Прочитај ми чланак

Амбасада Русије у Београду указала Хилу чиме су све САД унесрећивале Србију

0

СА ЈОШ једном серијом русофобних изјава америчког амбасадора у Београду К. Хила, које не издржавају критику, упознали смо се у његовом интервјуу српској ТВ каналу Н1 23. августа 2022. године.

Међу изјавама које су у супротности са здравим разумом (њихову неистинитост смо више пута поткрепили чињеницама), по својој апсурдности најупечатљивији је арогантно дрски захтев амбасадора да се предочи „доказ о пријатељству” између Русије и Србије.

Према речима К. Хила, сарадња са нашом земљом не одговара интересима Београда.

Зашто Американац сматра да има право да захтева неку врсту доказа о темама које немају везе са Вашингтоном?

Колико Србија може да буде понижавана?

Јасно је да су западњачке фантазије о сопственој ексклузивности у срцу овог приступа.

А шта, господине Хил, одговара интересима Београда, од онога по чему су се САД овде „прославиле”?

Можда оружана агресија НАТО-а на Југославију 1999. године, која је резултирала смрћу неколико хиљада цивила у земљи и уништењем њене инфраструктуре и индустрије?

Засејаност земље осиромашеним уранијумом, са осуђивањем генерација Срба на страдања?

Или насилно одвајање од Србије покрајине Косово и Метохија, са заобилажењем Резолуције 1244 СБ УН?

Или подилажење Вашингтона и његових европских сателита сталним антисрпским испадима Приштине коју они тетоше што рађа све нове провале тензија у региону?

Или стално убеђивање руководства у Београду са циљем бесконачног одлагања нерешених питања, бременитих избијањем насиља над косовским Србима и њиховим егзодусом са Косова?

Или покушаји Запада да потчини српски народ својим хировима, да га примора да преда забораву своје темељне националне интересе, да се одрекне свог националног идентитета и изворних духовних вредности?

Или наметање сувереној Србији, како каже К. Хил, оптерећујућих санкција ЕУ, са рачуницом да ће подрити социо-економску ситуацију у земљи, вратити уназад њен одрживи развој и народ довести до осиромашења? Западњаци би у овом случају, наравно, могли да са Србијом раде шта пожеле.

Истина, Русија нема такве „доказе о пријатељству“.

Протеком времена проверено руско-српско стратешко партнерство гради се на потпуно супротним принципима истинске једнакости и међусобног поштовања.

Његов чврст темељ није само духовно јединство братских народа наших земаља, већ и добро избалансирани однос интереса и обостране користи.

Наш интерес је стабилна, развијена, просперитетна Србија, која чврсто брани своје националне интересе. Тако је види и гради председник Александар Вучић.

И још. У великој мери захваљујући сарадњи са Русијом, Београд и данас може да буде сигуран у будућност – у условима акутних криза које изазива Запад у области војне, енергетске и прехрамбене безбедности.

Уверени смо да ће тако бити и даље.

28