Суд донесе чињенично и правно утемељену пресуду, те да се, на тај начин, ефикасније заштите Уставом зајемчена права и слободе грађана.

Саво Кентера је дугогодишњи предсједник Атланског савеза Црне Горе (у даљем тексту: Савез), који је основан 2006.године, као „institucija koja se bavi promocijom euro-atlanskih vrijednosti i medjunarodne bezbjednosti“?! У ствари, Атлански савез је радно тијело NАТО пакта, па је умјесно закључити да су омогућавање увида Кентери у тајне податке АНБ-а наредиле западне тајне службе и тај пакт.

Савез је, 2018.године, успоставио „Digitalni forenzični centar“ (DFC) „sa osnovnim ciljem borbe protiv lažnih vijesti i dezinformacija koje teže destabilizaciji političkog regiona…“

У документу DFC-a, „Uloga Rusije na Balkanu: SLUČAJ CRNE GORE“, из 2021.године, наведено је:

„…Rusija u kontinuitetu podstiče tenzije između različitih zajednica, radi jačanja nacionalističkih i desnih pokreta i remeti lokalni medijski ekosistem i novinarstvo…Paralelno sa tim, radi se na njegovanju veza sa desničarskim i konzervativnim partijama, poput Demokratskog fronta u Crnoj Gori i pronalaženju zajedničkog jezika sa krajnje desničarskim nacionalističkim grupama…stalni pokušaj njene destabilizacije (Црне Горе – М.Г.) jasan je znak da Rusija nije odustala od svojih aspiracija u regionu Zapadnog Balkana…Kombinacija dezinformacionih kampanja, medijskih narativa, sajber napada, kontinuirana upotreba RPC i SPC kao alatki meke moći Kremlja i podrška ultradesničarskim proruskim konzervativnim partijama predstavlja obilježje ruskog negativnog uticaja u Crnoj Gori…u okviru njega (руског пројекта меке моћи – М.Г.) nema mjesta za crnogorski identitet, kulturu i istoriju…

Po uzoru na rusku meku moć, Srbija se otvoreno miješa u unutrašnja pitanja Crne Gore…Najdirektniji eksponent stranog rusko-srpskog djelovanja u političkom djelovanje Crne Gore je Demokratski front…čiji pojedini konstituenti nastupaju sa otvoreno nacionalističkih, prosrpskih i proruskih pozicija…Uticaj Kremlja preko Pravoslavne crkve i podrška političkim partijama bliskih crkvi radi ostvarivanja interesa Rusije na ovom području, prevazilazi meku moć i može imati pogubne posledice, što se vidi u ulozi RPC u podršci ruskoj agresiji na Ukrajinu…Srbija…baza za širenje ruskog subverzivnog uticaja…maligni uticaj Rusije i Srbije…“

И у документу Савеза „Bezbjednosni izvještaj za Zapadni Balkan, septembar 2022.“, каже се: „…Rusija svoje susjede vidi kao vazale – vazale kontroliše, a neprijatelje politički i vojno zastrašuje…Srbija… se… svrstala na stranu ubilačke i agresivne ruske politike…uslijedi (će) produbljavanje ideološke podijeljenosti i društvenih antagonizama koje će Rusija putem svojih eksponenata u Crnoj Gori pokušati da iskoristi…“

Закључујемо, наведени документи, циљано и злонамјерно, Русији,  Србији и њиховим „експонентима“ у Црној Гори и уопште на „Западном Балкану“ приписују све оне субверзивне активности које према овом подручју примјењује Запад, у складу са „операцијом под лажном заставом“ (False Flag Operation).  То су и својеврсни водичи (који се постојано реализују), односно упутства за лов на српске и руске „шпијуне“ (кривичним прогоном и/или протјеривањем), те за незакониту забрану уласка и боравка српским и руским патриотским интелектуалцима и политичарима, у циљу сузбијања „малигног утицаја“ Србије и Русије у Црној Гори?!  

 Црногорска власт и АНБ су средства глобалиста, чији је циљ и  „производња пристанка“ на добровољну десуверенизацију појединих држава ради остваривања планетарне превласти. „Производњом пристанка“ грађана, заснованој на идеологији неолиберализма као политичкој религији, држава (друштво) се преусмјерава од „државе релативне социјалне правде ка држави (колонији – М.Г.) хроничне неједнакости“, у складу са принципом „социјалног минимализма“. То подразумијева државу која не омета, тобоже, савршени, „праведни“, „гвоздени закон тржишта“ и у којој је законодавство прилагођено интересима најбогатијих, док је заштита права радника и социјално угрожених грађана сведена на минимум. На тај начин, јаз између богатих и сиромашних грађана и држава драматично повећава, а друштвено богатство се извлачи и преноси на Запад.

