Прочитај ми чланакДанас се навршава 21 година од почетка ваздушних напада НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ).
Сирене су се чуле 78 дана, а укупан број жртава никада није утврђен. Процењује се да је током 11 недеља погинуло између 1.200 и 2.500 људи, док је укупна материјална штета процењена на више десетина милијарди долара.
Напад на Србију, односно СРЈ, извршен је без одобрења Савета безбедности УН, што је био преседан.
Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Кларк је касније, у књизи „Модерно ратовање“, написао да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току“ и да је завршено крајем августа те године.
Након што је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више места у Србији и Црној Гори.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији.
Најпре су гађани противваздушна одбрана и други објекти Војске Југославије, и то у Приштини, Батајници, Раковици (Стражевица), Младеновцу и другде.
Према процени Владе Србије, у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи, од којих 89 деце (према појединим изворима укупан број погинулих био је готово 4.000), а рањено је и повређено више од 12.500 особа.
Недавно објављени званични подаци Министарства одбране Србије говоре о 1.008 убијених војника и полицајаца.
Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.
Тадашње власти у Београду су тврдиле да је оборено више десетина летелица, што никада није потврђено. Руска агенција АПН објавила је да је НАТО изгубио преко 400 војника и преко 60 летелица, док је амерички председник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999. године да НАТО није претрпео „никакве жртве“.
У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила…
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада није нашао на мети.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.
Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.
Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Кололеч (недалеко од Косовске Каменице), у 13.30 сати.
Тог дана Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и обезбеде повратак избеглих док се не дефинише широк аутономни статус.
Агресија НАТО-а на Србију пре 21 годину био је и остао злочин против мира и човечности јер је акција извршена без одобрења Савета безбедности УН и представља грубо кршење Повеље УН, Завршног документа ОЕБС-а, као и сопственог Оснивачког акта, оценио је Београдски форум за свет равноправних годишњицу почетка НАТО бомбардовања тадашње СРЈ.
„Агресија и потоња окупација Косова и Метохије, незаконито успостављање базе “Бондстил“, једне од највећих америчких војних база у свету, једнострано проглашавање независности територије под мандатом УН, грубо кршење резолуције 1244 СБ УН, представљају опасне преседане, тешке ударце европском и глобалном систему безбедности, као и охрабривање ширења сепаратизма и тероризма са несагледивим последицама“, каже се у саопштењу Форума.
Наводи се да су Форум, Клуб генерала и адмирала Србије и Фондација уједињени за младе упутили протестно писмо норвешком комитету за доделу Нобелове награде за мир поводом иницијативе да се та награда доделу управо НАТО-У.
Наведене организације такође сматрају да државни органи од земаља НАТО-а затраже накнаду ратне штете, да што пре попишу све жртве агресије и да покрену рад владиног тела за утврђивање последица коришћења пројектила са осиромашеним уранијумом, да се што пре активира пламен споменика жртвама агресије у Парку пријатељства на Новом Београду, да се установи и изгради Српски меморијал жртава геноцида у 20. веку, попут меморијала Јад Вашем у Израелу и меморијала Арарат у Јерменији.
Такође сматрају да је дошло време да владе земаља чланица НАТО и ЕУ преиспитају своје улогу у агресији 1999. и политику према Србији и српском народу, да се јавно извине за жртве и незаконито разарање Србије (СРЈ) и да се врате спровођењу резолуције 1244 СБ УН као једино прихватљиве, принципијелне основе за праведно и одрживо мирно решење будућег статуса Косова и Метохије, као покрајине са широком аутономијом у оквиру Србије, каже се у саопштењу.
