Прочитај ми чланак
(Нови Стандар – Игор Панарин)
За Русију су сада кључне Сирија и Украјина. Ако би Сирија била изгубљена, то би се одразило и на Кавказ и на Балкан.
Игор Николајевич Панарин, политиколог и координатор Аналитичке асоцијације секретаријата ОДКБ, говори о рађању руске „меке моћи“, стављајући акценат на комуникациони фактор Евроазијског савеза. Говорећи о успјешности тог фактора, Панарин каже:
— Тек у последње четири године Русија је почела да говори о „мекој сили” и улагању у медије. На томе, међутим, мора да се интензивније ради. Чак и кад се говори о Јужном и Сјеверном току, у руским медијима се мало пажње посвећује томе. То је стратешка грешка која се понавља.
Још 2012. сте говорили да је почео Циклон-3, односно америчко-британски план блокаде евроазијских интеграција. Дакле, у склопу тог пројекта могао се очекивати и јачи удар за преузимање КиМ, који се тренутно и дешава. Може ли се у тој ситуацији очекивати јаче медијско дјеловање Русије?
— Да. Мислим да је то најважније питање – улагање у медије. То је питање које нас је данас највише заокупило. И, када се стварају пројекти попут Евроазијског савеза, с обзиром на његову важност, он је мало медијски испраћен.
Прошле године сте изнијели став да би Евроазијски савез требао да има четири престонице: Санкт Петерсбург, Алма Ату, Кијев и Београд. С обзиром на тренутне околности, да ли још увијек видите Београд као на четврту престоницу Евроазијског савеза?
— Да, нисам измијенио свој став, али за сада имамо три главна града, а послије ћемо се бавити Београдом. Зато што је ситуација у Украјини сада боља него што је била прије четири године. У сваком случају, учврстили смо своје позиције на Црном мору и са Украјином је потписан уговор на 25 година (о продужетку боравка руске Црноморске флоте у украјинском Севастопољу до 2042. године; прим НС).
Присуствовао сам састанку прије четири године на коме су неке важне личности предлагале излазак Црноморске флоте са Крима. Иступио сам жестоком критиком тог става и рекао да то не смијемо чинити. Веома сам задовољан што је моје становиште подржано. Да је побиједило друго мишљење, питање је како би се развијала ситуација.
С обзиром на потезе владе у Србији, може ли се очекивати промјена курса према Русији?
— Већ доласком Николића на власт дошло је до промјене курса.
Али је дошло и до убразаног кретања ка независности Косова?
— Да, знам, али би други кандидат био још гори избор.
Ипак, не би смио ићи овако убрзано са „рјешењем” статуса КиМ?
— Јасно. Знам да су бројни негативни трендови, прије свега по питању Космета. Сада су за Русију кључне двије земље – Сирија и Украјина. Морамо сачувати Сирију. Са великим задовољством подржавам курс одбране Сирије. Ако би Сирија била изгубљена, то би се одразило и на Кавказ, и на Балкан.
Али изгубити КиМ у овом тренутку значи лагано губити могућност за реализацију Јужног тока?
— Мислим да није тако. Проблем Космета ће се рјешавати у вези са сиријским проблемом. Ако сачувамо Сирију, блокираћемо дестабилизацију Авганистана и Балкана. Борба за Сирију је борба и за Балкан, јер су они планирали да заузму Дамск у августу 2012. Нису успјели, и то је велика побједа Русије. Велику побједу је остварио Асад заузевши град Али. И ми испоручујемо ракете С-300. А Владимир Путин је надиграо у преговорима предсједнике владе Израела и Велике Британије.
Како ћете се борити за Србију?
— На првом мјесту је формирање Евроазијског савеза, пошто ће се тај савез проширити и на Балкан. Јер Балкан је за нас данас Сирија. Ако побиједимо у Сирији, крећемо према Балкану. То је веома добра веза и за сада све иде по плану.
