Pročitaj mi članak

ZAGONETKA IZ MILEŠEVE: Uskrs krije tajnu osmeha Belog anđela!

0

caslav-colic-foto-tanjug-1397989321-482971

Часлав Цолић, сликар – кописта фресака, један је од последњих чувара српског духовног блага из светиња на Космету, каже да му је средњевековна фреска Бели анђео из манастира Милешева најдража, јер је на њој ухваћен тренутак који показује Христово васкрсење.

Цолић, који је један од последњих професионалних кописта фресака у Србији, сматра да је Бели анђео вероватно највреднија српска средњовековна фреска – Бели Анђео, за коју тврди да представља српску Мона Лизу. Оригинал ове фреске се налази у манастиру Милешева и потиче из 13. века.

„Често упоређујем Белог анђела са Мона Лизом, која је додуше много касније урађена. Тајна популарности Мона Лизе је у њеном загонетном осмеху“, наводи Цолић и објашњава у чему се састоји лепота Белог анђела.

„Поглед на лицу Белог анђела и тренутно изненађење, када су мироносице долазиле на јутрење, он њима показује прстом – Христос је васкрсао, није у гробу. Само је остала његова бела одежда, а Христос је васкрсао. И он је сам изненађен, и мироносице су изненађене када су виделе да Христа нема, већ су угледале једино замотуљак његове беле одежде. У томе је, осим сликарства, цела вредност Белог анђела. Тренутак када он показује, са белим отвореним очима, то је тај тренутак који је ухваћен у сликарству и то је највећа вредност Белог анђела, тај загонетни поглед који говори и показује тренутак када је Христ васкрсао“, каже Цолић.

Цолић оцењује да је наше средњовековно фрескосликарство, које се изучава на академијама широм света и у свим књигама историје уметности у свету, у ствари претеча ренесансе и да фреске у Сопоћанима, Милешеви, Жичи, Студеници припадају врху светског сликарства.

„Ми смо претеча ренесансе и то за скоро два века. Гледам како је постављен Бели анђео и моје претпоставке су, како је Микеланђело био стално у покрету, морао је да види Сопоћане, морао је да види Милешеву, нарочито сопоћанске фреске, оне фигуре на стубовима, то су Микеланђелове, скоро потпуно копије“, каже Цолић.

Цолић је своју тридесетогодишњу каријеру највећим делом провео на Космету, где је све до рата 1999. године копирао и самим тим сачувао за будућа поколења фреске из највећих српских светиња, радећи у Галерији фресака при Народном музеју у Београду. Многи његови радови, нажалост, у међувремену постали су оригинали, јер су многе цркве у којима је радио и копирао фреске уништене или тешко оштеће.

Тренутно се неколико радова Часлава Цолића, у оквиру међународне сарадње Народног музеја из Београда, изложене у Фиренци, у Италији, у цркви Санта Кроче. Осим његових, изложени су и радови Зденке Живковић.

 

(Курир)

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!