Прочитај ми чланак

ЗАШТО је Турски ток био Путинов успешан тактички потез

0

gazprom

Најбоља опција била би да Москва Турским током притисне на Анкару да се коначно озбиљно укључи у борбу против тероризма.

Концепт гасовода Турски ток може бити значајно промењен. То ће се догодити ако се потврде извештајји Газпрома да намерава да изгради само један или два крака гасовода кроз Црно море, умјесто четири, како су почетком децембра најавили руски и турски председник Владимир Путин и Реџеп Таип Ердоган. Ова вест баца сумњу на руске најаве да ће заиста одустати од транзита преко Украјине и да ће Европу гасом снабдевати само преко Балтика и Црног мора, преноси руски Поглед.

Наиме, руска агенција Интерфакс је, позивајући се на своје изворе у Газпрому, известила да је руски холдинг ревидирао конфигурацију гасоводног система Турски ток и да би он могао бити два до четири пута мањег капацитета од раније најављеног обима испоруке од 63 милијарде кубних метара годишње. Сад се наводи да Газпром намерава да изгради један или највише два крака гасовода кроз Црно море. Представници Газпрома одбили су да дају службено саопштење о тој тврдњи. Руско Министарство енергетике је саопштило да је руска страна турској послала две опције међувладиног споразума о Турском току. Прва је изградња једног крака, док друга укључује полагање сва четири крака гасовода, како је било објављено у медијима.

Ово се догађа у тренутку кад је Русија са западном компанијама договорила изградњу још два крака гасовода Северни ток, којим кроз Балтичко море природни гас испоручује директно Немачкој, одакле даље иде према европским потрошачима. Осим тога, Турска после недавних парламентарних избора и знатно ослабљене странке АКП предсједника Ергодана није формирала владу а руски премијер Дмитриј Медведев је изјавио да је немогуће потписати међувладин споразум док Турска не реши тај проблем. Турска је, поред тога, прилично закомпликовала односе са Сиријом, а Анкара је пре неколико дана била домаћин Светског конгреса кримских Татара, на коме су се могле чути оштре речи против Русије и изјаве против Крима као саставног дела Руске Федерације.

ГРЧКА И МАКЕДОНИЈА НА ЗАПАДНОЈ СТРАНИ

Русија се ретко води политичким разлозима у доношењу одлука о економским пројектима, али, ако узмемо у обзир и могући излазак Ирана на европско тржиште, лако је могуће да су политички и економски разлози у комбинацији утицали на доношење овакве одлуке Газпрома, која још увијек није коначна и као таква се може користити и за јачање политичког утицаја Русије на Турску и земље југоистока Европе.

Ту су, наравно, Грчка и Македонија, две земље у којима су се, по свему судећи, владе на крају ипак покориле диктату Запада и као такве нису пожељан партнер у великим пројектима. Русима је искуство са Бугарима било довољно и такво губљење времена Москва себи сигурно више неће дозволити. У Русији се, ипак, питају да ли је овакав недостатак јасноће пред питањима о судбини Турског тока повезан са могућношћу да Газпром за транспорт руског гаса европским потрошачима уопште заобиђе Украјину. Као што је познато, 9. јуна је потпредседник Газпрома Александар Медведев рекао да „Газпром неће обновити уговор о транзиту гаса преко Украјине ни под којим условима“.

putin_erdogan_alijev
Међутим, 7. јула је председник Украјине Петро Порошенко изразио је наду у шири споразум са Русијом о транзиту гаса и после 2019. године, „јер алтернатива у економском или било ком другом смислу не постоји“. Према писању руског листа Поглед, евробирократе у Бриселу подржавају Кијев по том питању иако је то у супротности са интересима земаља ЕУ, којима треба стална и неометана испорука руског гаса.

„После завршетка транзитног уговора са Украјином, за испуњење обвеза испоруке гаса европским купцима четири крака Турског тока нису потребна“, рекао је и заменик управника руског Националног фонда за енергетску безбедност Алексеј Гривач. Он је напоменуо да треба узети у обзир све могућности Северног тока. Објаснио је да већ постоје два крака гасовода од 1.200 км који пролазе испод Балтичког мора и директно повезује Русију и Немачку. Постојећа два крака су предвиђена за испоруку европским потрошачима 55 милијарди кубних метара гаса годишње.

„Турски ток ће имати један или два крака. Један ће бити искључиво за потребе Турске, која сад преко Украјине још увек добија 14-15 милијарди кубних метара гаса годишње. Потом треба обезбедити транзит према Балкану. Како би се у потпуности задовољиле испоруке, биће потребна још три крака Турског тока, рекао је стручњак руског Националног фонда за енергетске безбедност Алексеј Гривач.

