Pročitaj mi članak"Najneizdrživija šteta je ostanak bez 17 procenata teritorije. Ja nisam iz priče: 'Kosovo je srce Srbije', ali je to teritorija koja ima nešto. Prema podacima Svetske banke ima dostupnih nalazišta ruda u vrednosti od nekoliko stotina milijardi evra. Ima 51 odsto deo zemljišta koje pripada državi Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, građanima Srbije, Srbima i Albancima, društvenim i državnim preduzećima... Kada biste to pretvorili u novac, to vredi stotine i stotine milijardi evra", izjavio je u Novom danu politički analitičar Cvijetin Milivojević.
Говорећи о одуговлачењу приликом формирања Владе Србије, он је подсетио на једно од обећања председника Србије Александра Вучића да ће се повући са места председника странке након избора нове Владе Србије.
„Ако се Влада формира до 1. новембра, други део његовог обећања би тебао да буде извршен. Рекао је: ‘Када формирамо Владу, иде Изборна скупштина СНС-а, и ја коначно одлазим одлазим са места председника’. И ја верујем у то“, рекао је уз осмех Миливојевић.
Додаје да је приметно да ни јавност ни опозиција не пожурује Вучића да формира Владу Србије. Не искључују да ће се током пролећа следеће године расписати ванредни парламентарни избори.
Говорећи о рату у Украјини, каже да он делује и на унутрашње политичке прилике у нашој земљи, као и на спољну политику наше државе.
Много шта се огољује. Русија је по мишљењу Запада извршила агресију на независну Украјину
, као што је 27 НАТО земаља извршило агресију на Србију. Прво је анектирала Крим, па ове четири области, а САД и група земаља НАТО-а су отеле Косово. Нису се Албанци отцепили. Тамо је де факто ушао окупатор, НАТО окупатор, одвојио Косово од Србије и рекао: ‘То више није Србија’“, рекао је он.
Подсетио је и да се, исто као и приликом бомбардовања 1999. године, гађају далеководи, да велики региони остају без струје и да се обе стране међусобно оптужују за тероризам.
„Ствари се померају на фронту, и потпуно се лицимерје разобличује. И у тој игри, са становишта Србије, Србија добија неке нове могућности. Овог пута може да указује на свом примеру. То више није ‘суи генерис’, оно што су Американци рекли: ‘Косово је суи генерис’, све што важи у међународном праву, ту не важи, јер ми кажемо – ‘суи генерис’. Јел то право? Па, није право“, казао је Миливојевић.
Говорећи о нон пејперу за решавање проблема Косова који су поднели Француска и Немачка, рекао је да се од наше земље „очекује да одсече себи ногу“.
„Косово вреди стотине и стотине милијарди евра“
„У оном нон пејперу има нешто ново. Уз све оно, стоји и да се од Србије очекује да одсече себи ногу, дакле, да се одрекне 17 одсто територије. А подсећам, ниједна земља Европске уније се није одрекла ни метра своје територије, Хрвати су одбранили неколико километра квадратних ваздуха око Пирана. Али, први пут је из ЕУ, стигла, од двојице најјачих лидера, и нека понуда, да ћемо добити убрзане интеграције. То је нешто ново, и то до сада нисмо чули. Има то везе са овим што се дешава у Украјини“, каже Миливојевић.
Он је навео да медији у нашој земљи најчешће помињу поновно увођење виза за путовање грађана ван земље, као и одлазак немачких инвеститора из Србије.
На питање зашто доводи у везу увођење санкција и одрицање од територије, одговара: „Најнеиздрживија штета је останак без 17 процената територије. Ја нисам из приче: ‘Косово је срце Србије’, али је то територија која има нешто. Према подацима Светске банке има доступних налазишта руда у вредности од неколико стотина милијарди евра. Има 51 одсто део земљишта које припада држави Србији, Српској православној цркви, грађанима Србије, Србима и Албанцима, друштвеним и државним предузећима итд. Када бисте то претворили у новац, то вреди стотине и стотине милијарди евра“, истакао је он.
Говорећи о немачким инвестицијама, он је подсетио да су они дошли у Србију јер „у Немачкој нико не би радио за те паре“. Такође, навео је и да се ради пре свега о фабрикама у којима се „размотавају каблови“, уз навођење да постоји неколико „часних изузетака“.
„И дошли су из другог разлога, јер је Србија последња оаза у Европи која уз то нуди и државне субвенциије за те фирме које дођу овде. Зар верујете да ће размотавачи каблова изаћи из Србије да би казнуили Србију? И шта би та казна била у односу на то да изгубимо Косово“, запитао је гост Н1.
Он је коментаришући изјаву опозиционог лидера Драгана Ђиласа да се залаже за увођење санкција Русији и за непризнавање Косова у УН, рекао: „Нема очувања Косова у Србији, без руског гласа у Савету безбедности“.
Миливојевић сматра да увођење санкција Русији, „не би било просто увођење санкција“.
„Увођењем санкција стајете на другу страну рата. Ако је Србија војно неутрална, она не сме да стране ни на страну Руса, ни на страну НАТО-а. Увођење санкција је директно улажење у рат, јер је НАТО такође у рату у Украјини. Дакле, ми се сврставамо директно на једну страну… Осамдесет и нешто посто грађана Србије је против увођења санкција Русији, јер знају да увођењем санкција остајемо без Косова. Више од 80 одсто грађана је против уласка у Европску унију, ако је услов за то одустајање од Косова. А ако није, две трећине су за улазак у Европску унију“, подвукао је Миливојевић.
Нагласио је да због изузетно скромних надлежности које су предвиђене Уставом, „Аександар Вучић не може да доноси круцијалне одлуке у вези са Косовом“. О томе, додаје, може да на предлог Владе Србије расправља парламент.
„Па пошто је реч о идентитетском питању, докле је Србија, то иде на референдум. О томе само грађани могу да донесу одлуку“, подвлачи саговорник Н1.
Указује и да би одлука о Косову имала далекосежне последице.
„То није питање да ли ћемо потписати споразум са Русима или Американција о сарадњи, него је реч – докле је Србија? Такве одлуке не може да донесе Вучић. И он нема право. Зато и кажем да би то био покушај државног удара. Реч је о томе да неко покушава да преуми не обичну политичку вољу грађана, него оно што је идентитет државе Србије. А идентитет државе Србије је следећи: ‘Србија од Хоргоша до Драгаша. Тако пише у Уставу, и на тој платформи су сви побеђивали на изборима од деведесете“, рекао је Миливојевић.
На питање да ли би се однос променио уколико би Европска унија понудала финансијску помоћ у замену на признање Косова, он одговара контрапитањем: „Да ли је то више пара него што имамо ако Косово остане у Србији“?
„Знамо јако добро колико вреде материјална богатства на Косову. А колико вреди голуб на грани, ми то не знамо“, казао је Миливојевић и додаје да „ако Вучић има мало куражи, он неће тај папир (нон пејпер које су понудиле Немачка и Француска) ни да гледа“.
Поручује да „будућност Украјине и Косова не зависе ни од Шолца ни од Макрона, ни од Британаца, него зависи искључиво и једино од Вашингтона и од Москве“.
„Ако се жели Србија заиста у Европској унији, ако се жели Србија на страни Запада, макар и симболично, онда се Србији морају понудити услови који личе на компромис. Компромис треба да победи нечију убеђеност да је победио и реалност да је нешто изгубио“, закључио је Миливојевић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 10, 2022
