Прочитај ми чланакПрави разлози да се САД устреме против Србије били су исти као и свуда у свету - на Блиском и Средњем истоку, у Африци или Латинској Америци. САД теже светској хегемонији и због остварења тог циља уопште не бирају средства
Седамнаестог фебруара 2008. Скупштина Косова и Метохије усвојила је декларацију о независности и прогласила отцепљење од Републике Србије.
Авганистан, у то време под НАТО и америчком окупацијом, постао је прва држава која је признала независност „Косова“. Одмах потом, то су урадиле Сједињене Америчке Државе.
Од тада трају различите међународне реакције на „самопроглашену независност Косова“: неке државе су признале, неке су осудиле косовску независност, а неке су повукле већ дато признање. Данас има много више земаља које не признају „Косово“ него оних што га признају, а процес повлачења признања се наставља.
До сада је 20 држава повукло признање лажне косовске државе.Све што се дешавало, и пре и после 2008. године, јасно потврђује да такозвано Косово није држава, нити је независно. „Косово“ је фантомска, „лажна НАТО држава“, нешто што, у неким својим спољашњим апсектима, само имитира државу.
Уосталом, да је „Косово“ заиста држава која води рачуна о својим становницима, онда би барем косовски Албанци данас живели боље, а не неупоредиво горе него у Србији и Југославији.
(И) Албанци напуштају Косово
Према свим параметрима, укључујући запосленост, социјалну или медицинску заштиту, косовски Албанци су, такође, постали њене жртве. Албанци се данас, из социјалних и економских разлога, исељавају са територије КиМ, углавном у земље Западне Европе, а број албанских, као и српских становника, стално опада.
Како признаје чак и Еуростат, становништво „Косова“ се, у односу на 2003. годину, смањило за преко десет одсто.
Отцепљење из 2008. требало је да на „косовско питање“ стави тачку. Сада, 15 година касније, показује се да отцепљење уопште није окончало косовску агонију, односно да је „решење“, под условима на којима инсистирају САД, све даље и даље.
Србија, као и већи део света, упркос снажном америчком снажном притиску, није признала такозвано Косово. Нити то има намеру да учини. Представља ли политика САД према Србији заправо слепу улицу, из које нема излаза?
Зашто су се САД обрушиле на Србију?
Сједињене Америчке Државе правдале су рат против Србије хуманитарним разлозима и наводном забринутошћу због кршења права Албанаца. Међутим, како је још тада упозоравао угледни амерички интелектуалац Ноам Чомски: „Сваком је, још од самог почетка, морало бити очигледно да за Сједињене Државе забринутост због хуманитарних питања није могло да буде стварни мотив.“
Прави разлози да се САД устреме против Србије били су исти као и свуда у свету – на Блиском и Средњем истоку, у Африци или Латинској Америци. САД теже светској хегемонији и ради остварења тог циља уопште не бирају средства. Сувереност неких земаља или међународно право за САД немају никакав практични значај.
Сједињене Државе је, после победе у Хладном рату, обузело својеврсно „пијанство од успеха“. Одмах после краја Хладног рата, почеле су, по својој вољи, да преуређују свет. Једна од првих жртава овог новог, америчког „продора на Исток“ била је Социјалистичка Федеративна Југославија. Потом су САД наставиле са разбијањем Србије.
Године 1999, САД су, заједно са својим сателитима окупљеним унутар НАТО-а, извршиле отворену агресију на Србију, односно тадашњу Савезну Републику Југославију; године 2008. уследило је „проглашење независности“. Данас то исто раде и у Украјини, коју су наоружале и припремиле за рат против Русије. Уз једну важну разлику: НАТО се не сме непосредно укључити у овај конфликт, и зато то данас ради посредно, наоружавајући и финансирајући Кијев.
Посебан разлог да Американци 1999. отворено интервенишу против Србије била је Русија. Руси су, међутим, научили ову важну лекцију. И Русији је била намењена иста судбина: рат и комадање земље на што више делова и, на концу, подела огромног плена.
Све то нема никакве везе са албанским мањином у Србији, као ни са било којом мањином на свету и наводном заштитом њихових права. Као што нема никакве везе са моралом или демократијом. САД нису никаква „хуманитарна сила“, а још мање представљају „најморалнију светску силу“.
Ако се САД и њена дипломатија по нечему издвајају од осталих светских сила, то су ароганција, бруталност и потпуна незаинтересованост за друге земље.
Огромна машинерија лажи
Још у време НАТО агресије, о рату против Србије говорио је славни амерички писац и бриљантни хроничар америчке политичке сцене Гор Видал.
