Подршка политичара геј паради увек је била кључ за њено одржавање. Због тога, одмах после отказивања „прајда“ 2009. године, геј активисти покренули су још интензивније контакте са домаћим политичарима. Поједине странке, тада на власти, оствариле су значајне контакте са њима.

Претходна коалиција, Тадић-Дачић, највише је учинила за ЛГБТ активисте у односу на све претходне режиме у Србији. Резултати блиских контаката су посебно јасни у СПС-у: Борис Милићевић, један од најистакнутијих геј активиста и оснивач Геј стрејт алијансе, постао је члан УО СПС-а.

Заузврат, Славица Ђукић-Дејановић, до скоро председник скупштине, сада Министар здравља, постала је члан Саветодавног одбора Геј стрејт алијансе (дакле, она их САВЕТУЈЕ шта да раде).

Осим ова два примера, Жарко Обрадовић, нови-стари министар просвете, већ дуже време је наклоњен овој „заједници“. Још 2010, Обрадовић је уступио, као министар просвете, СКЦ за журку којом се завршила тадашња крвава парада. Он је рекао да нема ништа против геј-параде, а чинио је и више од тога: подсећамо, управо за време његовог министровања ученици су организовано одвођени да гледају филм „Парада“ Срђана Драгојевића.

На овај начин, СПС је дозволио геј активистима уплив у два кључна ресора на којима се заснива њихова пропаганда: здравство и школство. Зашто здравство? Из овог поља је и кренула званична пропаганда хомосексуализма, када је, 1973, Удружење америчких психијатара објавило да је хомосексуалност варијетет људске природе. Такође, здравство као ресор је јако битно транссексуалцима, јер промене пола изузетно много коштају. Наравно, за време претходне власти оне су постале бесплатне.

Школство је гејевима битно ако желе да наредних деценија Србија буде апсолутно „gay friendly“ држава. Њихов поход на децу већ је почео. Осим приказивања „Параде“ ученицима средњих и основних школа, Невена Петрушић, повереник за родну равноправност, жалила се да у уџбеницима за основну и средњу школу постоје „дискриминаторски ставови“ према припадницима „сексуалних мањина“, те су написали препоруку активима наставника, школским одборима и саветима родитеља да „непрестано разграђују стереотипе демонстрацијом алтернативних модела понашања“! (Сви наводи према публикацији Образовање за родну равноправност – Анализа наставног материјала за основну и средњу школу). Непотребно је помињати шта се све говори о представљању породице у основно-школским уџбеницима.

Ове године, док се диже полако тензија око геј параде, СПС-ови кадрови су још моћнији. Ивица Дачић је премијер и министар полиције, Славица Ђукић-Дејановић је напредовала до министарске фотеље, а Жарко Обрадовић чврсто чува своју позицију. Управо он је први министар ове Владе који је подржао геј параду.

Да ли ће се нешто променити? Како ствари стоје, изгледа да ће овај дериват СКЈ постати главна политичка потпора хомосексуализма, и тиме наставити континуитет штете коју српском народу наносе комунисти и њихови наследници. Да ли је Слободан Милошевић, када је рекао „Нико не сме да вас бије!“ мислио на гејеве?

( Двери )

Ознаке: Борис Тадић, геј активисти, ЛГБТ, подршка, СПС