Комбинујући јавне и тајне методе дјеловања, глобалисти се нелегално мијешају у суверену зону других држава преко различитих политичко – дипломатских, економских и пропагандних канала. Главни циљеви су: „прање мозга“ грађана како би бирали „пожељну“ власт; производња лажних вијести и афера против непожељних; промоција тзв. политичког хомосексуализма ради разарања породичног морала и колективног националног духа у циљу смањења броја становника; кривотворење туђе националне прошлости; богоборство усмјерено, прије свега, против православља…За њихово остваривање обезбјеђује се огроман новац неолибералним „изабраним политичким групама“, односно „независним“, „невладиним“, сорошоидним организацијама, политичким партијама и удружењима грађана, а при томе се сакрива да је то новац, прије свега власти САД и CIA-е.

И послије распада СССР-а, западни мегакапиталисти (владари из сјенке, Орвелов „Велики Брат“) воде непрекидни, агресивни, хибридни, мрежноцентрични рат ради „стезања омче око континенталне масе Русије“. Ова држава је на удару Запада, јер је главни глобални бранич људских, породичних, православних (хришћанских) националних и државотворних вриједности од свеопште неолибералне дехуманизације.

Планетарна супериорност Запада покушава се остварити и тзв. „операцијама под лажном заставом (False Flag Operation)“. То су медијски подржане операције, чији се субверзивни циљеви и средства приписују њима непријатељској страни. Циљ је придобијање сопствене јавности, као и јавности нападнуте државе, за „адекватан“ одговор, односно за претварање акта агресије у „хуманитарну“ интервенцију, те оправдавање нелегалних операција и делегитимизовање (обезљуђивање) непријатеља.

НВО и „независни“ глобалистички медији (као и локални медији које финансирају, ради „удаљавања вијести од истине“) и тајне службе су главна средства за мијењање друштвених прилика и, за њих неподобне, власти и за успостављање свеобухватне контроле и наметања западног система „вриједности“. Веома важно је успостављање контроле над тајним службама нападнуте државе.

Мора се имати у виду да је Запад главни спонзор исламског и албанског интегрализма на Балкану и цијепања српског етничког простора, те угрожавања територијалне цјеловитости  Црне Горе и Србије. Циљеви Запада су и спречавање Срба да (као „мали Руси“ који „желе да поремете односе Црне Горе са Западом“) обављају најважније руководеће државне функције, како би се, између осталог, Русија трајно спријечила да има било какав утицај на јавну политику у Црној Гори.

Ради остваривања тих циљева, монструозном агресијом на СРЈ (Србију и Црну Гору), NАТО пакт је, као злочиначка, агресивна и највећа планетарна терористичка организација (САД, В. Британије и ЕУ), извршио још један геноцид над српским народом и причинио немјерљиву еколошку и материјалну штету.

Више пута сам истицао да су српство, православље и љубав према Русији природна станишта црногорства и главни фактори очувања црногорског идентитета и територијалне цјеловитости државе Црне Горе. Русија ниједној држави, према пространству и броју становника, кроз вјекове, није помагала колико Црној Гори. Ова помоћ се односила на финансирање опремања и модернизације војске; подизање општег образовног нивоа; градњу манастира и јавних објеката; финансирање државног буџета…

Домаћим марионетама вјековних, нама непријатељских англосаксонских и њемачких власти, смета „српски свијет“. А шта је „српски свијет“? То је систем вриједности (светосавље, видовдански (косовски) завјет, русољубље…) и подразумијева духовно, културно и језичко јединство Срба, Црногораца и других грађана који говоре српским језиком на Балкану и у читавом свијету, те мирољубиви, демократски и цивилизовани раст кохезије и степена интегративности свеукупног српског етно – културног, језичког и државног простора. Стварање овог националног свијета, превасходно као система вриједности и њихове заштите и унапређења, примјерена је и другим народима и универзална је појава.

Црна Гора је потребна Западу само као антисрпска, антиправославна и антируска банана држава, те као нарконтранзитна дестинација CIA-е и NАТО пакта. Још једном подсјећам да међународни шверц дувана (поготово кад су произвођачи тог дувана америчке компаније) и наркотика није могућ, ако то не дозволе и контролишу америчке тајне службе (CIA, прије свега) и NАТО пакт који, на тај начин, „пуне“ своје тајне, паралелне, „црне“ фондове ради финансирања субверзивних операција по планети ради свргавања њима противних и непокорних шефова држава и влада, државника и политичара.

Од 1997.године, па до дана данашњег, црногорске марионетске власти се беспоговорно сврставају на страну Запада и воде погубну антисрпску, антиправославну, антируску, а тиме и антицрногорску политику. Црном Гором управљају америчке амбасадорке, уз асистенцију британских колегиница.

Срби и Црногорци који говорите српским језиком, освијестимо се! Вријеме истиче!