Pročitaj mi članak"Tiranska platforma", čijim prihvatanjem makedonski Albanci uslovljavaju podršku lideru opozicije Zoranu Zaevu je dogovorena još u januaru.
Три албанске парламентарне странке у Македонији усвојиле су почетком године заједничку платформу за преговоре о формирању македонске владе, под покровитељством албанског премијера Едија Раме, саопштила је тада Демократска унија за интеграцију.
Фото: Thinkstock
У заједничком саопштењу ДУИ, покрета Беса и коалиције Алијанса за Албанце, тражи се, између осталог, увођење албанског као службеног језика, решавање спора око имена Македонија, отварање дебате о застави, химну и грбу Македоније, као и равномерна заступљеност Албанаца у државним структурама.
Позива се и на усвајање резолуције о Собрању којом се, како се тврди, осуђује „геноцид над албанским народом у Македонији“ у периоду 1912. до 1956. године, пренела је македонска телевизија Телма.
Платформа подразумева седам главних тачака, међу којима се истиче да Албанце треба сматрати конститутивним народом Македоније.
Захтева се и употреба албанског језика на свим државним нивоима, као и да у Уставу треба да стоји да су званични језици Македоније „македонски са својим ћириличним писмом и албански са својим алфабетом“.
Албанци захтевају и дебату о застави, химни и националним симболима, „тако да они одражавају мултиетничност друштва и ентичку једнакост“.
Тражи се и усвајање резолуције у парламенту којом ће се осудити геноцид над Албанцима у Македонији, спроведен од 1912. до 1956. године, али се у том делу не помиње да треба окривити Србију за то, као што су пренели медији, а Заев потом демантовао.
Такође, Албанци траже и стварање „интегрисаног граничног управљања“ на границама са Косовом и Албанијом, што се може протумачити као покушај стварања „велике Албаније“.
Експерти су захтев за двојезичност окарактерисали као „небулозан и антиуставан предлог“, као и да је та платформа „озбиљан ударац на јединство Македоније, уништавање концепта цивилног друштва и рестаурацију националних позиција што доводи до бујања национализма“.
Питање „двојезичности“ је окарактерисано и као први корак ка федерализацији и распарчавању државе, као и да Македонија никада не би могла да буде двонационална држава, пошто у њој живе и грађани других националности.
