Прочитај ми чланакОд става да проглашење бојкота избора у септембру може да делује неуверљиво и за најтврђе присталице опозиције, преко мишљења да би опозиција одлагањем одлуке прекршила још једно обећање и разочарала бираче, па до становишта да је та полемика још једна удица власти која служи да разједини опозицију, крећу се аргументи саговорника Данаса по једном питању – који је најбољи тајминг за доношење одлуке да се не изађе на изборе.
Према виђењу политичког аналитичара и народног посланика Ђорђа Вукадиновића, који је у начелу против бојкота, много је боље да опозиција званично прогласи бојкот по расписивању избора, него седам месеци пре њиховог одржавања.
Он објашњава да уколико опозиција прогласи бојкот у септембру месецу, стиче се утисак да се заправо тражи алиби за неизлазак на изборе. Такав потез делује, описује Вукадиновић, као „прерано бацање копља у трње“.
– Зато би било много логичније званично објавити бојкот тек када буду расписани избори. Са друге стране, прогласити бојкот осам месеци пре избора, може да делује неуверљиво, чак и за оне најтврђе присталице опозиције, које увек прихватају оно што им лидери кажу – сматра Вукадиновић.
Он каже да је погрешно одмах на почетку истурити питање бојкота, јер је према његовом мишљењу бојкот нешто до чега треба да се евентуално дође ако се испостави да су изборни услови „неподношљиви“.
– Када се полази од бојкота, онда евентуални излазак делује као капитулација. Ја сматрам да на изборе треба изаћи, не због тога што су услови добри, већ због тога што рачунам на ситуацију „Давида против Голијата“, што понекад може да резултира и неочекиваним исходом – указује Вукадиновић и додаје да разлози за неизлазак на изборе свакако постоје.
Упитан да ли има времена и простора да се изборни услови побољшају, Вукадиновић одговара да по том питању није превелики оптимиста, али да мисли да ће бити одређених помака, који нису безначајни.
Политиколог Бобан Стојановић није сагласан са претходним саговорником нашег листа. Он подсећа да опозиција већ месецима прича о неким роковима, које често сама крши и помера. Због тога, закључује Стојановић, најаву да ће одлуку о бојкоту донети у септембру не смеју да погазе.
– Тај рок не смеју да померају како не би разочарали јавност и њихове присталице, тиме што би опет прекршили дату реч. Њихово бирачко тело је изузетно сензибилно када су у питању такве ствари. Са друге стране, прилично је касно да се уђе у кампању за бојкот 45 или 60 дана пред изборни дан – образлаже Стојановић.
Према његовом утиску, у овом моменту опозиција се већ налази у својеврсној „преткампањи“ за неизлазак на изборе, јер је у јавности у приличној мери разговара о тој опцији. Због тога, Стојановић сматра да би опозиција почетком, средином или крајем септембра већ требала да крене у кампању, пре свега са циљем да што више људи у Србији сазна да се избори бојкотују.
– Они би на тај начин требало да објасне због чега се избори бојкотују, да кажу људима зашто је важно да изборног дана остану код куће, као и који су планови за касније. Када избори буду расписани, за тако нешто је изузетно касно, како временски, тако и у погледу ресурса – истиче Стојановић.
Он указује да би можда било паметно да Савез за Србију прогласи бојкот избора у септембру, а да онда остави рок другим опозиционим актерима да се придруже заједничкој кампањи бојкота.
– У супротном, мислим да би се до фебруара следеће године сви у опозицији међусобно посвађали. Упитно је да ли они могу да издрже у полемици „бојкот или избори“ још неколико месеци. Плашим се да тим међусобним убеђивањима која је опција боља, код људи могу да створе погрешну слику разједињености. Много би било боље да се седам месеци пре избора шаље јасна порука из којих разлога се не излази на изборе – наглашава Стојановић.
Он је уверен да седам месеци јединствене кампање може да донесе много већи утицај на бираче, него у 45 дана формалне изборне кампање, у условима у којима опозиционе странке немају медије и ресурсе. Стојановић не види разлог због чега би опозиција требала да чека фебруар следеће године да се нешто промени, јер и када би Вучић прихватио све њихове захтеве и ослободио медије у том периоду, 45 дана је премало времена да се било шта промени.
Према виђењу политиколога Цвијетина Миливојевића, полемика око тога када треба прогласити бојкот избора је само још једна узица коју режим баца, како би се опозиционе странке око тога међусобно „крвиле“. Он ипак сматра да је суштинско питање да ли опозиција, или барем потписници Споразума са народом, може да буде начисто са собом да ли је прихватање 42 захтева компромис, оптимум или минимум који је неопходно да власт испуни.
– Опозиција треба да се сложи око тога шта је „минимум минимума“ који је довољан да изађу на изборе, а не само када ће рећи да улазе у бојкот. Није спорно да ће неке опозиционе странке изаћи на изборе, и ако у овом тренутку не чине такозвану „омиљену опозицију Александра Вучића“. Неким странкама заправо одговара да на изборе изађе што мање партија опозиције, јер оне у томе виде своју шансу – подсећа Миливојевић.
Према његовом мишљењу, тај „минимум минимума“ услова за излазак на изборе требао би да буде да најмање три месеца пре изласка на биралишта, две кључне телевизије на основу којих грађани доносе одлуку да ли ће изаћи на изборе и за кога ће гласати, морају да буду или ослобођене или приведене „познанију права“.
– Ту мислим пре свега на јавни медијски сервис и на најгледанију телевизију са националном фреквенцијом (РТС и Пинк). А приче о ингеренцијама РЕМ-а, новим људима у РИК-у и Агенцији за борбу против корупције… ма дајте молим вас. У та тела су, на жалост, одувек бирани партијски људи, који су или формално били чланови странке, или су били блиски појединим партијама. Ипак, у неким другим временима, ти људи су се достојанствено понашали – каже Миливојевић.
Подсетимо, Јанко Веселиновић, председник Покрета за преокрет и један од лидера Савеза за Србију, након састанка представника опозиције одржаног петог августа у општини Стари град, рекао да ће одлука о бојкоту бити донета до половине септембра, уколико власт не прихвати захтеве опозиције.
Са друге стране, председник Нове странке Зоран Живковић изнео је мишљење да бојкот избора није циљ сам по себи, већ да би требало да буде средство опозиције за остваривање нормалних изборних услова. Он је поручио да би одлуку о бојкоту требало донети онда када избори буду расписани, а да би до тада требала да траје борба за изборне услове.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
