Прочитај ми чланак
Београд – Од оснивања пре двадесет година, Демократска странка Србије је увек и пре свега била државотворна странка и по томе је јединствена на нашој политичкој сцени. То значи да је од 26. јула 1992, када смо створили ДСС, за нас у сваком тренутку интерес Србије и интерес српског народа био руководно начело. Залагање ДСС за политичку и војну неутралност Србије није по вољи великим западним силама и нема сумње да је то кључни разлог због чега је ДСС заобиђена приликом разговора о формирању нове владе, каже председник ДСС Војислав Коштуница у интевјуу за Данас поводом 20 година рада ове странке.
Коштуница, између осталог, говори о односима на политичкој сцени Србије, Косову и Метохији, размимоилажењима унутар демократског блока.
Због чега је изостала послеизборна сарадња са СНС, иако многи сматрају да је подршка ДСС била пресудна за победу Томислава Николића у другом кругу председничких избора?
– За нас је био важан циљ да склонимо погубну политику ДС да ЕУ нема алтернативу, која је претила да Србији нанесе озбиљну и дугорочну штету. Постигнут је са СНС и договор да нема промене Устава без сагласности ДСС, што има највећи значај, будући да Устав штити од многобројних насртаја на целовитост државе. То су за нас били довољни разлози да подржимо Николића. Наравно, нисмо имали никакве илузије да је у овом тренутку сазрело да се влада формира на политици државне неутралности Србије.
Да ли је парадокс то што се ДСС као странка грађанске деснице нашла у немилости оног што се зове демократски Запад?
– Треба рећи истину да западне силе брину о демократији у најбољем случају само када је реч о њиховим државама. А када је реч о другим државама и Србији, они искључиво воде рачуна о својим геостратешким интересима. То најмање значи да се због ове политике дуплих стандарда западних сила треба одрећи демократског уређења и правне државе. Напротив, то значи да ми све своје снаге треба да усмеримо да изнутра демократски уредимо државу и да одбранимо своје националне и државне интересе.
Како се догодило да после 5. октобра нико од „демократских председника“ – ви на челу СРЈ и господин Тадић као први човек Србије – нисте поднели оставке на место лидера својих странака, него је то сада први учинио бивши радикал Томислав Николић?
– Не треба мешати функције председника СРЈ и председника Србије, пошто Устав СРЈ није налагао да председник СРЈ не може бити и председник политичке странке.
Изјавили сте да је у периоду кад сте били премијер, од 2004. до 2008, притисак западних сила да се призна косовска независност представљао највећу претњу по успостављени консензус у Србији. Да ли је у садашњим околностима могуће постизање политичког консензуса о КиМ, на ком инсистира нови председник Србије?
– ДС је 2008. године разбила национално јединство у одбрани Косова и тада је успостављена нова политика да ЕУ нема алтернативу. Када је вољом већине министара из ДС дошло до прегласавања у Влади и одбијања да Влада подржи скупштинску резолуцију којом се утврђује да само целовита Србија са Косовом може наставити европске интеграције, тада је срушено национално јединство и ја сам вратио мандат народу да одлучи ко треба даље да води Србију. Много ће труда бити потребно да се поново успостави национално јединство које је једном срушено на тако судбоносном питању као што је Косово.
Због чега ни у влади ДСС није било политичке воље да се решава албанско питање у Србији, него је Београд пристао на преговоре о положају Срба на КиМ под посредовањем Мартија Архтисарија који је, наводно, у старту саопштио да ће коначни резултат бити надгледана независност?
– Преговори су вођени под покровитељством Савета безбедности, а предмет преговора је био будући статус покрајине. То што је Ахтисари био пристрасан и од почетка стао на албанску страну, само говори да је он био инструмент западних сила у покушају да се кроз преговоре, а то значи легалним путем, прогласи независност Косова. Та им се рачуница изјаловила нашим доследним поштовањем међународног права. Никада не треба заборавити да је Савет безбедности одбацио Ахтисаријев план због противљења Србије и Русије. То је натерало западне силе да прибегну грубој примени силе и једнострано и противзаконито прогласе независност Косова а, како се каже, „што се грбо роди време не исправи“.
Шта мислите о предлозима да Београд прогласи окупацију КиМ?