Што то значи? Ако Турски ток буде реализован само за потребе Турске а транзит преко Украјине буде обустављен, онда све земље Балкана, уз Хрватску, Словенију, Мађарску и Аустрију, од 2019. неће бити у могућности да купују руски гас по досадашњим прилично повољним ценама.

СМИСАО СЕВЕРНОГ ТОКА 2

Немачка и север Европе су себе обезбедили пројектом Северни ток, а није искључена ни могућност да Немачка, уместо Грчке на југу, буде дистрибутер руског гаса и за земље на југоистоку континента. С обзиром на бројне обрте у протеклих неколико година, ниједна опција се више не може искључити. Али сценарио са Немачком као главним дистрибутивим центром за нас је најнеповољнија опција. Наравно, после оне са скупим ЛНГ терминалима.

Иако се између Турске и Русије као главни проблем за градњу Турског тока помиње цена гаса, један од пресудних фактора је унутрашња политичка ситуација јер још увек није јасно ко ће након последњих парламентарних избора у Турској бити на власти. Тренутно је позиција председника Ердогана озбиљно угрожена и још није могуће формирати владу. Четвртог августа кончано је постало јасно да се споразум између Москве и Анкаре и договор о попусту на гас морају потписати истовремено, али тек после формирања нове владе. Са друге стране, одлагање потписивања споразума може да помери датум почетка изградње гасовода, што је потврдио и руски министар енергетике Александар Новак.

Али, чак и ако из неког разлога потребан број положених цеви преко Црног мора и Турске посрне, постоји и друга могућност за заобилажење Украјине, сигурни су у Москви. Стручњак за енергетску безбедност Алексеј Гривач указује на још једну „заобилазницу“ – пројекат Северни ток 2, односно на договорену изградњу два додатна крака већ постојећег Северног тока. У јуну је Газпром потписао меморандум о изградњи ове две линије са холандско-британском компанијом Шел, немачким Е.ОН и аустријским ОМВ. Ројтерс тврди да ће се у блиској будућности пројекту придружити француска компанија Енгие. Полагање додатна два крака гасовода Северни ток 2 Газпром планира да заврши до краја 2019. године, односно у време коначног прекида транзита преко Украјине.

„Стање са овим пројектом отприлике је исто као за Турски ток. Меморандумом је основан конзорцијум и расправља се о свим важним питањима. Међутим, овде не постоји тако висок степен политизације, с обзиром да смо, посебно што се тиче Немачке, у сигурном политичком окружењу. У другом случају као транзитну земљу имамо Турску, која стоји на путу нашег гаса према Европи. Транзит не сме бити у питању, а ми смо забринути због унутрашњег стања у Турској и оног што се догађа на њеним границама. Тамо већ постоје додатни ризици“, каже Гривач.

Дакле, ствари су прилично јасне: Турски ток, који је најављен у децембру као замена за Јужни ток, могао би на крају да заврши са једним краком, и то само за потребе Турске. Нови конзорцијум – кога чине Газпром, Шел, Е.ОН и ОМВ, којима се касније придружио и Винтершал, а чека се француски Енгие – за Русију је сигурно повољније решење од Турске.

ШТА СУ РУСИ ДОБИЛИ, А ШТА ИЗГУБИЛИ

Враћајући се на Турски ток, угледни руски аналитичар Станислав Тарасов је за портал Регнум дао једну прилично чудну изјаву. Он каже да је овај пројекат уствари био „тактички потез који је сам себе оправдао“. Неко ће рећи да Тарасов од пораза прави победу, али погледајмо шта су Руси добили, а што изгубили. Године 2019. ће изгубити Украјину као транзитну земљу. Најављују изградњу Турског тока, чиме узрокују праву геополитичку олују у ходницима Брисела и Стејт департмента. Што због избора, што због агресије на Курде и политике према Сирији, одједном, као из ведра неба, Газпром оснива конзорцијум с Немцима, Холанђанима, Британцима, Аустријанцима и сасвим сигурно са Французима.

Гривач изјављује да је то логичан потез јер је директна веза Газпрома са Немачком, као земљом сигурног политичког окружења, сигурно боља опција да се заобиђе Украјина него преко Турске, што ће свако разуман потврдити. Тарасов тврди да је Турска тежак партнер и да је њена дипломатија последњих година у односу са Русијом увек рачунала на фактор времена. „Анкара очекује да ће са променом геополитичке ситуације доћи и до промене ставова партнера, како у свету тако и на регионалном нивоу.

