Прочитај ми чланак
(Факти)
САД су Хрватској 1993. године запретиле санкцијама уколико бх. Хрвати не прекину хрватско-бошњачки рат и уместо тога се заједно са Бошњацима не окрену против Срба, стоји у недавно декласификованом документу CIA.
На састанку директора вашингтонске администрације одржаном 2. августа 1993. године расправљано је о извештајима да хрватске и српске снаге све чешће дејствују заједно против Муслимана.
„Најзначајније питање расправљано на овом састанку је разматрање одлуке да ли увести санкције Хрватској и на тај начин је натерати да обустави сарадњу са Србима у централној Босни и настави сарадњу са Муслиманима“, стоји у записнику са седнице. Истакнуто је да су директори били подељени по овом питању, јер је део желео ефикасно увођење брзих мултилатералних санкција, док је део упозоравао да би санкције угрозиле споразум у Женеви у вези са муслиманским избеглицама у Хрватској.
„Ова забринутост је узета у обзир, али заговорници санкција су однели победу. Донета је одлука да се одмах крене са значајним економским санкцијама и да се пошаље демарш у Загреб“, стоји у документу.
Иако смо детаљно прочитали више од 70 одсто свих материјала, нисмо нашли ниједан суштински документ који би се односио на хрватско-бошњачки сукоб, као ни документе о чињеницама које су претходиле стварању Федерације. Веома је могуће да би откривање таквих докумената указало на везу између америчког односа према „Олуји“ и спремности Хрватске да иде у савез са Бошњацима.
Објављено је доста докумената који говоре о санкцијама против Хрватске, војној сарадњи Хрватске и БиХ, америчкој економској помоћи Федерацији, нетрпељивости између Бошњака и Хрвата, етничком чишњењу које су починили и Хрвати и Бошњаци, те о намери да Федерацију искористе против Срба. Занимљив је документ да је Туђман у новембру, скоро годину након формирања ФБиХ, инсистирао на стварању заједничке хрватско-бошњачке армије, као гаранцији да Бошњаци неће раскинути федерацију и окренути се против бх. Хрвата.
Само мјесец дана пре стварања Федерације, у Вашингтону се разговарало о санкцијама против Хрватске. Према записнику са седнице директора од 14. фебруара 1994. Леон Фурт, саветник за безбедност Ала Гора, потпредседника САД, говори да би санкције против Хрватске требало да буду у што блажој форми.
„Фурт је истакао да треба размотрити и читав спектар санкција које би могле бити имплементиране против Хрватске. Сенди Бергер (Клинтонов саветник за безбедност) је замолио Фурта да напише меморандум о мерама које би се могле предузети против Хрватске“, стоји у документу.
Скоро годину касније, у документу од 17. новембра, у Вашингтону се разматра како поспешити дотурање тешког оружја Бошњацима. Истакнуто је да је Хрватска колебљива у допуштању проласка тешког оружја за Бошњаке кроз њену територију, јер страхују да би се Бошњаци могли окренути против Хрвата.
„Хрватска ће и даље бити колебљива да дозволи достављање тешког оружја у БиХ ако не буде напретка у имплементацији договора о муслиманско-хрватској федерацији, а посебно у делу о стварању заједничке муслиманско-хрватске војске“, наведено је у документу.
Документ од 26. јула до детаља описује стање у Федерацији, као и мере економске помоћи оживљавању привреде и поправљању инфраструктуре. Упозорили су да, осим највишег руководства Хрвата и Бошњака, на терену и даље постоји јак анимозитет, због чега изражавају забринутост може ли Федерација преживети.
„Опстанак ФБиХ је кључ у очувању муслиманско-хрватске сарадње и тиме је гаранција за трајни мир који би сачувао БиХ као јединствену државу која би повезала Федерацију са српским заједницама“, наведено је.
У документима у лето 1995. јасно се види да анимозитети и неповерење међу Бошњацима и Хрватима није нестало те да је једино што их држи на окупу рат против Срба.
Туђман под притиском „Херцеговачког лобија“
Фрањо Туђман, хрватски председник, је под константним притиском „херцеговачког лобија“, стоји у извјештају CIA од 1. јула 1993. године.
Како је наведено, ради се о неформалној групи тврдолинијаша из западне Херцеговине, чији утицај над Туђманом и над ХДЗ-ом стално расте.
„Хрватски министар одбране Гојко Шушак и други Херцеговци држе кључне позиције у Влади и парламенту и имају директан приступ Туђману. Они се залажу за територијалну експанзију Хрватске ка Херцеговини, уз употребу војне силе, ако је потребно“, истакнуто је у документу.
Хрвати у Хрватској против припајања
Грађани Хрватске нису загрејани за идеју прикључења делова БиХ Хрватској, наводи CIA.
„Различити извештаји указују да Хрвати не желе прикључење муслиманске територије Хрватској, него би радије видели релативно етнички хомогену територију. Могли би чак бити против прикључења хрватског дела БиХ, с обзиром на то да је у Хрватској уврежено мишљење да је то економски и културно заостала средина“, стоји у извештају.