Према мишљењу Видала, овај амерички рат, иначе само један у веома дугом низу, повели су против Србије очигледно „болесни људи“: „Читава операција је, наравно, болесна. Она је последица тужне чињенице да у нашој земљи (Америци) више нема никакве политике. Који разлог уопште постоји за овај рат? Војни буџет мора да се оправда, а то је већ један добар разлог“, упозоравао је писац. „Успут се Европљани подсећају на то ко је газда у фирми.“
Све је то могуће зато што амерички народ није ни образован, ни информисан: „Када је вече уочи самог бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. Бил Клинтон на Си-Ен-Ену најавио акцију `Милосрдни анђео`, позвао је Американце да изваде атлас. То је био незабораван тренутак. Као сваки вешт популиста, застао је код речи `атлас`, јер већина Американаца појма нема шта то уопште значи, а камоли да га има.“
Отада Американци, приметио је писац, „мало-мало, па ваде своје атласе.“ Ове војне акције подсећају на трговачке акције: „Сезонске специјалне понуде, као у `Мекдоналдсу`: некад је то било због Норијеге, онда због Гадафија, па Садама Хусеина. У марту 1999. непријатељ је био у Србији и звао се Слободан Милошевић.“
„Наши владари убијају недужне људе из ваздуха,“ констатовао је Видал. И све то нема везе са Албанцима и Косовом: „То је оно што стално раде, и то нема везе с Милошевићем, Србима, Албанцима или Косовом, јер је један мали рат увек добар за посао. Тада се покреће огромна машинерија лажи, дезинформациона кампања коју инсценира ЦИА.“
„Верујете ли заиста да ми мрзимо Милошевића зато што је он за нас зликовац?“, питао је тада Видал. „Постоје и много гори момци од њега, који су амерички савезници вредни сваке хвале.“
Ратове покрећу интереси и – сујета
Ратове и непрекидни, сирови интервенционизам САД, према мишљењу овог писца, покретали су интереси и – сујета: „Ми смо некад имали најбољи и, уз то, демократски систем; ми смо били библијски ’Град на брду’.“
Американцима је у међувремену све постало допуштено: „Та сујета нас је коначно одвела у Вијетнам и са том истом сујетом летимо сада (1999.) изнад Косова и Београда.“
Американци су, тврдио је писац, некад давно, у прошлости, били „срећни изолационисти“. Са тим америчким изолационизмом одавно је завршено. „Американци тада нису желели да се мешају у ратне спорове по свету. Желели су само да зарађују много новца и да се гоје у миру. Данас више није тако. Зато америчка војска регрутује сиромашне, подједнако и белце и црнце. Добро их плаћа и то одлично функционише.“
Кризе је, говорио је Видал, неопходно стално подгревати, јер Америка живи од рата и за рат: „Америци је потребна огромна машинерија лажи коју инсценира ЦИА, како би се кризе стално подгревале. Телевизија олакшава њихов посао, приказујући изнова и изнова слике плавооких људи које муче неки лоши момци, протерују из њихових села и убијају. Тако се ствара емпатична, сентиментална клима.“
Разлог за рат нису биле „патње косовских Албанаца“
Ноама Чомског, професора лингвистике на Масачусетском институту за технологију, „Њујорк тајмс“ је својевремено представљао као „највећег живог интелектуалца у Америци“.
Како је Чомски приметио још 2008: „Мотив НАТО-а за бомбардовање Србије 1999. године нису биле `патње косовских Албанаца`, већ је прави разлог био то што је Србија представљала последњу брану Клинтоновој администрацији у спровођењу њених политичких и економских програма.“
Чомски је говорио и о огромним напорима које је предузео НАТО одмах по окончању бомбардовања како би открио доказе о ратним злочинима и накнадно оправдао интервенцију, што је подсећало на никад пронађено „оружје за масовно уништење“, које је било повод за амерички рат у Ираку 2003. године.
Чомски је приметио да је насиље на „Косову“ ескалирало тек са почетком НАТО агресије и да је било очекивана последица, а не његов узрок.
„Прави узрок рата нема никакве везе са забринутошћу за људска права косовских Албанаца“, изјавио је овај угледни амерички интелектуалац.
„Кошаре су евроазијски Термопили“
Сада постаје очигледно да ће се „косовско питање“ решавати под сасвим другачијим околностима него што је првобитно било планирано. Када је почињала криза на Косову, био је то поредак униполарности, којим су владале САД. Данас прелазимо у нови поредак мултиполарности. Јављају се нове светске силе. Ови догађаји имају одлучујући значај, карактер тектонских промена.
Како је недавно изјавио руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко: „Косовско питање биће решено под новим условима када се заврши сукоб Запада и Русије.“
Управо зато, примећује руски мислилац Александар Дугин, његова земља – Русија, има „огроман дуг према Србији“.
„Наш дуг према Србима је огроман. Да се Срби нису супротставили Западу, умови унутар Кремља се не би пробудили на време и Путинова Русија би закаснила. Ми Србима дугујемо Косово. Да Косово опет буде српско: то је историјска и морална дужност Русије.“
„Српски народ је 1999. године примао ударце који су били намењени Русима“, рекао је Дугин, додајући да су у Србији „подигнути први бедеми Евроазије“ и да су „Срби су једини народ у Европи који је ратовао против западне империје.“
„Када је западна таласократија као олуја надирала према нашим границама,“ подсетио је Дугин, „тада је на српском копну подигнут штит и застава слободе. У Србији су подигнути први бедеми Евроазије. Кошаре су евроазијски Термопили.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 17, 2023