– Свака одлука има своје последице и Србија мора кредибилно да стоји иза својих одлука и последица које из њих проистичу. Проглашење окупације имало би за последицу да Србија мора свим средствима да се супротстави окупационој сили. Уместо тога, мислим да Србија треба да инсистира на поштовању међународног права и да самим тим Косово сматрамо својим неотуђивим делом. То је она права мера, која је сагласна нашој садашњој снази и нашим могућностима.
ДСС као грађанска странка има јасан став о Цркви и националном питању, али се о обнављању монархије ретко изјашњавала. Какав је ваш став о томе, имајући у виду да су Проглас за политичку неутралност Србије потписали и неки чланови Краљевског дома Карађорђевић?
– Свако питање сагласно принципу приоритета долази на дневни ред. Када је реч о монархији, не може се заобићи чињеница да је све оно велико што је Србија у својој историји створила повезано са монархијом. Али, треба знати и то да је у јеку преговора о Косову престолонаследник Александар, у својству изасланика председника Владе, урадио све што је у његовој моћи да европске монархије придобије за став Србије. Са своје стране, својевремено сам као председник СРЈ, све учино да престолонаследик Александар дође да живи у својој кући у Белом двору.
Били сте члан Оснивачког одбора ДС, која је у време обнављања, пре више од 20 година, имала огроман интелектуални потенцијал и кредибилитет. Зашто та снага није искоришћена за демократизацију Србије, него је утрошена на политичко уситњавање и сукобе?
– Постојала је огромна жеља да се сруши недемократски режим и та жеља је у једној странци на почетку окупила идеолошки веома разнородне интелектуалце. Ипак, ниједна странка не може да издржи толику идејну шароликост. Било је природно да дође до груписања по идејној сличности, јер то је логика демократског уређења.
Због чега сте и у овом, као и у претходном скупштинском сазиву, поднели оставку на место народног посланика?
– Није добро да учествујем у сваком деловању ДСС. Странка треба да има што шири круг људи које јавност препознаје. Скупштина је добро место да се чује више различитих гласова из ДСС.
Како видите политичку будућност ДСС?
– Странка која има двадесетогодишње искуство државотворне политике, која је прошла многа и велика искушења, која је увек и по сваку цену била на страни свог народа, има сигурну и велику будућност. Право време ДСС долази и оно је повезано са проглашењем политичке неутралности Србије. Ми смо стрпљиви и знамо да сваки плод рађа онда када сазри. Засејали смо семе политичке неутралности и потребно је време да изникне прави плод.
Демократизација и страни интереси
* Да ли је, како многи оцењују, расцеп између ДСС и ДС, односно Ваше политичко разилажење са покојним Зораном Ђинђићем главни разлог што демократске промене нису суштински заживеле?
– Милошевићев режим је морао да оде јер је зауставио живот, заставио је сваки развој и напредак земље. Тада су се над Србијом надвили тешки облаци и земљи је претила катастрофа. Видели смо како су прошли Ирак и Либија. Због суштински различитих политика ДСС и ДС, било је природно да свака странка иде својим путем. Главни проблем што земља није завршила своју демократизацију није у томе што су ДСС и ДС имали различите политике, него што страни фактор по сваку цену хоће да оствари своје геостратешке интересе и распарча Србију.
Обележавање јубилеја
ДСС ће две деценије рада обележити данас свечаном седницом Главног одбора странке у Центру „Сава“. За сутра је најављено представљање књиге „Искуство државотворне политике – 20 година ДСС“ у прес-центру Удружења новинара Србије. Књига, чији је издавач Фонд Слободан Јовановић, садржи текстове високих функционера ДСС, као и академика Матије Бећковића, плус страначка документа и Коштуничине говоре подељене на периоде када је ДСС била у опозицији и на власти.
Нисмо ни спори нити академски статични
* Не само критичари, него и симпатизери Ваше странке, ДСС замерају неку врсту негативности, спорог реаговања и академске статичности. Како Ви то видите и да ли ће се то у будућности мењати?
– Нити смо неактивни, нити споро реагујемо, нити смо академски статични. То најбоље знају војвођански сепаратисти којима смо у Уставном суду оборили Статут, то одлично зна Ахтисари коме смо оборили противправни предлог о независности Косова, то најбоље знају грађани Србије који су својом властитом вољом донели Устав Србије који је брана дезинтеграције земље… Ми делујемо одговорно, истинито и на добробит Србије и то је онај прави разлог који подстиче медије који су под страном контролом да непрестано измишљају и шире лажне стереотипе против ДСС.