Схвативши да Москва Турским током жели да се ослободи украјинског транзита, Турска је покушавала да извуче максимум из противречности које су се појавила између Турског тока и пројекта ТАНАП, којим би ЕУ требало да добија гас из Азербејџана. Зато је Русија пронашла алтернативу за испоруку гаса Европи у оквиру Северног тока 2, и то је учинила одмах после споразума о иранском нуклеарном програму у Бечу. Техеран је почео да излази из изолације, а на глобалном тржишту појавио се као нова енергетска перспектива у односу на сад већ маргинализирани Азербејџан.

turska_sirija_rat
Анкара се тад укључује у борбу против Исламске државе, али тако да вазушним нападима жели да ослаби курдске положаје у Ираку и Сирији, и то у ситуацији у којој је значајно ослабљена Ердоганова вертикална моћ. Москва је одједном успорила, што је испрва изазвало ликовање у Бакуу, који је обећао да ће „Европа, уместо руског, пре добити азербајџански гас“. Али тад је дошло д експлозије на гасоводу Баку – Тбилиси – Ерзурум у покрајини Карс, у североисточној Турској. То је било очекивано, јер су раније милитанти Курдистанске радничке партије разнели околне аутоцесте. Раније је онеспособљен гасовод кроз који се у Турску испоручује гас из Ирана, а на југоистоку земље Курди минирају нафтовод Киркук – Цеyхан од Ирака до Турске“, пише Тарасов.

Азербејџански портал Haqqin пише како ће после сваког терористичког напада Турска бити све мање поуздан партнер, али додаје да су гасоводе, нафтовод и цесте у Турској Курди минирали у дослуху са Газпромом и руским тајним службама, који наводно „имају блиске везе са Курдистанском радничком партијом“. По тој логици, турска иницијатива и учешће у борби против ИСИЛ и борба Анкаре против Курда се могу приписати у Москви, као и неуспех Анкаре у решавању курдског питања политичким средствима.

ГРЕШКЕ ЕРДОГАНА И БАЛКАНСКИХ ЛИДЕРА

„Турска није тачно израчунала ток догађаја у региону и под разним изговорима је одлагала потписивање потребних докумената за Турски ток. Сада је време да Москва промисли о вртлогу геополитичког хаоса на Блиском Истоку и процени стварне намере Анкаре. У овој ситуацији требало би озбиљно размотрити смисао извођења било каквих геополитичких пројеката попут гасовода и нафтовода осим ако се друга срана не обавеже на стварање новог регионалног безбедносног система“, закључује Тарасов и додаје да се тек сад назиру јасне контуре последње Путинове иницијативе којом у борбу против тероризма, уз Сирију, жели да укључи и Турску, Јордан, Египат и Саудијску Арабију. Што се тиче тог предлога, Иран и Ирак су већ сагласни, могуће и ирачки Курди, који не могу да преживе без зараде од извоза нафте преко Турске.

У супротном, ситуација на Блиском Истоку ће остати каква јесте, док ће Русија и Европа енергентима неометано трговати преко Балтика. Што се тиче Украјине, ту је вероватно већ све речено осим ако до 2019. не дође до радикалних промена. Амерички аналитичар Џонатан Пауер је за Daily Times недавно написао како Запад мора да схвати да мора узети у обзир интересе Москве, али упозорава на феномен да Русија чека да супарник повуче први потез на геополитичкој шаховској табли, и увек накнадно реагује на акције Запада.

Можда је, као што тврди Тарасов, Турски ток сам себе оправдао више као тактички потез него као енергетски пројект иако би најбоља опција била да се Москва њим успе послужити као полугом притиска на Анкару и присили Турску да се коначно озбиљно укључи у борбу против тероризма. Ердогану у овом тренутку најмање треба да му, због небезбедности у земљи, пројекте почну да доводе у питање и Азербејџан а у будућности и Иран. Уз одложени Турски ток у пуном капацитету, то би била сигурна пропаст за АКП и Ердогана. Јасно је како је у време преговора са Турском Газпром месецима раније преговарао у тајности са европским компанијама, јер је немогуће да руско-европски конзорцијум буде формиран у једном дану и вест објави као гром из ведра неба, што је на крају испала добитна комбинација.

erdogan_zena
На крају, шта са земљама Југоисточне Европе? Ништа. Нас у овом нико ништа и не пита, али не кривицом Москве или ЕУ, него због пасивности наших политичара, који никако да донесу коначну одлуку, барем на средњи рок. Поједини политичари у региону би некако били добри са свима и не би се замерали ником, док испада да, као и Ердоган, покушавају да извуку највећу корист из нових околности, а нису дорасли томе.

Alter mainstream info

(Стандард)