Постоји списак услова које Србија треба да испуни до јуна 2013. године –  када ће се одржати Министарско саветовање ЕУ које ће, како се претпоставља, препоручити Србију за добијање датума о почетку преговора са ЕУ. Међу условима који су најзначајнији и најтежи за Србију, идвајају се два: потпуна примена Споразума о интегрисаном управљању границама између Србије и Косова и укидање такозваних паралелних институција Републике Србије на Космету.

Уместо институција српске државе треба да се створи тзв “Заједница српских општина” као модел локалне самоуправе која ће функционисати под окриљем “Републике Косово”. По плану Мартија Ахтисарија, по коме је и текао преговарачки процес Београда и Приштине под патронатом ЕУ, у надлежност локалне власти требало је да уђе образовање, здравствена заштита, социјална заштита, култура и медији. Правосудни систем, полиција и порези – предмет су оштре политичке борбе.

Од Србије се захтева оставка 300 полицајаца са севера покрајине, који добијају плату од МУП-а Србије, при чему њихова оставка подразумева њихов одлазак из покрајине заједно са породицама (чак и у случају да су они рођени и без прекида живели на Космету). Такође се захтева расформирање Цивилне заштите на северу покрајине. Ради ефикаснијег застрашивања Срба, Приштина је најавила процесуирање Срба који су учествовали у “косовском рату” против Албанаца, упркос чињеници да север покрајине још није интегрисан у састав власти у Приштини. По незваничним изворима, Приштина је већ припремила преко 1 000 оптужница против Срба.

Главна препрека остају српске државне институције на северу покрајине. Оне треба да буду ликвидиране до спровођења косовских избора, који су планирани за јесен. Тема српских државних институција на северу покрајине – тема су пете рунде преговора српског премијера Ивице Дачића и “косовског премијера” Хашима Тачија (19-20. фебруара 2013). Тачијев саветник Беким Чољаки приметио је да ће управо ова рунда бити најтежа, трајаће два дана и “личиће на маратон” а “главна питања ће бити успостављање владавине права на северу, односно распуштање илегалних српских структура у сектору безбедности”.[1]

Ангела Меркел је у августу 2011. године јасно ставила до знања да уколико Србија жели да добије статус кандидата у ЕУ она мора да распусти постојеће паралелне институције. Са своје стране САД су поводом севера покрајине појачале притисак на Србију, затраживши решавање проблема српских паралелних структура у најкраћем року, пошто су САД “заинтересоване да у овој години затворе проблем севера”.[2]

Гостујући на српској “ТВ Прва”, председник Србије Томислав Николић изјавио је 15 01. 2013. године да у складу са Резолуцијом Скупштине Србије о Косову и Метохији “такозване паралелне институције престају да постоје, а стварају се косовске институције којима ће управљати Срби”.[3] 

Премијер Србије Ивица Дачић је касније појаснио да “Србија неће укинути своје институције на Космету без међународно гарантованог договора шта ће их заменити. У преговорима – објаснио је премијер – покушавамо да дефинишемо аутономију Срба са Космета. То је за нас аутономија у аутономији. Тражимо формирање заједнице српских општина са јасним надлежностима – образовање, просвета, правосуђе у првом и другом степену, полиција која ће имати односе са властима у Приштини, али и са Београдом”; за нас је апсолутно неприхватљиво да Срби треба да се без икаквих икаквих својих институција укључе у приштинске институције”.[4]

Ознаке: ЕУ, Ивица Дачић, издаја србије, интереси, Космет, преговори, Србија