Прочитај ми чланак
И поред свих обећања у изборном раздобљу и осуда бивше власти, промена у спољној политици, евидентно је већ сада, неће бити. Од прокламоване политике отворених врата ка истоку и западу, поново имамо само политику ЕУ нема алтернативу. Од најављених поништавања одлука бивших власти везано за Косово, долазимо до тога да ће се све поштовати и још се најављују нове болне одлуке.
Нова власт је свесна да је много гласова добила од патриотских гласача. И да су очекивања истих велика. Власти, схватајући да морају да се оправдају код гласача који су већински опредељени ка Русији, од самог старта покушавају да глуме. Како? Први потези председника је одлазак у Москву и виђење са Путином. Међу првим потезима премијера је одлазак у Москву и разговор о будућности Србије Први потез Динкића је позивање на добре односе са Русијом и порука да ћемо тражити новац од њих.
Паралелно са тим се код режимских медија пласира прича о неком тајанственом договору о подршци овој влади од стране Русије и да ће то у ствари бити скривени адут нове владе. Ишло се чак дотле да се говорило да су Руси и саставили ову владу. И нико се не запита да ли је стварно могуће да су Руси хтели у влади Динкића који је, да подсетим, радио све што је могао да осујети продају НИС-а и Јужни Ток. Који је осујетио сваки улазак руске банке и осигуравајућих кућа у Србију. Све у свему, био је највећи противник било каквих интереса Русије овде, много већи него Чеда јер је имао фактичку власт.
Узгред, подсетио бих и на чињеницу да је у власт могао да уђе ДСС са својих 19 посланика уместо Динкићевих 14. Ако је било искрених намера.
Отрежњење је стигло веома брзо. Одлазак премијера у Берлин. Долазак два америчка изасланика у Србију у кратком размаку, који су одлазећи одавде рекли да су веома задовољни разговорима и обећањима. О Русији више нема ни речи Да ли је руској страни то јасно или живи у илузијама? Да ли дипломате овде имају сада стварну слику шта се дешава?
Ми сада можемо реално сагледати стање и видети шта нам се спрема. Или ако још постоји сумња да покренемо питања која је бивша власт избегавала, али да подсетим, и скоро цела тадашња опозиција. А то су енергетска безбедност Србије, уговор о европској безбедности, ОДКБ, НАТО … Хајде да их натерамо да се јавно изјасне. Али неће видећете… Треба схватити да промене нема. Да ће се наставити са погубном политиком Тадићеве власти оличене у Борку Стефановићу и њему сличнима.
Или можемо веровати у приче власти да у ствари знају шта раде и да замазују очи не нама, него Американцима и западу, односно да ће их све прећи и бити доследни у очувањау Косова, Војводине, приближавању Москви, одбијању НАТО-а. Да ће се усмерити ка нашим пријатељима чим пређу непријатеље.
Отерали смо жуту власт али није то најважније. Важно јесте али само по себи није решење. Најважнија је промена политике. Важно је ојачавање веза са Русијом пре свега. Важно је да ЕУ има алтернативу. Важно је да будемо што даље од НАТО пакта. Важно је да спасавамо Косово. Важно је да се откачимо што више од ММФ и Светске банке…. Да ли то негде и у најавама видимо?
Морамо ову власт критиковати више него било коју до сада јер је у ову промену бившег режима уложено много мука и 12 година живота. Нека нас разувере потезима. И онда у реду.
Искушења велика,очекивања и наде велика а стварност суморна. Русија треба да одигра улогу да изађемо сви заједно на чистину. Да или не, јесмо или нисмо. Да знамо шта да очекујемо. Да помогнемо или да наставимо борбу против пропадања Србије. Што пре, имамо више шанси.
Први потези власти показују да ће се спољнополитичка орјентација наставити у истом правцу или бити још гора. Хајде да пратимо власт и оне који их подржавају. Ако су у праву да их слушамо, а ако нису да их обележимо и заборавимо.
Србија има само једну шансу а то је окретање спољне политике и привреде ка Русији уз свакако сарадњу и са западним земљама. Али нема важније ствари за Србију од јужног тока који нас поставља за стварне лидере у региону и покретања пољопривреде. За обе ствари нам је потребна само Русија.
Колико ће ова власт бити у могућности да се тако понаша већ можемо да наслутимо из одобравања САД и ЕУ око нове владе. Ипак, надам се да нисам у праву али не видим ни један једини знак да ће бити другачије. Без намере да провоцирам, покушавам да са конкретним и никако паушалним оценама досадашњих потеза новог режима, изведем закључак. Волео бих више од свега да у пројекцији грешим и да све буде добро али наша национална интелигенција би требало да се укључи одмах у критику власти. Зашто? Из добре намере, да ако случајно мисле да застране да их опоменемо а ако то раде намерно да схвате да неће проћи незапажено и неоштећено.
Видећемо врло брзо да ли и овде има Срба …
Доц. др Стевица Деђански, Председник Центра за развој међународне сарадње
(Видовдан)
